Kako postati neodoljiv hrišćanin – primena u praksi

                            Postanite neodoljivi hrišćanin

Sadržaj

 

Celina 1: Zašto da postanete neodoljivi hrišćanin?

Poglavlje 1: Ljudi su važni Bogu

Poglavlje 2: Nagrade neodoljivog hrišćanstva

Poglavlje 3: Formula za uticanje na vaš svet

 

Celina 2: Preduslov za visoki potencijal

Poglavlje 4: Privlačnost autentičnosti

Poglavlje 5: Privlačna sila saosećanja

Poglavlje 6: Snaga žrtve

 

Celina 3: Potencijal velike bliskosti

Poglavlje 7: Strateške prilike u međuljudskim odnosima

Poglavlje 8: U dodiru sa nereligioznim ljudima

Poglavlje 9: Pronađite pristup koji vam odgovara

 

Celina 4: Sila jasne komunikacije

Poglavlje 10: Započinjanje duhovnih razgovora

Poglavlje 11: Kako da poruka bude jasna

Poglavlje 12: Slamanje prepreka ka verovanju

 

Celina 5: Isplata: maksimalni uticaj

Poglavlje 13: Prelazak preko linije vere

Poglavlje 14: Neodoljivi hrišćani i neodoljive crkve

Poglavlje 15: Uložite svoj život u ljude

 

CELINA JEDAN

Zašto da postanete neodoljivi hrišćanin?

 

 

Poglavlje jedan

 

Ljudi su važni Bogu

 

Nedugo nakon što se Tom popeo na jedrilicu, postalo je jasno da je on prvoklasni mornar, oštri takmac, i neko ko uživa da živi na ivici avanture.

Pored toga, ovaj najnoviji član naše trkačke ekipe imao je neodoljivu ličnost. Želeo je da muzika svira glasno, da ima mnogo prijatelja oko sebe, i mnogo uzbuđenja nakon trke. Želeo je da pobedi, ali želeo je da se dobro zabavi dok to radi.

Jedva da sam poznavao Toma kada sam ga pozvao da nam se pridruži. Kako se naše prijateljstvo razvijalo, otkrio sam da on ima ličnost „sve ili ništa“. Kada je verovao u nešto i bio uzbuđen zbog toga, nije bilo načina da ga zaustavite. Ali ako nije bio zainteresovan, skoro da nije postojao način da ga zainteresujete.

I tu je ležao izazov. Vidite, Tom je imao malo vremena za bilo kakve duhovne teme.

Onda se jedno veče Tom pojavio na našoj regati sa rukom u zavoju. Kada sam ga pitao šta se dogodilo, objasnio je da je prethodne noći vozio karting, da je popio previše alkohola, da je izgubio kontrolu i na kraju se potukao.

Do tada je već znao da sam propovednik, pa je u polušali pitao da li mogu da mu pomognem tako što ću da se molim za njega.

„Možda ću nekada to i da uradim,“ odgovorio sam. „Ali sada imam jedan biblijski tekst za tebe.“

„Dobro,“ rekao je. „Koji je to tekst?“

Rekao sam, „Biblija u Galatima 6,7. kaže da čovek žanje ono što poseje.“

Na moje iznenađenje, Tom je bio zaprepašćen. „Ne piše baš tako, zar ne?“ pitao je.

„Piše baš tako,“ rekao sam mu. „Kaže da ako seješ onakvo seme kakvo si ti sejao prošle noći, požnjećeš baš takav zavoj kakav danas nosiš.“

„Ti me zavitlavaš!“ rekao je on.

„Ne šalim se,“ uveravao sam ga. „I mislim da bi bilo dobro da taj stih naučiš napamet.“

Tokom sledećih nekoliko dana malo sam ga zadirkivao pitajući da li je naučio stih. Ubrzo posle toga on me je pogledao u oči i citirao stih.

Ustvari, čitav događaj postao je nešto kao trajna šala između nas tog leta, i tako su se otvorila vrata za male razgovore o duhovnim temama. Sledeće sezone Tom je pokazao još znakova da je spreman da ide malo dalje.

Jedno veče dok smo večerali u jednom restoranu, on me je pitao, „Kako čovek može da nabavi Bibliju? Mislio sam da pokušam da je pročitam, ali ne znam da li ih prodaju u običnim prodavnicama.“

„Pa, verovatno mogu da ti nabavim jednu,“ rekao sam mu, pokušavajući da budem ravnodušan prema činjenici da je on konačno, posle dve godine molitve i izgrađivanja međusobnog odnosa, počinjao da pokazuje određeno iskreno interesovanje.

Kasnije te jeseni Tom je vozio nekoliko stotina kilometara od Mičigena do Čikaga da bi posetio našu crkvu i da bi proveo malo vremena u mojoj kući i zajedničkom razgovoru.

Kada se vratio svojoj kući, pozvao me je i rekao, „Osećam se drugačije iznutra. Čini mi se kao da počinjem da uklapam neke delove slagalice. Ne znam šta će ispasti od svega, ali mi se stvarno dopada ono što mi se događa, čak iako to u potpunosti ne razumem.“

Jedno veče, posle razgovora od dva sata o tome šta to znači biti hrišćanin, rekao sam mu, „Tome, ti ćeš jednoga dana da budeš odlični hrišćanin. Ti si iskren do srži, u potpunosti posvećen onome čemu se predaš, i više se brineš o tome šta je istina nego šta drugi ljudi misle.“

On je zaključio da sam verovatno u pravu. Ali nije bio spreman. On je bio u procesu i išao je u dobrom pravcu, ali nije bio spreman da se potpiše bilo gde. Ne još.

Nikada neću da zaboravim te razgovore sa Tomom. Oni su bili nepredvidljivi, rizični, uzbudljivi, bili su davanje i uzimanje, usponi i padovi. I podsetili su me na nešto što sam već odavno znao. Ne postoji u životu ništa što je tako uzbudljivo kao prijateljstvo, ljubav i vođenje zalutalih ljudi ka veri u Hristu. Zaista ništa.

 

U dubini svog srca, mislim da svi pravi Hristovi sledbenici teže da postanu neodoljivi hrišćani. Iako su nesigurni kako to da urade ili se plaše rizika koji se podrazumevaju, duboko u sebi oni osećaju da ne postoji ništa što toliko nagrađuje kao otvaranje osobe prema Božjoj ljubavi i istini.

Ali iako nam se možda dopada ideja da imamo duhovni uticaj na druge, nećemo preduzeti odlučnu akciju ukoliko najpre ne podignemo naš nivo motivacije. A jedan od najboljih načina da to učinimo je da steknemo Božju perspektivu o toj temi.

Hajde da počnemo sa dve pouke, obe iz neočekivanih izvora. Jedna je iz carstva nauke, a druga iz poslovnog sveta. Prva opisuje način kako stvari stoje. Druga prepisuje način kako stvari treba da budu.

 

Iznenađujući izvor

Najpre, to je Antropički princip (kosmološki princip koji govori da su teorije o poreklu svemira ograničene neophodnošću da se dozvoli individualno ljudsko postojanje, prim. prev.). On ovih dana izaziva mnogo polemike među intelektualcima. „Naravno,“ kažete vi, „Antropički princip. Baš sam o tome čitao sinoć pre spavanja!“

 

Izdvojeni tekst:

U dubini svog srca, mislim da svi pravi Hristovi sledbenici teže da postanu neodoljivi hrišćani. Iako su nesigurni kako to da urade ili se plaše rizika koji se podrazumevaju, duboko u sebi oni osećaju da ne postoji ništa što toliko nagrađuje kao otvaranje osobe prema Božjoj ljubavi i istini.

 

Jednostavno govoreći, Antropički princip naglašava da kada pogledamo na svet oko nas, čini se, makar na prvi pogled, da je svemir nekako dizajniran da bi podržavao i negovao ljudski život.

Ovaj koncept, koji veoma preovladava u svetu svetovne nauke i filozofije, nije potekao od hrišćanskih naučnika. Ali dokazi tako sveobuhvatno ukazuju ka ovom očiglednom dizajnu u svemiru, da je bukvalno neporecivo od strane svih religioznih i nereligioznih vrsta. Zbog ovog principa skeptici užurbano traže neko prirodno objašnjenje za ovaj očigledno natprirodni fenomen.

Evo nekoliko čvrstih činjenica:

* Podizanje ili snižavanje stope svemira, kroz širenje čak i jednog dela u milionu, izazvalo bi isključivanje svake mogućnosti života.

* Kada bi prosečna razdaljina između zvezda bila veća, planete kao što je zemlja ne bi bile formirane; kada bi razdaljina bila manja, ne bi nastale planetarne orbite neophodne za život.

* Ako bi razmera ugljenika u kiseoniku bila samo malo drugačija nego što jeste, ne bi postojao niko od nas da udiše vazduh.

* Malo promenite nagib zemljine ose u jednom pravcu i mi bismo se smrzli. Promenite je u drugom pravcu, i izgoreli bismo.

* Pretpostavimo da je zemlja samo malo bliža ili dalja od sunca, ili samo malo manja ili veća, ili da se rotira drugačijom brzinom od one sada. S obzirom na ove promene, rezultirajuće varijacije u temperaturi bile bi u potpunosti fatalne.

Prema tome, pouka koju možemo da izvučemo iz Antropičkog principa je sledeća: Neko se očigledno veoma potrudio da načini sve baš kako treba da bismo vi i ja mogli da postojimo i uživamo u životu. Ukratko, savremena nauka ukazuje na činjenicu da smo zaista veoma važni Bogu!

 

Izdvojeni tekst:

Pošto sam uvek bio poslušni duhovni teškaš, uradio sam ono što bi bilo koji ozbiljni, predani Hristov sledbenik uradio. Objavio sam jedan od onih unutrašnjih tajm-auta i rekao Gospodu, „Sačekaj malo! Nemojmo da se zanosimo!“

 

Pouka iz poslovnog sveta

Hajde da sada pređemo iz naučnog sveta u poslovni. Da li ste znali da je u prošlih nekoliko godina nastala radikalna promena u ovom području, i da ona pruža važnu pouku hrišćanima?

Najnoviji stručnjaci za menadžment razgovarali su o ovom razvoju koristeći grandiozne izraze. Na primer, u knjizi „Uživanje u haosu“, Tom Piters govori o ovoj promeni kao o „potrošačkoj revoluciji.“ Ken Blanšard, pisac neverovatno uspešne knjige, „Upravnik za jedan minut“, išao je uzduž u popreko Sjedinjenih Država, govoreći o onome što on naziva „obrnuta piramida“. Kakva je to promena za koju oni smatraju da je tako kritična za čitavu Ameriku?

Da li ste spremni za ovo? Držite se za stolice. Poslovi, ako žele da budu uspešni u dugoročnom terminu, moraju da skrenu svoju pažnju sa sebe i da preusmere svoju energiju na njihov jedini razlog za postojanje – na službu potrošačima.

Pre nego što počnemo da ih kritikujemo što su prešli tolike razdaljine da bi naglasili ono što je očigledno, hajde da zapazimo da je ovaj savet krajnje potreban. Koliko puta ste se iznervirali kada ste pokušali da dobijete osnovnu uslugu na nekoj benzinskoj pumpi, restoranu, banci, pekari ili prodavnici? Prirodna sklonost ovih organizacija, i malih i velikih, je da postanu urasle. Zaposleni počinju da sagorevaju svoju energiju na unutrašnje probleme, sitne rasprave oko politike, i sukobe između osoblja. Previše često sve se to događa dok mušterija stoji u redu i strpljivo čeka da bude uslužena.

I tako dolaze stručnjaci kao što su Piters i Blanšard sa izazovom koji je i jednostavan i dubok. Vreme je da preokrenemo korporativnu piramidu, kažu oni, i da se vratimo službi osobi „na vrhu“ – a to je potrošač, a ne šef. Moramo da radimo na razvijanju „potrošačke opsesije.“

Nije teško da uvidimo da obe problema i rešenja u poslovnom svetu imaju bliske rođake u hrišćanskoj zajednici. Možemo toliko lako da se upetljamo i uhvatimo u unutrašnje teme, pitanja i lične situacije u našoj crkvi da nam je teško da se setimo osnovnog razloga zašto ostajemo na ovoj planeti, a to je da dopremo do ljudi koji su „tamo negde“. Baš kao što je potrebno da komercijalne organizacije skinu svoj fokus sa sebe, i mi kao pojedini hrišćani i kao zajedničke crkve treba da ponovo podesimo svoj smer ka cilju koji nam je Bog dao: duhovno izgubljeni ljudi.

Prema tome, ako pouka iz nauke kaže da su ljudi važni Bogu, onda pouka iz poslovnog sveta kaže da oni treba da budu važni i nama. Samo kada počnemo da vrednujemo one koji su izvan našeg hrišćanskog kruga, možemo da budemo istinski ispunjeni i da funkcionišemo prema Božjem cilju za nas.

Ali hajde da budemo pošteni. Teško je da održimo svoj fokus. Naša sklonost je da skliznemo od iskrenog vrednovanja duhovno zbunjenih. Brzo zaboravljamo koliko su oni važni Bogu.

 

Razgovor koji otvara oči

Setio sam se ovoga kada sam nedavno putovao i susreo sam jednog starog poznanika. Njega sam znao kao čoveka koji je išao u crkvu, i da bih pokrenuo razgovor, pitao sam ga, „Pa, da li sa nestrpljenjem očekuješ Uskršnje praznike?“

Nemarno, baš kao što sam postavio pitanje, on je odgovorio, „Ne, ne očekujem. Ustvari, ja nikada ne idem u crkvu na Uskrs.“

„Šališ se!“ rekao sam. „Ne ideš na Uskršnje bogosluženje? Zbog toga mogu da te uhapse!“

Ne obraćajući pažnju na moju šalu, rekao je sa priličnim intenzitetom, „Ne idem u crkvu za Uskršnje praznike jer ne mogu da podnesem one koji samo tada dolaze. Znaš, to su oni „godišnjaci“, svi ljudi koji dolaze samo jednom godišnje. Oni se lepo obuku da bi svojom pojavom ostavili utisak, i izazivaju zbrku na sve strane u crkvi, a posebno na parkingu. Šta ti ljudi misle, koga zavaravaju? Oni ne zavaravaju mene i sigurno ne zavaravaju Boga! To mi je tokom godina toliko smetalo da sam jednostavno prestao da idem u crkvu tokom Uskršnjih praznika. Ti „godišnjaci“ nisu mi ni od kakve koristi.“

Iako to nije direktno rekao, ja sam pomislio, „Ne samo što on nema nikakve koristi od ovih ljudi, već sam siguran da je ubeđen da ni Bog nema nikakve koristi od njih.“

Znate, koliko god da mrzim to da priznam, nije neobično da ljudi kao ja – a možda i kao vi – postanemo plen sličnom razmišljanju o vrednosti. Svi smo skloni da donosimo odluke o tome koga Bog može da upotrebi a koga ne može. I pre nego što to shvatimo, smanjili smo našu mentalnu listu onih do kojih je Bogu stvarno stalo na našu malu grupu izabranih ljudi koji, sasvim slučajno, izgledaju isto kao i mi. Taj spisak skoro nikada ne obuhvata ljude koji su „negde tamo“, koji nisu deo crkve.

 

Izdvojeni tekst:

Isusove priče u Luki 15 kažu nam da nikada niste pogledali u oči drugom ljudskom biću koje nije bilo važno Bogu.

 

Možete li da vidite kako je ovo opasno? Kada jednom počnemo ovako da razmišljamo, mi smo neprimetno, ali uspešno, uklonili svaku nadu da postanemo motivisani da širimo Božju poruku milosti. Konačno, ako ti ljudi nisu važni Bogu, zašto bismo se mi trudili da dođemo do njih?

 

Stara tema

Ovakva vrsta razmišljanja nije nova među Božjim narodom. Vidimo kako se ovi isti stavovi pojavljuju na raznim mestima u Bibliji. Ustvari, jedan od centralnih ciljeva Isusove službe bilo je govorenje o ovoj temi i izazivanje Njegovih budućih sledbenika da promene svoje shvatanje onih koji su izvan Božje porodice.

Jednog dana dok je Isus propovedao u jednom značajnom gradskom području, našao se okružen velikom grupom nereligioznih ljudi. „Godišnjaka“. Nepoželjnih. Neubeđenih. Duhovno zbunjenih. Moralno iskvarenih ljudi u gradu. Ljudi od kojih Bog nikako ne može da ima ikakve koristi!

Sa strane se nalazila grupica verskih vođa koji su odmahivali glavom i prigušenim glasom razgovarali jedan sa drugim. Oni su gunđali zbog činjenice da Isus, koji je tvrdio da je Sin svetoga Boga, druži se sa tim – pa, hajde da samo kažemo – sa takvom vrstom ljudi.

Isus je tačno znao šta oni misle. Zato je čitavu povorku pomerio do onih koji su stajali u „svetoj grupi“. Onda, čvrstim i snažnim glasom, počeo je da priča snažnu seriju priča sa poukom.

 

Izgubljeno i nađeno

„Jednom je bio čovek koji je imao stotinu ovaca,“ rekao je. „I dok je čuvao svoje ovce, jedna od njih je odlutala. Tako je pastir ostavio devedeset i devet i krenuo da traži onu ovcu koja je bila izgubljena. I tražio je sve dok je konačno nije našao. Nežno je uzeo ovcu, stavio je na svoje rame i odneo nazad do tora. Onda je pozvao neke svoje prijatelje pastire i rekao im, „Hajde da načinimo gozbu. Pronašao sam moju izgubljenu ovcu!“

Isus je zastao za trenutak. Svi su i dalje slušali. „Onda, bila je jedna žena koja je imala deset dinara,“ nastavio je. „Izgubila je jedan dinar. Zato je upalila sveću, počistila kuću, pomerila sav nameštaj i neumorno tražila dok ga nije pronašla. A kada ga je pronašla, bila je toliko srećna da je pozvala svoje prijatelje i zatražila da se raduju sa njom.“

Isus je ponovo zastao i pogledao oko sebe. Možda se pitao da li Ga još uvek slušaju. Zatim je nastavio, „Bio je jedan čovek koji imao dva sina, i mlađi je postao malo nemiran. Težio je za avanturama i želeo je da u potpunosti doživi život.

„Tako je zatražio od oca da mu da njegovo nasledstvo pre vremena, i krenuo je u daleku zemlju sa džepovima punim novca. Krenuo je „brzom prugom“ i družio se sa brzim društvom i živeo je brzo. Ali uskoro je pronašao da takvi prijatelji ne ostaju dugo kada nestane novca.

„Jednog dana, dok je hranio svinje pokušavajući da se izdržava, ovaj dezorijentisani, bankrotirani mladić konačno se osvestio. Odlučio je da se vrati kući. Mislio je da se izvini svom ocu što je bio naivan i nezreo, i zatim da ponudi da bude jedan od očevih najamnika, pošto je znao da je prokockao svoje pravo da se smatra njegovim sinom.

„Tako je krenuo kući. Otac, koji je svakoga dana provodio sate posmatrajući i težeći za sinovljevim povratkom, ugledao ga je dok je još bio podalje od kapije. Odmah je otac, ispunjen nadom, potrčao niz put da zagrli svoga sina. Mladić je počeo da govori, „Strašno sam pogrešio, tata, i ne zaslužujem da budem tvoj sin, -“ Ali otac ga je prekinuo, „Pst, nemoj tako da pričaš!“ rekao je. „Drago mi je što si se konačno vratio!“ Radovao se i naredio je da se napravi velika proslava. Rekao je, „Pozovite sve, zakoljite ugojeno tele, i donesite čistu odeću. Moj zalutali sin vratio se kući!“ Imali su veliku gozbu!“

Onda mislim da je Isus gledao u oči svojim slušaocima i pomislio, „Eto – tri priče. To bi trebalo da ostavi utisak!“

Vidite, ovo je jedini zabeleženi put da je Isus ispričao tri parabole u nizu. Uopšteno, On bi zapazio neko pogrešno shvatanje u umu ljudi, izdvojio ga i ispričao priču koja bi razjasnila temu. Onda bi išao dalje dok ne bi video sledeće područje kojem bi bila potrebna pažnja.

Ali ne i ovoga puta. Ovog određenog dana Isus je bio tako uznemiren zbog diskusije verskih vođa o tome ko je Bogu važan a ko ne, da je rekao, „Moram ovo da raščistim jednom zauvek. Ne želim da više nikada postoji ovakva zbrka. Ispričaću vam ne jednu, ne dve, već tri priče – brza paljba – kako bih se postarao da svi razumeju ko je stvarno važan Bogu.“

 

Suštinski elementi

Postoje neke zajedničke niti koje se protežu kroz ove priče u Luki 15. Najpre, u svakoj priči, nedostajalo je nešto što je imalo veliku vrednost, nešto što je zaista bilo važno. Izgubljena ovca bila je veoma važna pastiru. Ona je predstavljala značajan deo njegovog zarađivanja za život. Izgubljeni dinar bio je od vitalne važnosti za ženin opstanak. Sasvim je moguće da je ona bila udovica, i da se radilo o desetini njene čitave imovine. I, nije potrebno ni reći, izgubljeni sin bio je veoma važan svom ocu.

Dok su Isusovi slušaoci razmišljali o ovim pričama, mislim da su neki od njih počeli da shvataju šta je On hteo da kaže. Mora biti da im je oduzelo dah kada se u njihovoj glavi konačno upalilo svetlo! Ovo posebno važi za verske vođe čiji su samo-pravedni stavovi i izazvali ove priče na prvom mestu.

Osetljiviji ljudi u gomili verovatno su počeli da razmišljaju, „Čekajte! Da li je to moguće? Evo nas, potcenjujemo Isusa zato što se druži sa ovim nereligioznim tipovima sa brze pruge za koje smo mi odlučili – možda prerano – da Bog nema nikakve koristi od njih. A Isus nam je kroz ove tri jednostavne priče pokazao da ovi ljudi – lutalice, izgubljeni, duhovno zbunjeni – stvarno imaju vrednost u očima nebeskog Oca!“

 

Izdvojen tekst:

Isus je došao na zemlju da „traži i spase izgubljene“. I pre nego što je otišao, rekao je: „Kao što Otac posla mene, tako ja šaljem vas.“

 

Kada su Isusovi slušaoci sve to sastavili, verovatno su bili zdrobljeni težinom Božje ljubavi. Ljubavi koja je toliko velika da može da pogleda iza greha i da vrednuje izgubljene ljude koji se tu nalaze. Ljubav koja je toliko snažna da može da strpljivo trpi godine otpora, sebičnog zadovoljstva, trke za novcem, i sticanja moći. Lice u lice sa ovim, Božja ljubav kaže, „Iako uvek ispadate sa puta, vi ste mi i dalje važni! Stvarno jeste!“

 

Razgovori na krstu

Biblija nam kaže da je Isus razapet između dva razbojnika. Važno je da upamtimo da su njih dvojica bili ozbiljni kriminalci. Oni nisu u to vreme razapinjali ljude zbog sitnih nestašluka. Ovi razbojnici su načinili tešku štetu i društvo je odlučilo da više nema nikakve koristi od njih.

Dok su visili na krstu, jedan u njih upustio se u verbalnu tiradu. Govorio je protiv Isusa, govoreći da ako je On zaista Božji Sin, treba da siđe sa krsta, i dok već to radi, da treba i njih da skine. Ipak, drugi razbojnik je otvorio svoje oči da vidi šta se stvarno događa. On je shvatio da će ubrzo da se suoči sa večnošću, i bio je bolno svestan života kojim je živeo.

Tako je konačno rekao drugom razbojniku, „Ućuti! Zar ne vidiš šta se ovde događa? Budi miran.“ Onda se okrenuo Isusu i rekao, „Mi smo dobili ono što smo zaslužili. Ali Ti nisi uradio ništa loše. Šta više, Ti sve znaš o meni i mom životu. Zato, izvini ako je ovo glupo pitanje, ali da li može neko kao ja, ko je počinio sve grehe koje sam ja počinio, i dalje da bude važan nekome?“

Šta je Isus rekao? Bez oklevanja, uverio je ovog čoveka, „Ti si važan više nego što možeš da zamisliš! I zbog tvoje vere i tvog nežnog pokajničkog duha, srešćeš me u raju, i tamo ćemo biti čitavu večnost!“

Teško je da razumemo ovakvo saosećanje, zar ne? Hajde da se suočimo sa tim: Toliko je drugačije od moje ili vaše ljubavi.

 

Izdvojeni tekst:

Isus je bio tako uznemiren zbog diskusije verskih vođa o tome ko je Bogu važan a ko ne, da je rekao, „Moram ovo da raščistim jednom zauvek. Ne želim da više nikada postoji ovakva zbrka. Ispričaću vam ne jednu, ne dve, već tri priče – brza paljba – kako bih se postarao da svi razumeju ko je stvarno važan Bogu.“

 

Prijatelj iz centra za fitnes

Pre izvesnog vremena, proučavao sam ovaj odlomak iz Luke 15, i stvarno sam pokušavao da shvatim njegovu primenu u mom životu. Radio sam vežbe u jednom fitnes centru koji je upravo zaposlio jednog doseljenika iz Indije. Bio je to nizak, ćelav čovek koji je govorio pokvarenim engleskim jezikom i bio je malo neobičan. Povrh svega, bio je odani Musliman. Drugim rečima, nije bio osoba koju bih smatrao redovnim partnerom u golfu.

Ali vremenom sam zapazio da mnogo ljudi u klubu ne žele da imaju posla sa ovim čovekom. Njihovo ponašanje jasno je govorilo da, što se njih tiče, on se „ne računa.“

Tu sam bio ja, gledajući sve to i pokušavajući da shvatim šta to znači kada Isus kaže da su Mu važni svi ljudi. Znao sam šta to teološki znači. Taj deo bio je dovoljno lak. Ali šta to znači  praktično?

Kao što možete da pogodite, morao sam da zaključim da ako su svi važni Bogu, onda Mu je važan i ovaj mali Indijski Musliman.

Tako samo počeo, pomalo nespretno u početku, da se trudim da se sprijateljim sa njim. Pričali smo, šalili se, i postepeno izgradili određeni međusobni odnos. Konačno jedno posle podne dao sam mu Bibliju. I pogodite šta? Sledećeg puta kada sam ga video on mi je dao Kuran!

Jednog dana otišao sam u klub nakon što sam bio odsutan. Dok sam se oblačio za trčanje, prišao mi je ovaj čovek sa zabrinutim izrazom na licu. Rekao je, „Gospodine Bil, dok ste bili odsutni dogodilo se nešto strašno. Moja žena me je ostavila i sada sam sam. Ne znam šta da radim!“

Dok je govorio, setio sam se da ima malo dete. Bilo je lako videti bol u kojem se nalazio, i mislim da sam prva osoba sa kojom je razgovarao o tome.

Dok je nastavio da objašnjava šta se dogodilo, pogledao sam u njegove oči i osetio sam kako me Sveti Duh vodi da posegnem i zagrlim ovog čoveka. Pošto sam uvek bio poslušni duhovni teškaš, uradio sam ono što bi bilo koji ozbiljni, predani Hristov sledbenik uradio. Objavio sam jedan od onih unutrašnjih tajm-auta i rekao Gospodu, „Sačekaj malo! Nemojmo da se zanosimo!“

Rekao sam Bogu da imam dva osnovna problema sa ovim. Najpre, ja nisam prirodno privržena osoba, posebno kada su u pitanju muškarci! Stojim tu u sred svlačionice u šorcu, i Bog mi govori da zagrlim ovog tipa, i ja mislim, „Pa, koliko ti je ovaj čovek važan, Bože?“

Moj drugi problem imao je veze sa religioznom orijentacijom ovog čoveka. Rekao sam, „Ti si svestan, Gospode, da ovaj čovek koga želiš da zagrlim je više nego nehrišćanin. On aktivno učestvuje u bogosluženju konkurencije!“

Kao što ste mogli da pretpostavite, nisam daleko stigao u odbijanju saveta večnog, sveznajućeg Vladara svemira! Umesto toga, osetio sam kako mi Duh govori, „Bile, ja to sve znam. Ali želim da ovaj čovek u sred svog bola zna da je važan pravom Bogu. Ja samo tražim jedno od moje dece da komuniciram sa njim. Hoćeš li to da uradiš za mene?“

Moram da vam kažem, to mi nije bilo lako. Ali kada sam zagrlio ovog čoveka, on se jednostavno slomio i natopio je moje naručje suzama. Bio je to očigledno veoma važan trenutak za njega. I, zauzvrat, bio je važan i za mene.

 

Vredna pouka

Vidite li šta se dogodilo? Kada sam shvatio koliko se Bog brine za ovog čoveka, i ja sam počeo da se brinem za njega. Kasnije sam priznao sebi koliko sam često, kao hrišćanin i propovednik, uradio ružne, nezamislive stvari kao i Fariseji. Shvatio sam da ponekada nosim sa sobom mali neobjavljeni spisak ljudi za koje mislim da nisu posebno važni. Znate, radnik na benzinskoj stanici koji mi sipa benzin, kelnerica, osoblje u hotelu, kasirka, osoba koja veoma polako vozi svoj automobil ispred mene, komšija sa psom koji stalno laje, potpuno pijana osoba koja sedi pored mene u avionu, osoba na poslu koja ne gleda svet isto kao ja. Ovi ljudi nisu baš važni, zar ne?

 

Izdvojeni tekst:

Ne postoji ništa slično avanturi kada vas Bog upotrebi da neodoljivo širite Njegovu ljubav, istinu i život drugim ljudima – ljudima koji su Mu veoma važni.

 

Istina je, oni su važni. Oni su važni Bogu. Bez obzira na rasu, platu, pol, nivo obrazovanja, versku etiketu ili njen nedostatak, oni su i dalje važni Njemu, i prema tome, bilo bi bolje da budu važni – stvarno važni – i meni.

Kada počnete da posmatrate druge sa takvim stavom, to će imati revolucionarni uticaj na način na koji se ponašate prema ljudima. Isusove priče u Luki 15 kažu nam da nikada niste pogledali u oči drugom ljudskom biću koje nije bilo važno Bogu. Kada vas ova činjenica protrese do srži vašeg bića, više nećete biti isti. Živećete u divljenju prema razmeri i dubini i širini Božje ljubavi i drugačije ćete se ponašati prema ljudima.

 

Vredno truda

„U redu,“ kažete vi, „Kupujem. Ljudi su važni Bogu. Ali koliko?“ To pitanje vodi nas do druge zajedničke niti u Isusovim pričama: ono što je nedostajalo bilo je dovoljno važno da pokrene opštu potragu. Ovca se izgubila i pastir je otišao da je traži sve dok je nije pronašao. Dinar je nestao i žena je pretražila čitavu kuću dok ga nije pronašla. U priči o izgubljenom sinu, otac mu nije zabranio ono što je želeo jer je poštovao mladićevu slobodu i želeo je da on nauči neke teške lekcije. Ali njegove oči stalno su posmatrale horizont, čekajući dan kada će njegov sin da se vrati kući. Kada stvarno cenite nešto, i kada to izgubite, prirodno ćete želeti da to tražite.

I to je, nadam se, vaša centralna motivacija u čitanju ove knjige. Nadam se da težite da se uključite u ono što Bog radi širom zemaljske kugle, u traženju i spasavanju ljudi koji su duhovno izgubljeni. Isus je došao na zemlju da „traži i spase izgubljene“. I pre nego što je otišao, rekao je: „Kao što Otac posla mene, tako ja šaljem vas.“

 

Mi smo u misiji

Duboko u svakom pravom hrišćaninu, postoji svest da se nalazimo na ovoj planeti zbog cilja koji je mnogo važniji od karijere, plaćanja računa, ljubavi prema porodici, i ispunjavanje naše uloge uzornih građana. Čak i odlazak u crkvu i proslavljanje Boga – koliko god da je to važno – ponekada ostavlja utisak da nešto nedostaje. Konačno, mi ćemo čitavu večnost da obožavamo Boga – nije potrebno da budemo ovde da bismo to radili.

Šta je to što nedostaje u životu tolikih vernika koji viču tražeći puninu života? Šta to Bog traži od nas da radimo?

Bog želi da postanemo neodoljivi hrišćani – Njegovi agenti, koji će najpre uhvatiti Njegovu ljubav i zatim je hitno i neodoljivo ponuditi svima koji su spremni da razmisle o njoj. Ovo je Njegov osnovni plan, onaj koji je Isus tako moćno prikazao, a to je širenje Božje milosti i istine od čoveka do čoveka, sve dok ne nastane epidemija promenjenog života širom sveta.

Kako možete lično da se uključite u ovaj uzbudljivi poduhvat? Pa, to je cilj ove knjige: da vam pruži praktične korake kako da postanete uspešni nosilac Božje poruke koja menja život.

Ovaj trud je očigledno koristan za ljude do kojih treba da dopremo, ali izgleda kao da sve privilegije teku prema njima. Zato je prirodno pitanje, „Šta ja imam od toga?“

To je zakonsko pitanje, i to je cilj našeg sledećeg poglavlja, „Nagrade neodoljivog hrišćanstva.“ Mislim da ćete doživeti olakšanje i da ćete postati uzbuđeni kada otkrijete višestruke koristi za svakoga ko je uključen. Širenje naše vere drugim ljudima je zaista dobitna kombinacija.

Možda će nam sledeći pregled pomoći da ilustrujemo ovu istinu. Ustvari, on potiče direktno iz odlomka iz Jevanđelja po Luki koji smo upravo proučili, a to je poslednja zajednička nit u tri Isusove priče: pronalazak ima za rezultat radovanje.

 

Proslave na nebu

Pastir je pronašao svoju ovcu i priredio je gozbu. Žena je pronašla svoj dinar i priredila je drugu gozbu. Sin je došao kući i otac je pripremio najveću gozbu. A u Luci 15,10 Isus kaže, „Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjima za jednoga grešnika koji se kaje.“

Kada sam po prvi put pročitao ovaj tekst, pomislio sam na svoj život. Bio sam drski, pobunjeni, samovoljni sedamnaestogodišnji mladić koji je mislio da zna kako da stigne na nebo – tako što će svojom religioznošću ostaviti utisak na Boga. Ali onda, kroz uticaj Biblije i brižnih hrišćanskih prijatelja, shvatio sam da nikada neću skupiti dovoljno pravednosti da oduševim svetog Boga. Potrebno je da priznam svoje grehe, ostavim ih, i verujem da će mi Hristos oprostiti, da će biti moj Prijatelj i vođa.

Tačno se sećam gde sam stajao kada sam preuzeo taj kritični korak. Nalazio sam se u jednom hrišćanskom kampu u južnom Viskonsinu, Sjedinjene Države, i upravo sam se slomio i pokajao. Prema Luci 15,10, znate li šta se sledeće dogodilo? Čitavo nebo doživelo je erupciju veličanstvene kosmičke proslave. Nastala je ogromna proslava sa mojim imenom na zastavi! Kada sam to shvatio, sećam se da sam pomislio, „Mora biti da sam stvarno važan Bogu!“ To osećanje celog me je obuzelo!

Ako ste iskreni Hristov sledbenik, to isto dogodilo se kada ste priznali svoj greh i poverovali u Njega. Bez obzira da li se to dogodilo pre četrdeset godina ili prošle sedmice, celo nebo doživelo je erupciju u proslavi, a vaše ime nalazilo se na zastavi. Vidite li koliko ste važni Bogu?

Ako mislite da znate šta je radost, samo čekajte da postanete osnovni igrač u procesu koji nekog vašeg prijatelja vodi ka Hristu. Skoro da ćete da eksplodirate od radosti kada učestvujete u večnoj proslavi te osobe. To je prirodno, posebno kada shvatite da ste pomogli da njihovo ime dospe na zastavu!

Da li to podstiče vaše interesovanje? Ne postoji ništa slično avanturi kada vas Bog upotrebi da neodoljivo širite Njegovu ljubav, istinu i život drugim ljudima – ljudima koji su Mu veoma važni.

 

Poglavlje dva

 

Nagrade neodoljivog hrišćanstva

 

Da li ste nekada bili uzbuđeni zbog neke ideje, samo da bi vam oduševljenje splasnulo kada ste shvatili koliko truda treba da uložite da bi se ta ideja ostvarila?

Šta je sa ostavljanjem dela svoje zarade za penzionerske dane, ili za fakultetsko obrazovanje dece? Prilično nam je lako da donosimo plemenite odluke o prikladnom procentu pre nego što ustvari sednemo i proverimo novčanik. Ali kada morate da plaćate hipoteku koja odnosi trećinu vaše zarade, iznenada se suočite sa stvarnošću koja može da vam ukrade sve vaše uzvišene ideje.

Ili šta je sa popravljanjem prekinutih međuljudskih odnosa? Najbolje je da se izvinemo i ispravimo ono što možemo. Konačno, to je put ka obnavljanju prijateljstva. Ali bez obzira koliko dobro to zvuči, često nas zgrabe drugačije misli pre nego što stignemo da podignemo telefonsku slušalicu ili da pozvonimo na vrata.

Mogao bih da dam i druge primere, ali pouka je jasna: Cilj može da bude plemenit, namere iskrene, i plan na svom mestu. Ali ipak možemo da završimo bez preduzimanja ikakve akcije. Šta nas to zadržava kada dođemo do tačke sprovođenja plana?

Ono što često nedostaje je ispitivanje čistog i otvorenog uma o stvarnim troškovima i nagradama. Bez ovoga, plan može da zvuči dobro, ali nedostaje lična motivacija koja je potrebna da bi se ideje pretvorile u akciju. Morate da budete ubeđeni da su sredstva odvojena za kasnije, ili uživanje u obnovljenom prijateljstvu, vredna ulaganja truda i troška.

 

Merenje mogućnosti

Poslovni menadžeri razumeju ovo i razvili su nešto što se zove „analiza troška i prihoda“ kako bi sebi pomogli da vide celu sliku. Ovo je alatka smišljena da im pruži realnu projekciju o tome šta će predloženi tok akcije da zahteva po pitanju ulaganja, kao i šta će pružiti kada se radi o prihodu. Naoružani tom informacijom, oni onda mogu da donose informisane odluke i da ih se drže, uz minimalna iznenađenja duž puta.

Svako od nas radi nešto slično kada donosimo tešku odluku o tome kojim pravcem da idemo. Bilo da je ona zapisana na papiru, ili samo u našem umu, mi stavljamo sve prednosti na jednu stranu vage, a sve mane na drugu. Ova analiza informacija pomaže nam da izaberemo put koji ima najviše smisla.

Isus je predložio sličan pristup u Luci 14, gde je upotrebio dve ilustracije, jedna se bavi izgrađivanjem zgrade a druga odlaskom u rat. Pouka u oba slučaja ista je: Pre nego što je upustite u neki projekat, saberite sve što treba da uložite – „izračunajte trošak“ – kako biste se postarali da je projekat vredan truda i da ste u stanju da ga sprovedete do kraja.

Hajde da sada ovo povežemo sa neodoljivim hrišćanstvom. Već smo ustanovili da su ljudi važni Bogu i da zato treba da budu važni i nama. Takođe znamo da su bez Hrista oni izgubljeni, i da njihova neizmerna vrednost kao ljudskih bića izaziva sveopštu potragu. Ali da li se iko potrudio da u zadnje vreme proveri koliko ove sveopšte potrage koštaju? Cifra na etiketi kao da više ne ukazuje na povoljnu cenu, kao nekada!

Istina je da cena nikada nije bila povoljna. Iako svedočenje nereligioznim ljudima možda izgleda dobro na površini, ne morate da gledate veoma duboko pre nego što shvatite da će stvaran pokušaj spasavanja obuhvatiti značajan lični trošak. A ako to važi za jednu izgubljenu osobu, samo zamislite kombinovanu cenu kada počnemo da pokušavamo da dopremo do čitavih porodica, društava i zemalja!

Pre nego što svi postanemo grozničavi o ideji neodoljivog hrišćanstva, možda bi bilo dobro da usporimo i da načinimo analizu troška i prihoda kako bismo videli kako će ovaj poduhvat ispasti. Da li to zvuči kao dobra ideja?

Hajde da obrnemo redosled. Počećemo sa prihodima, a onda ćemo izračunati neke troškove. Zatim, izmerićemo dve strane i odredićemo u kom pravcu treba da idemo. Ako je cena previsoka, vratite ovu knjigu i umesto nje uzmite neki najnoviji roman. Ali ako je obrnuto, hajde da zavrnemo rukave i zaposlimo se. Da li je to pošteno?

 

Lične prednosti neodoljivog hrišćanstva

 

Avantura

Ovo će možda da vas iznenadi. Verovatno ste smatrali da je prenošenje vaše vere neka veoma važna obaveza, nešto zbog čega osećate krivicu ako to ne radite dovoljno. Ali sve dok se zaista ne posvetite, nećete moći da shvatite da propovedanje Hrista drugima može vašoj zajednici sa Njim da pruži uzbudljivi osećaj neočekivanog.

Bog ima veliko zadovoljstvo kada šalje svoje agente na tajne zadatke pomirenja, sa ličnim uputstvima za koje niko drugi ne zna. On voli da nas izvlači iz naših zona udobnosti i da nas izazove da preduzimamo rizike na prednjoj liniji fronta Njegovog carstva. On uživa da nam daje „akciju na ivici“, gde se čvrsto držimo za Njega dok nas On vodi na duhovnu vožnju našeg života. Uzbudljivi deo je što On to čini da bi nam pomogao da rastemo, kao i da širimo Njegovu ljubav na sve više zalutalih ljudi.

Drugim rečima, hrišćanski život je život vere, gde često moramo da preduzimamo rizike, ali znamo da je to u redu jer Bog ima kontrolu i ima nameru iza svega.

 

Izdvojeni tekst:

Pre nego što svi postanemo grozničavi o ideji neodoljivog hrišćanstva, možda bi bilo dobro da usporimo i da načinimo analizu troška i prihoda kako bismo videli kako će ovaj poduhvat ispasti. Ako je cena previsoka, vratite ovu knjigu i umesto nje uzmite neki najnoviji roman.

 

Da li vas ova slika uzbuđuje? Ako ne, to može da bude znak da ste u svom duhovnom životu igrali na bezbedno. Možda je vreme da preduzmete korake da postanete neodoljivi hrišćanin, onaj koga Bog može da upotrebi u svojoj uzbudljivoj misiji traženja i izbavljanja.

Znam kako je to kada moj duhovni život doživljava stagnaciju, i kada zatim vidim kako Bog otvara priliku da govorim za Njega. Retko kada sam potpuno spreman, ali uvek je uzbudljivo kada ipak otvorim usta i počnem da osećam da me On koristi.

Moj odlazak u zdravstveni klub izgledao je baš kao i bilo koji drugi pedesetominutni čas sa sklekovima i drugim vežbama pre nego što mi je prišao moj Indijsko Muslimanski prijatelj i izlio svoje srce. Iznenada sam znao da je Bog pretvorio obično vežbanje u izvanrednu avanturu vere.

Jedan moj prijatelj je nedavno stavljao alarm na svoj automobil. Nije potrebno da kažem, sedenje u čekaonici za mušterije teško da je bilo njegovo omiljeno doba u sedmici. Ali odlučio je da iskoristi vreme tako što će prelistati svoju radnu svesku sa našeg crkvenog seminara koji je nedavno završio.

„Šta to čitate?“ iznenada ga je upitao jedan stranac. Podjednako brzo, Dejvova poseta mehaničarskoj radionici pretvorila se iz dosade u zlatnu priliku.

Bio je to samo još jedan od bezbrojnih sedmičnih letova za komercijalnog pilota koji dolazi u Vilou Krik crkvu u Sjedinjenim Državama. Nije bilo ništa posebno u vezi te noći, ni neobično što se tiče vremena na ovom rutinskom putovanju.

Ništa nije bilo neobično – sve dok nije pokrenuo duhovni razgovor sa svojim kopilotom, u 4.30 ujutro, u pilotskoj kabini aviona tipa 727, na visini od 28,000 stopa, koji se završio tako što ga je u molitvi poveo da svoj život preda Hristu! To je prava avantura – čak iako su se molili otvorenih očiju!

Da li vašem duhovnom životu nedostaje akcija? Da li želite da vidite kako Bog pretvara rutinu u nešto izvanredno? Bog želi da se to dogodi, i to je samo jedna od prednosti neodoljivog hrišćanstva.

 

Izdvojeni tekst:

Hrišćanski život je život vere, gde često moramo da preduzimamo rizike, ali znamo da je to u redu jer Bog ima kontrolu i ima nameru iza svega.

 

Namera

Dok počnete da sve više i više doživljavate avanture koje Bog može da stvori u svakodnevnim situacijama, otkrićete da se svakoga dana suočavate sa zadacima sa sasvim novim smislom o nameri. Počnete da očekujete da će vas On možda iznenaditi u bilo koje doba sa prilikom koja menja večnost.

Odlazak u zdravstveni klub, kod majstora ili na vaše radno mesto postaje, u vašem umu, lagano zaogrnuta ekskurzija u carstvo božanskih mogućnosti. Možda počnete da se pitate, „Šta li je Bog smislio u ovoj situaciji?“

Deo uzbudljivosti ove perspektive nalazi se u tome što možda počnete da vidite Božju ruku čak i iza teških događaja i okolnosti.

Pre nekog vremena naša crkva objavila je svoj sopstveni časopis. Da bismo slikovito prikazali priču o bolnici kojoj smo pomagali, poslali smo našeg urednika, Roba Viklinsa, i našeg fotografa, Larija Kajsera, na Haiti. Njihova sedmica proticala je prema planu – sve dok nisu stigli na aerodrom i ukrcali se na avion koji će ih vratiti kući.

Iznenada su dva vojnika koji su bili pripadnici propalog pokušaja puča preskočila aerodromsku bezbednosnu ogradu i uleteli u mali avion sa mašinkama i eksplozivom u rukama. Dok su se gurali kroz avion, na iskvarenom engleskom jeziku su zahtevali da odmah budu prebačeni u Majami.

Bila je to opasna situacija koja je mogla katastrofalno da se završi. Ali Rob i Lari su bili u stanju da ovu nesreću posmatraju kao nešto što ima božansku nameru.

Kada je njihov avion poleteo, uspeli su da ublaže napetost tako što su ovu dvojicu uplašenih ljudi upitali o njihovim porodicama. Pre nego što su to shvatili, oružje je uklonjeno i oni su delili konzerve Koka Kole sa njima dok su nastavili da razgovaraju, pa čak i da se zajedno smeju. I kao da to nije bilo dovoljno zadivljujuće, pre kraja leta oni su na listu papira nacrtali ilustraciju jevanđelja kako bi objasnili Božju ljubav i oproštenje koje nudi kroz Hrista.

Lariju i Robu nije mnogo značilo ko su ovi ljudi ili šta su uradili. Oni su i dalje bili važni Bogu i bilo je potrebno da to saznaju. Ta svest dala je nameru situaciji koja je inače bila teška i opasna.

Neverovatno je kada shvatimo da ono što radimo svakog dana ima značenje u velikoj slici Božjeg plana.

 

Ispunjenost

Kada počnemo da ulažemo sebe u spasavanje nereligioznih ljudi i kada počnemo da tražimo nameru u svakodnevnim događajima, počećemo da doživljavamo osećaj ispunjenosti koja prevazilazi carstvo svakodnevnog ljudskog iskustva. Šta bi drugo moglo da se uporedi sa instrumentom u Božjoj ruci, koji se koristi da bi preneo Njegovu ljubav i pojasnio Njegovu istinu ljudima do kojih Mu je toliko stalo da je umro za njih? Ništa ne može da zadovolji više od uspešnog širenja Božje namere iskupljenja za čovečanstvo!

Šta je ta namera? Ona je sumirana u 2.Petrovoj 3,9, gde piše: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.“ Isus je to prikazao u Jovanu 4, kada je razgovarao sa izgubljenom Samarjankom na studencu.

Nije potrebno da istražujemo celokupni razgovor da bismo videli ispunjenost koju je Isus osećao kao rezultat ovog kratkog susreta. Kada su Mu kasnije Njegovi učenici ponudili hranu, On je odgovorio, „Jelo je moje da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao. Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će žetva prispeti? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu“ (stihovi 34.35).

U suštini, On je govorio, „Ja sam upravo odigrao ulogu u ispunjavanju Božje osnovne namere u spasavanju ovog palog sveta –  i biću sit od toga!“ Stvarno! Pogledajte ponovo ove stihove. On je ovu aktivnost nazvao svojom „hranom.“ On je to učinio zbog dubokog osećaja zadovoljstva i ispunjenosti koji nastaje kada neodoljivo širimo svoju veru na druge.

Mark, jedan od pisaca ove knjige, pokušavao je da govori o Hristu jednom pedeset sedmogodišnjem Jevrejinu. Možete da zamislite koliko je vremena i energije proveo razgovarajući sa ovim čovekom koji je bio duboko ukorenjen u jevrejskoj veri i kulturi. Ali kada se Mark konačno molio da ovaj čovek prihvati Isusa kao svog Mesiju, možete da verujete da je osetio veliku ispunjenost. A kada su se sreli godinu dana kasnije da proslave jednogodišnji duhovni rođendan ovog čoveka, koji je sada pohađao seminar da bi se pripremio za propovedničku službu, Mark je jedva mogao da zadrži radost koju je osećao!

 

Duhovni rast

Ovo je jedna od najvažnijih, ali često zanemarenih, prednosti neodoljivog hrišćanstva. Često sam sretao hrišćane koji se nalazili u duhovnoj nelagodnosti, držeći se svoje vere ali ne napredujući mnogo. Biblijsko proučavanje postalo je zadatak; molitva suva rutina. Čudo njihovog ličnog obraćenja, koje su nekada prepričavali sa mnogo strasti, sada je postalo daleka, izbledela uspomena. A odlazak u crkvu – pa, to je nešto što jednostavno rade. Mehanički i sa pola srca, ovi ljudi jednostavno tavore u naporu hrišćanstva u karantinu.

Ali kada se ovi letargični vernici probiju iz duhovne izolacije i sretnu neke duhovne tragače, nešto neverovatno počne da se događa. Dok doživljavaju obraćenja sa visokim rizikom koja se događaju nereligioznim ljudima, oni počnu da zapažaju da se događa neka vrsta unutrašnjeg obnovljenja. Područja koja su dugo zanemarivana iznenada oživljavaju sa svežim značenjem.

Čitanje Svetog Pisma, na primer, postaje obnovljeno. Oni su nekada povremeno izvlačili Bibliju, delimično da vide šta mogu da nauče iz nje, a delimično da ublaže svoj osećaj krivice. Ali sada moraju da je čitaju – čak i da je uče napamet – kako bi znali o čemu govore prilikom sledeće razmene duhovnih ideja.

Ono što je zaista uzbudljivo je što, kao dodatak pripremi za razgovor sa drugima, oni počinju da obnavljaju iskrenu želju za svežim pogledima u Božji karakter i istinu. Ono što je počela kao dužnost, pomažući nekome drugom, menja se u ličnu želju za intimnošću sa Bogom.

Slična promena događa se i na području molitve. Razgovaranje sa Bogom iznenada dobija novu nameru. Buđavo recitovanje zamenjeno je strastvenim molitvama za spasenje prijatelja koji idu u propast. Kao i duhovni napredak koji se primećuje u njihovom životu, oduševljenje o molitvi sve više i više raste jer sada postoje sveži razlozi da Mu zahvaljuju, kao i kritične brige koje žele da iznose pred Njega.

A prednosti se ne završavaju ovde. Kao što svi znamo, najteži deo molitve je početak. Ali briga za naše duhovno zbunjene prijatelje može da nas pokrene, i naši razgovori za Bogom obuhvatiće razna područja. Otkrićemo kako ponovo doživljavamo živ i rastući molitveni život!

Raste i naša želja da obožavamo Boga. Kako možemo a da ne izrazimo zahvalnost Bogu koji je tako milostivo i strpljivo proširio svoju ljubav na pobunjenike kao što smo mi bili i kao što su mnogi naši prijatelji? Prirodno počinjete da slavite Boga zbog onoga što jeste i zbog onoga što radi, i pre nego što i shvatite, otkrićete da ste ponovo postali obožavatelj iz srca.

Šta je sa ličnom čistotom? Prednost postajanja neodoljivog hrišćanina je u tome što nam pomaže da održimo visok standard ponašanja. Stičete visoku svesnost da ste Božji predstavnik i da je ono što radite stvarno važno jer pozitivno ili negativno utiče na život drugih.

Poznajem jednog čoveka u našoj crkvi koji nije želeo da odbaci naviku prekomernog kockanja na lokalnom trkalištu. Nakon mnogih očajničkih rundi prestajanja i ponovnog počinjanja, on je s oklevanjem odlučio da jednostavno živi sa tim. Ali onda ga je jedan od naših članova osoblja izazvao o tome; ne zato što je to veliki greh, već zato što je ometalo njegovu sposobnost da utiče na svoje prijatelje za Hrista.

Sa novopronađenom motivacijom, ovaj čovek odustao je od kockanja jednom i zauvek. Interesantno, on je sada jedan od najneodoljivijih hrišćana u našoj crkvi!

 

Izdvojeni tekst:

Odlazak u zdravstveni klub, kod majstora ili na vaše radno mesto postaje, u vašem umu, lagano zaogrnuta ekskurzija u carstvo božanskih mogućnosti. Možda počnete da se pitate, „Šta li je Bog smislio u ovoj situaciji?“

 

Postoji još jedan važan aspekt u ovom području lične čistote: Kada počnete da objavljujete onima oko vas da ste ozbiljan hrišćanin, oni odmah počnu pažljivo da posmatraju vaš život. Neki od njih čine to iz radoznalosti, drugi iz želje da pronađu manu. Bilo kako bilo, to je veoma uspešan sistem odgovornosti. Vaši nereligiozni prijatelji ustvari vam pomažu da postanete pobožniji čovek ili žena. Kakav dodati bonus vašem spisku ličnih prednosti!

Poslednja stvar na našem duhovnom spisku rasta je posećivanje crkve. Pošto imamo povišeni osećaj staranja za izgubljene ljude, to će uticati na naše učestvovanje na dva načina. Prvo, to će nas motivisati da iskoristimo sve prednosti koje nam naša crkva pruža da rastemo u duhovnoj snazi i stabilnosti. Drugo, to će nas izazvati da načinimo promene u našoj crkvi, u područjima koja su možda bila neuspešna ili čak kontra produktivna. Počinjemo da shvatamo da je zadatak crkve suviše važan da bismo ga ostavili da se odvija na manje od osam cilindara. Tako sa svežom motivacijom, možemo da počnemo da pomažemo crkvi da postane sve što treba da bude kako bi dosegla nereligiozne ljude i pretvorila ih u predane Hristove sledbenike.

Zar nije neverovatno kako uzdizanje našeg truda da dosegnemo druge može da bude pokretač ličnog rasta? Ali u slučaju da to nije dovoljno, evo još nekoliko prednosti.

 

Duhovno pouzdanje

Ako se trudite da proširite vašu veru na druge, to može veoma da ojača vaše pouzdanje u vaše sopstveno verovanje. Ovo važi, delimično zato što razgovaranje sa ljudima koji imaju drugačije duhovno shvatanje primorava vas da preduzmete korake da se postarate da tačno govorite o hrišćanskoj veri.

To je slično pohađanju fakulteta i polaganju završnog ispita na kraju. Pripremanje za taj ispit primorava vas da vežbate svoju memoriju i pojačate vaše navike učenja kako biste pokazali profesoru – i vama samima – koliko znate. Ono što je ironično je da delo pripremanja da pokažemo drugima šta znamo često nas izaziva da po prvi put i sami to jasno razumemo.

Automatski povećavamo naše znanje kada pokušavamo da prenesemo našu veru prijateljima koji su skeptici, ili Mormoni, ili Jehovini svedoci, ili pripadnici Novog Doba, čak i drugi ljudi koji nisu hrišćani. A kada uspešno zadržimo svoje tle kada se nađemo lice u lice sa opozicijom, stičemo pojačani smisao duhovnog pouzdanja.

A ako mislite da to izgrađuje vaše samopouzdanje, pomislite samo šta se događa kada jedan od tih ljudi postane hrišćanin. Vaša vera uzdiže se visoko do neba! Možda poželite da pronađete neke Muslimanske fundamentaliste ili tvrdokorne ateiste. A zašto da ne? I oni su važni Bogu. Ne možemo da znamo kako će On da vas upotrebi i do koga možete da dođete, kada jednom vaše duhovno samopouzdanje počne spiralno da se penje!

 

Trajno ulaganje

Isus je upozorio svoje sledbenike, „Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu“ (Matej 6,19.20). Petar je upotrebio i jače izraze: „Ali će doći dan Gospodnji kao lupež noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se od vatre raspasti a zemlja i dela što su na njoj izgoreće. Kad će se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom življenju i pobožnosti“ (2.Petrova 3,10.11).

 

Izdvojeni tekst:

Dozvolite mi da vas pitam ovo: Kako biste bolje mogli da proširite svoje vreme i energiju osim da to uložite u ljude, od kojih će vam mnogi zahvaljivati čitave večnosti na nebu? Koje drugo ulaganje bi dalo tako visoku nagradu?

 

Nikada neću da zaboravim silinu kojom me je ovaj odlomak pogodio kada sam ga pročitao po prvi put pre mnogo godina. Bio sam obični hrišćanin, zaražen traganjem za sitnicama, igračkama i zemaljskim zadovoljstvima. Čak se sećam kako sam mislio, „Ovo je fantastično! Mogu da imam sve to i još nebo!“

A onda je ovaj citat isterao vazduh iz mojih jedara. Kako je njegova istina počela da menja moje vrednosti, jedan prijatelj mi je dao zanimljivi predlog. Rekao je da treba da nabavim gomilu crvenih nalepnica, da na njih napišem, „Uskoro će izgoreti“, i da to zalepim na sve što imam! To bi služilo kao stalni podsetnik da svaki  auto, svaki motocikl, svaki čamac, svaki komad nameštaja – sve što imam ili želim – podložan rđanju, truljenju i pljački, i da će na kraju sve biti uništeno u ogromnom vatrenom ognju.

Kakva budućnost! I kakva greška da ulažemo toliko mnogo vremena i energije u stvari koje neće trajati. Iako nikada nisam stvarno zalepio nalepnice na moju imovinu, zahvalan sam Bogu što mi je pomogao da počnem da razumem ovu kritičnu pouku pre toliko mnogo godina. To me je podstaklo da donesem odluku da orijentišem svoj život samo oko onih stvari koje traju: Bog, Njegovo carstvo, i ljudi kao vi, kao ja, i oni koje ću pronaći za Njega. Samo to je vredno naše centralne strasti.

 

Čast da budemo Božji agenti

Kada shvatimo kako je velik Bog a kako smo mi slabi i zavisni, Isusove reči iz Dela 1,8. postaju skoro neshvatljive: „Nego ćete primiti silu kad siđe Duh Sveti na vas; i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje“ (Dela 1,8).

Možete li da zamislite učenike kako se okreću da vide kome On to govori? Mogu da zamislim kako oni govore, „Ko, mi? Gospode, mora biti da se šališ! Mi se tek navikavamo na činjenicu da si Ti ustao iz mrtvih, i sada hoćeš da odeš i da čitav ovaj posao o širenju Carstva ostaviš nama? To je neverovatno!“

I to nije ništa manje zadivljujuće – ili istinito – danas nego što je bilo onda. Koliko god da nam je teško da shvatimo, Bog nas je izabrao da budemo Njegovi agenti. On nam je dao visoku čast da govorimo umesto Njega. On je obećao da će da nas osnaži i upotrebi u tom procesu.

Nikada neću da zaboravim kada sam prvi put shvatio ovu stvarnost. Bilo je to za vreme mojih ranih propovedničkih dana kada sam radio sa srednjoškolcima. Planirali smo veliki evangelizacioni događaj u sredu uveče, i svi naši članovi vredno su radili da pozovu svoje prijatelje da čuju poruku jevanđelja, možda po prvi put.

Došlo je to veče, mesto je bilo puno i skoro da je bilo vreme da izađem na podijum. Sećam se kako sam počeo da patim od bolesti zvane „običnost“. Možda se to događa i vama. Počnete da mislite nešto ovako, „Ko sam ja da izađem ovde i govorim svim tim mladim osobama? Jedva da i sam znam sve ovo, pa zašto onda mislim da mogu da im prenesem bilo šta značajno?“

Možete li da se povežete sa ovim osećanjima? Čak i sada, posle mnogo godina službe, često me udari talas „običnosti“. Ali pomaže mi kada se setim da je Bog taj koji nam je poverio visoku čast da budemo Njegovi predstavnici. To nije bila naša ideja! Iako treba da se molimo i pripremamo, u veoma stvarnom smislu, ono što se događa odatle je Njegov problem. I kao što sam otkrio to veče pre mnogo vremena, to je problem koji On voli da rešava kako bi pokazao svoju silu tako što će učiniti neobične stvari kroz nas.

Bez obzira na moju sumnju u sebe, i kolena koja su se bukvalno tresla, izašao sam i objasnio tim učenicima najbolje što sam mogao da su oni važni Bogu. Rekao sam im da nije dovoljno da veruju da ih Bog voli, već da treba da dođu Hristu da bi primili Njegovo oproštenje i vođstvo. A kada sam zatražio od njih da preduzmu taj korak, bio sam zaprepašćen kada je nekoliko stotina mladih ustalo!

Ustvari, bio sam toliko zaprepašćen da sam pomislio da su me pogrešno razumeli. Pa sam im rekao da sednu kako bih mogao ponovo da objasnim jevanđelje i obavezu o kojoj govorim. A onda je još više njih ustalo!

Izvan mojih najluđih snova, Bog je počastvovao skromne napore jednog od njegovih šegrta-ambasadora dok je menjao izglede za večnost kod ovih učenika srednje škole. Sećam se da sam kasnije otišao iza zgrade u kojoj smo se sastali, naslonio se na zid, i bio savladan osećanjima zahvalnosti i zaprepašćenja što je On upotrebio nekoga kao što sam ja.

I znate li šta? On može da upotrebi nekoga kao što ste vi. Možda to neće biti ispred velikog broja srednjoškolaca, ali možda preko neke ograde, radnog stola ili stola u restoranu, na gradilištu, na terenu za tenis, ili na nekom podijumu. Bog vam je dao čast da budete Njegovi govornici. On je obećao da će počastvovati vaše napore da postanete neodoljivi hrišćani tako što će nagraditi vas i dodirnuti druge.

 

Izdvojeni tekst:

Što bliže pogledate, to više vidite da su nagrade visoke a trošak relativno nizak, posebno kada razumemo da, na kraju, to uopšte i nije trošak. To je ulaganje koje isplaćuje trajne dividende.

 

Da li su ove prednosti dovoljne da probude vaš apetit? Nismo čak ni govorili o tome šta će sve primaoci našeg truda steći, Znate, male stvari, kao što je bekstvo od izgleda pakla i sticanje obećanja o nebu, a da ne spomenemo život ovde na zemlji koji je pun avanture, namere, ispunjenosti, rasta, duhovnog pouzdanja, trajnog ulaganja i časti što postajemo agenti Boga svemira!

Povrh toga, i Bog ima prednosti. On ima nagradu da posmatra kako Njegova deca odražavaju Njegovu ljubav prema izgubljenima, što je vrsta radosti koju bilo koji roditelj može da razume. Jovan 15,8 kaže: „Tim će se Otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.“ Pored toga, setite se da kada smo uspešni u dovođenju nekoga ka veri, Luka 15,10 nam kaže da „biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.“ To je nebeska proslava!

Prema tome, kada postanemo aktivni i strateški pokušavamo da dopremo do drugih ljudi Hrista radi, kada postanemo više neodoljivi u načinu na koji živimo i izražavamo svoju veru, otkrivamo da doživljavamo prednosti, drugi doživljavaju prednosti, i Bog doživljava prednosti.

Ali ostaje jedno pitanje. Kakva je cena ovog ličnog rada, i da li ona umanjuje naš široki spisak prednosti?

 

Cena neodoljivog hrišćanstva

 

Vreme i energija

Vi znate i ja znam da dopiranje do izgubljenih ljudi neće biti lako. Ono će uključiti rastezanje vremena i energije, naših najdragocenijih sredstava, kako bismo izgradili odnose, pokazali hrišćansko staranje i saosećanje, i stalno se molili. Ono će obuhvatiti objašnjavanje i ponovno objašnjavanje naočigled jednostavne poruke jevanđelja, strpljivo čekanje dok oni „razmišljaju o tome“ (znajući da u mnogim slučajevima oni ustvari beže od toga), pokušavanje da se suočimo sa bezbroj izazivajućih pitanja i, u kutu vašeg uma, shvatanje da će oni možda na kraju da odbace Hrista. Zvuči kao formula za očajanje, zar ne?

Ali, dozvolite mi da vas pitam ovo: Kako biste bolje mogli da proširite svoje vreme i energiju osim da to uložite u ljude, od kojih će vam mnogi zahvaljivati čitave večnosti na nebu? Koje drugo ulaganje bi dalo tako visoku nagradu?

 

Čitanje i proučavanje

Da bismo dosegli druge, biće potrebno određeno proučavanje Biblije i, povremeno, čitanje knjiga kao što je ova. Da li je to toliko loše? Naravno, potreban je određeni trud da biste bili sigurni da znate o čemu govorite, ali svakako želite da budete upoznati sa onim što verujete, zar ne? Pismo svima nama kaže da nastavimo da rastemo u našem poznavanju i razumevanju Boga. Uostalom, nije pošteno da navodimo proučavanje Biblije na strani troška, kada smo to već naveli na strani prednosti!

 

Novac

Istina je da je za naše ulaganje u život drugih potrebna i opipljiva investicija. Ručkovi, međugradski telefonski razgovori (jednom je jedan moj prijatelj tri i po sata razgovarao sa udaljenim gradom da bi podelio svoju veru sa nekim koga je poznavao, i kasnije se ona obratila Hristu), cena knjiga, seminara, i ponekada visoka cena za ispunjavanje potreba drugih – to su neki od finansijskih zahteva koje neodoljivo hrišćanstvo može da ima od našeg novčanika.

Ali kada se sve sabere, količina potrošenog novca obično je i dalje relativno niska, posebno u poređenju sa prekomernim nagradama koje dobijamo kao rezultat. A za one situacije u kojima je trošak veći, ove Isusove reči daju prikladno ohrabrenje: „Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše“ (Matej 6,20.21). Ne mogu da zamislim sigurniju investiciju, a vi?

 

Rizik od sramoćenja, odbacivanja ili progonstva

Iako verovatno mali broj nas doživljava progonstvo, visoki su izgledi da možemo da očekujemo neke manje vrste otpora. To može da bude zadirkivanje prijatelja, ili samo usamljeno osećanje da smo izostavljeni iz određenog razgovora ili društvenog okupljanja. Ali to može da postane i mnogo ozbiljnije kada postoji diskriminacija ili namerno zlostavljanje zbog onoga što predstavljamo.

Nemam lake odgovore za ovo. Mogu samo da vas ohrabrim da zatražite od Boga Njegova preimućstva dok gledate u prednosti koje dobijate kada ste Mu poslušni. On nam nudi utehu kroz stihove kao što su ovi: „Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas“ (Matej 5,11.12). „A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo“ (Galatima 6,9).

 

Komplikacije u životu

Što se tiče većine nas, osnovna cena dopiranja do drugih je što nas to upetljava u brige i aktivnosti njihovog života. To nam krade našu nezavisnost. Dodaje detalje našem već pretrpanom rasporedu. Jednostavno rečeno, to komplikuje naše već komplikovane živote.

Ali to čini i brak. I deca. I kupovanje kuće. A, što se toga tiče, i postajanje hrišćaninom. Razmislite o tome. Sva ova područja zahtevaju vreme, trud, učenje, neke rizike, i izvan sumnje, određenu količinu novca. Većina stvari koje su važne mogu da zakomplikuju naš život. Ali da li su oni vredni toga? Naravno da jesu!

Upitajte bilo koju novu majku da li njena beba zahteva vreme i energiju, i ona će vas verovatno izazvati da pokušate da držite korak sa njom samo jedan dan i jednu noć! Kada ne drži, ne hrani ili ne kupa svoju bebu, verovatno ćete je pronaći kako čita knjige o roditeljstvu, jer proces učenja nikada se ne završava. A nemojte ni da spomenete temu novca! Ona će izvući račune da vam pokaže kako je sve skupo, od hrane za bebe do pelena. „Da li ste u skorije vreme videli koliko koštaju pelene?“ pitaće ona.

Ali ako je pitate da li, u svetlosti svih tih troškova, žali što je dobila bebu, ona će upitati, „Jeste li vi ludi? Ova beba je nešto najbolje u mom životu. Ja volim ovu bebu!“

 

Ishod

Bezbedno je da kažemo da možemo isto da zaključimo i o neodoljivom hrišćanstvu. Samo pregledajte spiskove! Naravno, postoje troškovi, trud, rizici i komplikacije, ali to je vredno toga – hiljadu puta! Što bliže pogledate, to više vidite da su nagrade visoke a trošak relativno nizak, posebno kada razumemo da, na kraju, to uopšte i nije trošak. To je ulaganje koje isplaćuje trajne dividende.

Ne znam za vas, ali kada ja vidim način na koji tas odlučno preteže u našoj analizi troška i prednosti, postajem uzbuđen što imam avanturu pri ruci: Kako možemo da preduzmemo korake da povećamo našu neodoljivost i počnemo da doživljavamo sve nagrade koje Bog ima za nas? To je tema koju ćemo istraživati u sledećem poglavlju.

 

Poglavlje 3

 

Formula za uticanje na vaš svet

 

Jedno od najgorih iskustava u životu je kada nam kažu šta treba da uradimo a ne daju nam jasnu ideju kako da to uradimo. Nažalost, tako nešto događa se sve vreme.

Vaš šef odredi no neba visoku stopu za prodaju i stavlja vam do znanja kako od vas očekuje da je ispunite. On vas obaveštava da morate da povećate ukupni prihod, da smanjite troškove, i da sve u svemu mora da se popravi, ali kako ćete to da uradite, pa to je vaš problem.

Ili vam vaš nastavnik daje sve više i više zadataka a knjige i domaći zadaci se gomilaju, dok sa njima zajedno raste i nervoza. Pročitaj ovo, napiši ono, reši ono, predaj ovo, položi ispit, položi semestar. A profesora kao da nije briga što imate još četiri nastavnika sa takođe veoma visokim zahtevima. Jednostavno morate sve nekako da sredite, ali kako ćete to uraditi, to zavisi od vas. Nije nikakvo čudo što mnogi od nas često imamo noćne more o nezavršenim poslovima!

Čak smo i u crkvi bombardovani očekivanjima da imamo snažne brakove, poslušnu decu, uravnoteženi budžet, etički posao, uspešan molitveni život i značajne međuljudske odnose. Ali iako se „šta treba uraditi“ pojavljuje jasno i glasno, „kako“ često ostaje daleko i prigušeno, ako se uopšte i čuje.

Jedno mesto gde je ovo posebno važno je u izazivanju da imamo evanđeoski uticaj na svet. „Ljudi su izgubljeni,“ objavljuje propovednik. „Oni idu u pakao, Bog želi da dođemo do njih, a vi ste Njegovi izabrani ambasadori – i bolje bi vam bilo da izađete tamo i dovedete ih Hristu!“

Kako možete da se prepirete sa tim? To je biblijski, odzvanja istinom, i ima smisla. I tako, pripremam se da preduzmem neku akciju – ali gde? Može li neko da mi malo objasni izraz „izađite tamo“? Kako da počnem? Kako izgleda taj proces? Ko će mi pomoći da načinim prvi korak?

 

Božanski plan

Hvala Bogu što nas nije ostavio u takvom zbrkanom stanju. Postoji stara izreka, „Što Bog očekuje, to Bog i osposobi.“ Ne samo što nam On kaže da Mu je važan ovaj svet zalutalih ljudi, već se On takođe i stara da imamo informaciju koja nam je potrebna da bismo krenuli putem uspešnog rada sa njima.

Isus je razgovarao o svom planu za obavljanje ovoga još pre mnogo vremena kada je sedeo sa svojim sledbenicima na obronku brda u blizini Kapernauma. Koristeći svakodnevni jezik, On je objasnio da principi mogu da se svedu na ovaj precizni plan za uticanje na naš svet:

VP+VB+JK=MU

Šta li znači ova šifrovana jednačina? Iako možda liči na nešto iz udžbenika za hemiju, to je ustvari formula koja sadrži Božju strategiju za dopiranje do duhovno izgubljenih ljudi.

Razbićemo standardnu algebru i krenuti sa poslednjim elementom, MU. To znači maksimalni uticaj: da imamo najveći mogući duhovni uticaj na one koji su oko nas. To je Božja namera koja je izražena u Bibliji.

Kao što smo videli, Dela 1,8 nam kaže da treba da budemo Njegovi svedoci, osnaženi Njegovim Duhom, da dopiremo do ljudi koji su blizu i daleko. Druga Korinćanima 5,19 kaže da kada smo se pomirili sa Bogom kroz Hrista, dobili smo službu da pomažemo grešnim ljudima i ženama da sklope mir sa Bogom. Matej 28,19.20, o kome se često govori kao o velikom nalogu, kaže nam da idemo u ceo svet, širimo poruku jevanđelja, vodimo ljude ka Hristu, zatim ih krstimo i izgrađujemo u veri. Na drugom mestu Isus kaže da smo lovci ljudi.

Vidite, Sveto Pismo je puno izazova upućenih svakome od nas da uredimo svoj život tako da možemo da imamo najviši mogući duhovni uticaj na one koji su oko nas. Naša je odgovornost da te izazove sprovedemo u delo; Njegovo je da proizvede rezultate tako što će privući ljude sebi.

Pre nego što istražimo ostatak delova naše formule, potrebno je da istražimo njen izvor. Ona potiče iz dva elementa koje je Isus upotrebio kao ilustracije: so i svetlost.

U sred najveće propovedi u istoriji, u Propovedi na gori, Isus je rekao ove čuvene reči: „Vi ste so zemlji… Vi ste svetlost svetu.“ On je želeo da svi Njegovi sledbenici posmatraju sebe kao so i svetlost u tome kako žive svoj život na zemlji.

 

Novi pogled na so

Hajde da pogledamo prvu ilustraciju. Zašto je Isus upotrebio metaforu kao što je so? Šta so radi? U savremeno doba, ona nam izaziva nervozu jer može da dovede do visokog krvnog pritiska. Zato osećamo krivicu svaki put kada posegnemo za slanikom. Ali hajde da pogledamo kroz istoriju i razmislimo o osnovnoj upotrebi soli tokom istorije.

Prvo što nam pada na pamet je da nas so čini žednima. Zato barovi u Americi služe besplatne slane perece i kikiriki, kako bi naveli ljude da piju više. Ili su mi bar tako rekli!

So radi i još nešto: ona začinjava hranu. Ko to čini? Da li se to može izbaciti? Kada jedemo nešto što ima previše blag ukus, mi refleksno uzimamo so kako bismo poboljšali ukus.

So i čuva. Ne koristimo je više u ovu svrhu, ali u danima pre frižidera, so je bila široko rasprostranjena u sprečavanju kvarenja hrane. Određeno meso moglo je dugo da se čuva ako je pažljivo bilo zapakovano u so.

Tako so stimuliše žeđ, dodaje uzbuđenje ukusa hrani i sprečava propadanje. Što nas dovodi do velikog pitanja: Šta je od ovoga Isus imao na umu kada je pogledao svoje sledbenike i rekao, „Vi ste so zemlji?“

 

Izdvojeni tekst:

„Što Bog očekuje, to Bog i osposobi.“ Ne samo što nam On kaže da Mu je važan ovaj svet zalutalih ljudi, već se On takođe i stara da imamo informaciju koja nam je potrebna da bismo krenuli putem uspešnog rada sa njima.

 

Kratak odgovor je, Ne znamo! Šta kažete na iskrenost? Ako čitate šta su naučnici rekli po ovom pitanju, koristeći pokeraški jezik, oni podignu tri karte i kažu, „Izaberi kartu, bilo koju. Ili sve tri, ako želiš.“

Moguće je da je Isus hteo da kaže da so treba da simbolizuje ideju izazivanja žeđi. Kada su hrišćani u skladu sa Svetim Duhom, i kada žive u svom svetu sa osećajem namere, i sa mirom i radošću, to često stvara duhovnu žeđ kod ljudi koji su oko njih.

U Vilou Kriku u Americi, često slušamo svedočanstva o ovome. Ljudi govore: „Bio sam na poslu, i zapazio sam nekoga u mom odeljenju koji je živeo malo drugačije i govorio je malo drugačije, i drugačije je vrednovao stvari. To je privuklo moju pažnju. Osećao sam kako u meni raste duhovna žeđ koju ranije nisam doživljavao.“

Kada hrišćani svojim životom pokazuju svoju veru sa autentičnošću i hrabrošću, oni ubacuju malo začina u prilično bljutavu šolju supe. Oni hvataju ljude nespremne i izazivaju ih da ustuknu. Oni bude ljude sa svojim izazovima i naočigled radikalnim tačkama gledišta. I oni tu i tamo prevrnu nekoliko kola sa jabukama. Ukratko, oni unose malo začina u živote onih koji su oko njih.

Šta više, kada vernici žive životom koji je usmeren na proslavljanje Hrista, oni zadržavaju moralno propadanje društva. Nadam se da se to događa sa dilemom o abortusu, sa brigom o okolini, sa rasizmom i sa razbijanjem porodice. Dok hrišćani proslavljaju Boga, On ih koristi da bi zauzdao plimu zla koja preti da poplavi zemlju.

Zato uzmite kartu – bilo koju kartu. Ili možda sve tri mogu da budu tačno ono što je Isus imao na umu kada je upotrebio reč so. Ali posle još razmišljanja možda ćete moći da otkrijete još razloga zašto je Isus izabrao metaforu soli, a to su razlozi koji lako mogu da se zanemare.

Najpre, da bi so imala najveći mogući uticaj, ona mora da bude dovoljno potentna da bi imala uticaj. A drugo, da bi se dogodio bilo kakav uticaj, so mora da se približi onome na šta treba da utiče. Tako je Isus možda izabrao metaforu soli jer so zahteva i potenciju i bliskost da bi uradila ono što radi.

To nas vraća formuli:

VP+VB+JK=MU

Pošto smo ustanovili da je krajnji cilj formule da proizvede maksimalan uticaj, sada možemo da pređemo na početak i pogledamo prva da elementa koji su potrebni da bi se ispunio taj cilj: VP i VB. VP znači visoki potencijal, a VB znači velika bliskost.

To je tačno potrebno nama kao hrišćanima ako želimo da utičemo na ljude koji su izvan Božje porodice. Moramo da imamo visoki potencijal, što znači dovoljno jaku koncentraciju Hristovog uticaja u našem životu tako da Njegova sila i prisustvo budu neporecivi za druge. I moramo da imamo dovoljno bliskosti. Potrebno je da se približimo ljudima koje se nadamo da ćemo zadobiti kako bismo dozvolili da Njegova sila izvrši svoj namenjeni uticaj.

U Mateju 5,13 Isus je rekao da je bljutava so, ili so malog kvaliteta, bezvredna. Ona je izgubila svoju silu. Ona neće izazvati mnogo žeđi, neće dodati mnogo začina, neće sprečiti mnogo kvarenja. Ona može da ima sve vrste bliskosti – može da se izlije preko nečega na šta želimo da izvrši uticaj – ali ako joj nedostaje potencijal ona je, kaže Isus, beskorisna. Dobra je jedino da se da ljudima da po njoj gaze.

Isto tako, visoko začinjena so industrijske snage ima veliki potencijal, ali ne može da proizvede bilo kakve rezultate ukoliko ne dodirne nešto. Kao što je Beki Pipert pisala pre mnogo godina, ukoliko se so ne izlije iz slanika, ona ostaje samo običan ukras za sto.

To je, nažalost, prilično dobar opis mnogih ljudi koji sebe smatraju hrišćanima. O, oni imaju mnogo potencijala u svojoj ličnoj zajednici sa Hristom. Oni hodaju putem koji proslavlja Boga u svojim ličnim uzorcima življenja. Ali oni nikada ne idu tamo gde mogu da dodirnu ljude kojima je potreban njihov uticaj. Oni su ukrasi za sto lepog izgleda, ali imaju nizak uticaj.

Da li vidite zašto je Isusov izbor soli kao metafore toliko prikladan? Uz njenu pomoć On je mogao da pokaže da oba sastojka – potencijal i bliskost – moraju da se primene pre nego što možemo da ispunimo našu misiju da imamo duhovni uticaj na našu porodicu i prijatelje.

 

Izdvojeni tekst:

Kada hrišćani svojim životom pokazuju svoju veru sa autentičnošću i hrabrošću, oni ubacuju malo začina u prilično bljutavu šolju supe. Oni hvataju ljude nespremne i izazivaju ih da ustuknu. Oni bude ljude sa svojim izazovima i naočigled radikalnim tačkama gledišta. I oni tu i tamo prevrnu nekoliko kola sa jabukama. Ukratko, oni unose malo začina u živote onih koji su oko njih.

 

Snažan primer

Pre nekoliko godina smo moja supruga i ja proveli jedan dan sa Bilijem i Rut Grejam u njihovom domu na vrhu planine u Severnoj Karolini. Uveče sam mogao da kažem Biliju da počinjem da postajem umoran, pa sam mu rekao da ćemo da se vratimo u naš hotel. Ali na moje iznenađenje, on mi je pružio svoju Bibliju i rekao, „Bil, pre nego što odeš, nahrani me iz Božje reči.“

Pomislio sam u sebi, ovaj sedamseset trogodišnji čovek očigledno nije hrišćanska beba. A ovde nema nikakvog problema o spasenju. Šta više, on je propovedao poruku jevanđelja većem broju ljudi od bilo koga drugog u istoriji. Ipak, on mi je govorio, „Još uvek mi je potrebno i volim da budem nahranjen iz Božje Reči.“

Ovo iskustvo mi je pomoglo da razumem zašto je Bili Grejam održao tako visok faktor potencijala tako dugo. On neprekidno preduzima korake da povisi svoju slanoću. To mi je najduže ostalo u sećanju. Otišao sam, nadajući se da će moj faktor ukusa biti visok kao nebo kada dođem u te godine. Voleo bih da budem opasan kada napunim sedamdeset i tri godine – a vi?

Kako to može da se dogodi? To će se dogoditi ako preduzmemo korake koji će nas učiniti visoko potencijalnima kada imamo osamnaest, trideset i osam i pedeset i osam godina. Koji su to koraci? Voleo bih da mogu da vam ponudim neki odgovor koji izaziva jezu niz leđa, kao što je bandži skakanje, ali ne mogu to da uradim. Ovo nastaje vežbanjem starih svakodnevnih duhovnih disciplina koje su hiljadama godina stvarale slane vernike, i tu nema ništa posebno niti visoko tehnološko.

 

Izdvojeni tekst:

Kada se radi o razvijanju i održavanju visokog potencijala, tu nema čarobnog štapića i nema prečica. Naš faktor ukusa biće grubo proporcionalan sa razmerom našeg bavljenja starim duhovnim disciplinama.

 

Visoki potencijal nastaje iz čitanja Biblije i hranjenja njenim istinama. On nastaje kada smo na kolenima u molitvi. On nastaje u dodirivanju drugih neodoljivih hrišćana u zajednici malih grupa, gde braća i sestre u Hristu pokušavaju da skinu masku i budu realni jedni prema drugima. On nastaje u služenju i doprinošenju biblijskom funkcionisanju crkve. On nastaje u pokušavanju da aktivno delimo svoju veru sa drugima, i u doživljavanju i uspeha i neuspeha duž puta. On nastaje kada disciplinujemo sebe sa namerom da zadržimo slanoću.

Kada se radi o razvijanju i održavanju visokog potencijala, tu nema čarobnog štapića i nema prečica. Naš faktor ukusa biće grubo proporcionalan sa razmerom našeg bavljenja starim duhovnim disciplinama. Svakodnevni kontakt sa Bogom i Njegovom reči činiće da smo otvoreni vođstvu Duha, spremni da utičemo na ljude izvan porodice, ljubazni i nežni pred Bogom i pred drugima, i naštimovani prema onome što je stvarno važno.

Ove aktivnosti neće nas samo povezati sa Božjom silom, već će nam pomoći da razvijemo osobine neodoljivih hrišćana, o čemu ćemo razgovarati u sledećoj celini.

Nema mnogo Bilija Grejama na svetu, ali svi možemo da preduzmemo korake da povisimo svoje razumevanje onoga što je potrebno da bismo imali visoki potencijal. Bez sumnje, svaki od nas ima mesta da raste u karakteru i u povezanosti sa Bogom kako bismo postali jača so. Način na koji živite svoj život može da izazove žeđ, doda začin i služi kao moralni čuvar dok se družite sa onima koji su oko vas.

 

Pouka od svetlosti

Kao što smo ranije videli, so je samo jedna od dve metafore koje je Isus upotrebio kada je opisivao kakvi treba da budu Njegovi sledbenici. Druga metafora bila je svetlost. On je u Mateju 5,14 rekao, „Vi ste svetlost svetu.“ Ponovo je prikladno da se upitamo zašto je Isus izabrao ovu metaforu? Šta svetlost radi?

Najosnovniji odgovor je da ona čini da su stvari vidljive i pomaže nam da ih vidimo onakve kakve stvarno jesu. To mi mislimo kada kažemo „baci malo svetlosti“ na neku temu.

I kada pogledamo u biblijsku upotrebu izraza „svetlost“, centralna ideja koja se pojavljuje je jasno i privlačno predstavljanje Božje istine drugima. Njeno rasvetljavanje kako bismo pokazali kakva je ona stvarno. I dok metafora obuhvata potrebu da prikažemo način života koji će u kontrastu odudarati od sumornosti života bez Hrista, određena ideja kao da govori o razumljivoj artikulaciji sadržaja poruke jevanđelja.

Ovo može da se vidi u drugim odlomcima iz Svetog Pisma koji govore o svetlosti. Na primer, u 2.Korinćanima 4,5.6. piše: „Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Isusa Gospoda radi. Jer Bog koji reče da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima našim na svetlost poznanja slave Božije u licu Isusa Hrista.“ Vidite li povezanost između svetlosti i prenošenja informacije o poruci jevanđelja?

Slično tome, u odlomku iz Mateja, Isus kao da govori da želi da Njegovi sledbenici budu u stanju da duhovno rasvetle druge ne samo tako što će živeti po Njegovim učenjima, već i tako što će objašnjavati Njegovu poruku opraštanja i milosti, precizno i tačno. To znači biti svetlost.

Kao što nam ilustracija o svetlosti daje prva dva sastojka u našoj formuli, VP (visoki potencijal) + VB (velika bliskost), tako nam metafora o svetlosti daje poslednji sastojak naše formule za maksimalan uticaj na druge. To je JK, što znači jasna komunikacija poruke jevanđelja. Kada sve to stavimo zajedno, dobijamo:

VP+VB (so) +JK (svetlost) =MU

Da bi svetlost ispunila svoj namenjeni uticaj, Isus u Mateju 5,15.16. kaže da ne sme da bude prekrivena ili prigušena na bilo koji način. I da bismo mi imali silan uticaj koji Bog želi, moramo da dobro poznajemo poruku jevanđelja i da budemo spremni da je prenesemo koncizno i jasno.

Ovo podrazumeva da smo već obavili vanredni posao učenja kako da objavimo i odbranimo glavna načela jevanđelja sa jasnom jednostavnošću. Potrebno je da budemo spremni da pomognemo ljudima da razumeju Božju prirodu, njihovu grešnost, Hristovo plaćanje cene, i korak koji svako od nas mora da preduzme da bi primio oproštenje i novi život koji On nudi.

Bez ovoga, ljudi ostaju da se pitaju šta je to što nas odvaja u pitanju kvaliteta našeg života. Oni možda sumnjaju da ikada mogu da dožive takav promenjeni život koji vide u nama.

Možemo li jednostavno da istupimo i to kažemo? Suviše mnogo hrišćana misli da ako jednostavno žive životom vere na otvoreni i dosledni način, ljudi oko njih videće to, želeće to i nekako će sami shvatiti kako da to dobiju. Ili možda misle da će ovi ljudi prići i pitati ih zašto je njihov život tako poseban, i kada to učine, oni će prihvatiti priliku i to im objasniti. Ali hajde da budemo iskreni: to se skoro nikada ne događa.

Iako je preduslov da živimo slanim hrišćanskim životom – da budemo visoko potencijalni i u međusobnim odnosima sa drugima – samo to nije dovoljno. Neka nas Bog sačuva da se tu ne zaustavimo, jer će ljudi prema tom planu završiti u paklu. Od imperativne je važnosti da poruku prenesemo jasnim jezikom, kako bi naši prijatelji mogli da je razumeju i da se ponašaju prema njoj.

Pavle pita u Rimljanima 10,14: „Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?“ Isus je rekao da ne treba da budemo samo so, već i svetlost: jasna komunikacija Njegove poruke milosti. Ako budemo i jedno i drugo, mi omogućavamo ljudima do kojih nam je stalo da urade ono što On kaže u Mateju 5,16. Kada su oni imali priliku da „vide vaša dobra dela“, i razumeju centralnu poruku jevanđelja, oni će biti spremni da donesu odluku da slede Hrista i moći će da „slave Oca vašega koji je na nebesima“.

 

Donošenje iskrene procene

Hajde da zastanemo da bismo postavili veliko pitanje. Da li ova jednačina tačno opisuje trenutno stanje u vašem životu? Pogledajte je još jednom dok razmišljate o ovom važnom pitanju.

VP/visoki potencijal+VB/velika bliskost +JK/jasna komunikacija =MU/maksimalan uticaj

Znam mnoge ljude za koje je ovo tačan opis. Divim se stepenu ukusa u njihovom duhovnom životu. Oduševljen sam kada vidim koliko su daleko oni spremni da idu da bi dodirnuli nereligiozne ljude kako bi na njih uticali za Hrista. Ovi ljudi me nadahnjuju i izazivaju.

Ali mnogi drugi hrišćani flertuju sa nekom smešnom aritmetikom. Oni pokušavaju da tu „novu matematiku“ nateraju da radi. Oni kažu, „Ja ću da smislim način da visoki potencijal i mala bliskost daju maksimalan uticaj.“ Ali oni ne mogu da dožive uspeh, jer ostaju izolovani od samih ljudi koje treba da dodirnu.

 

Izdvojeni tekst:

Suviše mnogo hrišćana misli da ako jednostavno žive životom vere na otvoreni i dosledni način, ljudi oko njih videće to, želeće to i nekako će sami shvatiti kako da to dobiju. Ili možda misle da će ovi ljudi prići i pitati ih zašto je njihov život tako poseban, i kada to učine, oni će prihvatiti priliku i to im objasniti.

 

Drugi kažu: „Ja ću imati svu bliskost koju možete da zamislite. Družiću se sa tom gomilom toliko mnogo da neću moći da se razlikujem! I onda ću imati maksimalan uticaj.“ Ne, nećete – ne dok nemate prepoznatljivost, potencijal i ukus.

Mnogo više ljudi pokušava da zaključi temu tako što kažu, „Dobro, ja ću podići svoj nivo ukusa tako što ću živeti doslednim hrišćanskim životom, i onda ću da izvršim potreban uticaj i trud da bih došao u rang uticaja kod ljudi koje želim da dosegnem. Ali molim vas, nemojte da tražite od mene da kažem nešto! Ja ću samo da živim svoj život vere pred njima i možda će nešto od toga da pređe i na njih.“

Kao što će vreme dokazati, to su samo prazne želje. Baš kao što su reči bez dela prazne, tako i dela bez reči nemaju značenje i sadržaj. Možete li da vidite zašto je Isus naglasio da treba da budemo i so i svetlost? Od kritične je važnosti da imamo visok faktor ukusa i spremnost da prenesemo Hristovu poruku.

 

Kratak pregled

S obzirom da je naš cilj da imamo najviši mogući duhovni uticaj, važno je da dublje istražimo ove teme kako bismo poduprli svaki sastojak u jednačini. To je ono što ćemo raditi u ostatku ove knjige.

Ako želimo da imamo bilo kakvu nadu da ćemo privući ljude Hristu, moramo da ispunimo prvi deo formule tako što ćemo razviti neke kritično važne osobine karaktera kao što su autentičnost, saosećanje i žrtvovanje. To ćemo istraživati u sledeća tri poglavlja, koja sačinjavaju celinu koja se zove, „Preduslov za visoki potencijial“.

Dalje, proširićemo drugi element jednačine u delu koji se zove „Potencijal velike bliskosti“. Ovde ćemo govoriti o praktičnim načinima na koje prirodno možemo da se premestimo u prostor uticaja kod drugih. Istraživaćemo svakodnevne prilike za duhovni uticaj koji nas čeka u običnim međuljudskim odnosima, a mnoge od njih već imamo. Ovde stvarno počinje avantura!

Na primer, nedavno sam se šišao i primetio sam da je frizerka loše raspoložena. Hteo sam da pokušam da je malo oraspoložim, ali nisam mogao da smislim način da započnem razgovor. Onda sam zapazio pesmu koja je svirala na njihovom muzičkom sistemu. U njoj je glavni instrument bio saksofon, pa sam odlučio da pucam na slepo. Uobičajeno sam pitao, „To je Keni Dži, zar ne?“ Ona je odgovorila sa velikim oduševljenjem. „Ja volim Keni Džija! Da li vi poznajete Keni Džija?“

 

Izdvojeni tekst:

Isus nije kao šef, nastavnik, ili propovednik koji nam jednostavno daje naš zadatak i zatim nam prepušta da smislimo kako ćemo sami to da uradimo. On nam je dao formulu, i zatim je na njoj izgradio sistem iskupljenja.

 

Uzgred, treba nešto da znate. Ja ovde nisam imao nikakvog pojma. Mislim da sam ukupno video oko 15 sekundi Keni Džija na televiziji. Sve čega se sećam bilo je da je držao pisak sa strane usta. To me je navelo da poželim da skliznem sve do kraja kauča da ga gledam. Bilo mi je drago što me nije pitala da li znam šta ono „Dži“ u njegovom imenu znači, jer nisam imao pojma!

Pošto smo neko vreme razgovarali o muzici Keni Džija, razgovor se postepeno sveo na malo značajnije teme, uključujući njen lični život. Rekla mi je da je jedini roditelj, pa smo pričali o tome šta se dogodilo njenom braku i kako njena deca podnose promene.

„Oni to prilično dobro podnose,“ rekla je, „Jer dobijaju mnogo pomoći od crkve u području koja se zove Vilou Krik.“

„To je zanimljivo,“ rekao sam, pokušavajući da prikrijem svoje oduševljenje.

Pitao sam je da li je nekada bila u crkvi i rekla mi je da je bila jednom, pre mnogo vremena. Kada sam je pitao zašto je prestala da ide, ona je rekla da ne zna. Rekao sam joj da sam čuo da crkva uskoro ima poseban program koji se zove „Amnestija“ – bez obzira šta ste uradili ili zašto ste otišli, možete da se vratite bez ikakvih postavljenih pitanja! Ona me je malo zbunjeno pogledala i pitala, „Jeste li vi ozbiljni?“ Odgovorio sam, „Da, relativno,“ jer to važi za Vilou Krik bilo koje sedmice!

Ne znam da li se ona vratila u crkvu ali imao sam jasan osećaj da je Bog bio zadovoljan ovim trudom i da može da ga upotrebi da produbi svoj uticaj u njenom životu. On voli kada priđemo veoma blizu ljudima kojima je On očajnički potreban. On uživa kada preuzimamo rizike u razgovoru i pretvaramo ih iz beznačajnih tema u teme koje su stvarno važne. On pronalazi radost u upotrebljavanju običnih hrišćana kao što smo vi i ja da bi duhovno uticao na druge koji se nalaze u našem okruženju.

Ali ako želimo da se to dogodi, moramo jasnije da svetlimo. Naša četvrta celina zove se „Sila jasne komunikacije.“ Ovo će biti veoma važna celina jer je potreba za artikulisanjem jevanđelja toliko visoka a nivo pouzdanja mnogih hrišćana tako nizak. Čak iako ste dugo vremena svedočili o svojoj veri, korisno je da ponovite i nastavite da vežbate kako da verbalno prenesete poruku. Ako to ne učinite, zarđaćete. A ako se to dogodi, otkrićete kako instiktivno propuštate prilike da pokrenete duhovne teme u razgovoru jer nećete osećati spremnost da držite korak sa njima.

Biblija u Osiji 4,6 kaže: „Izgibe narod moj jer je bez znanja.“ Duhovni tragač u Delima 8,31 je rekao: „Kako bih mogao razumeti ako me ko ne uputi?“ Bog je vama i meni dao zadatak da razjasnimo Njegovu poruku ljudima širom sveta. Celina o jasnoj komunikaciji smišljena je da vam pomogne da to počnete da radite na način koji je i prirodan i uspešan.

Moje bavljenje ovom temom ne bi bilo potpuno bez poslednje celine, „Isplata: maksimalan uticaj.“ Ova celina objasniće kako lično možete nekoga da povedete preko linije vere u zajednicu sa Hristom. Ova celina takođe slika sliku kako crkva može da izgleda kada sve više i više vernika primenjuje ovu formulu i postaju veoma neodoljivi.

Uzbudljivo je da znamo da je ovaj poduhvat centralan Božjim namerama, i da smo mi Njegovi ključni igrači dok zajedno utičemo na ovaj svet za večnost. Ne znam šta vi mislite o ovome, ali mene to uzbuđuje!

Kako će to da se dogodi? Posle mnogo godina slušanja kako bezbroj vođa velikih službi iznose grandiozne planove kako možemo da „propovedamo našoj naciji“ ili „da promenimo naš svet“, ili tvrdnji da se „nalazimo na ivici duhovne revolucije koja će uskoro preplaviti zemlju,“ postao sam više nego skeptičan. A mislim da ste i vi postali skeptični.

Zar nije dobro što znamo da je pre dve hiljade godina Isus sedeo na obronku brda i posmatrao blistavu vodu Galilejskog jezera, i dao nam formulu za menjanje sveta? Ona obuhvata dvoje ljudi: slanog hrišćanina, i nekoga ko treba da dođe veri, kako zajedno razgovaraju o stvarima koje su zaista važne.

Isus nije kao šef, nastavnik, ili propovednik koji nam jednostavno daje naš zadatak i zatim nam prepušta da smislimo kako ćemo sami to da uradimo. On nam je dao formulu, i zatim je na njoj izgradio sistem iskupljenja. Gde god postoji visoki ukus, bliska interakcija, i gde je Sveti Duh aktivan, postoji neodoljivi hrišćanski uticaj koji može da dovede do spasenja još jedne izgubljene osobe koja je veoma važna Bogu.

„Vi ste so zemlji,“ rekao je Isus. „Vi ste videlo svetu.“ Mislio je na vas.

 

Celina 2

 

Preduslov za visoki potencijal

VP+VB+JK=MU

 

Poglavlje 4

 

Privlačnost autentičnosti

 

„Imidž je sve“.

To nam je rekla jedna popularna televizijska reklamna kampanja, i očigledno je mnogo ljudi poverovalo u ovu parolu, a posebno oni koji su išli u crkvu. Konačno, pogledajte koliko mnogo energije pojedini vernici i propovednici troše da bi dobro izgledali spolja, čak i kada duboki sukobi i nesigurnosti vrebaju ispod površine.

Koliko god da je ironično, moto mnogih iskrenih tragalaca je, „Supstanca je sve.“ Ovi ljudi mogu da prepoznaju razliku na kilometar. Oni imaju nepogrešivu sposobnost da omirišu šta je pravo a šta nije, i ono što omirišu odrediće da li će biti privučeni ili odbijeni.

Li Strobel je bio reporter za Čikago Tribjun i počeo je da dolazi u Vilou Krik ranih 80tih godina, s ciljem da zadovolji svoju novo-obraćenu suprugu, Lesli. U svojoj knjizi, Šta se događa u umu neobraćenog Harija i Meri, Li se priseća, „Kada sam ušao u crkvu kao skeptični nevernik, moja „antena za licemerje“ skenirala je mesto, tražeći znake da se ljudi samo igraju crkve. Ustvari, agresivno sam tražio lažnjake, oportuniste ili prevaru, jer sam smatrao da ako mogu da pronađem razlog za odbacivanje crkve na temelju licemerja, mogao bih slobodno da odbacim i hrišćanstvo.“

Ispalo je da je Li pronašao suprotno. Pronašao je da je crkva puna ljudi koji su bili iskreni u svom trudu da shvate šta to znači da ugode Hristu i da Ga slede u svom svakodnevnom životu. Tokom vremena, to je na njega uticalo u tolikoj meri da ne samo što je napustio svoj ateizam da bi primio Božje oproštenje, već je čak predao svoj život propovedničkoj službi. Danas je on jedan od učitelja-pastora u Vilou Krik crkvi.

Neautentičnost među mnogima koji tvrde da su hrišćani može da postane skoro nesavladiva prepreka ka verovanju. Ovaj problem je pre nekoliko godina opisan u pesmi „Jakovljeve lestve“, koja se našla na vrhu tabela pop muzike. Hui Luis je pevao o tome kako ga je progonio debeli čovek koji je prodavao spasenje. Nije nikakvo čudo što je odgovorio da se ne žuri da razmišlja o takvim stvarima, a zatim je podrugljivo dodao, „Ne želim da budem kao ti.“

Većina ljudi neće da istupi i da otvoreno to kaže, ali treba da znate da oni to misle. Oni nisu zainteresovani da predaju svoj život Hristu ukoliko ne vide privlačne i dosledne uzorke u životu hrišćana koje poznaju. Džo Oldrič, pisac knjige „Evagelizam u načinu života“, kaže to ovako: „Hrišćani treba da budu dobra vest pre nego što je propovedaju.“

Isus je rekao: „Koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod“ (Jovan 15,5).

 

Prve stvari na prvom mestu

Iako je to primamljujuće, da trčimo napred i pričamo o praktičnim savetima za prenošenje naše vere, to bi bilo prerano. Vidite, pre nego što možemo da postanemo veoma neodoljivi hrišćani, najpre moramo da živimo na način koji uverava ljude oko nas da mi to zaista jesmo!

 

Izdvojeni tekst:

Neautentičnost među mnogima koji tvrde da su hrišćani može da postane skoro nesavladiva prepreka ka verovanju.

 

Ako želimo da budemo takva vrsta visokog uticaja, slani hrišćani kakve Isus želi, moramo najpre da preduzmemo neke preliminarne korake samo-ispitivanja, i da zatim budemo spremni da načinimo potrebne promene karaktera. Moramo da počnemo tako što ćemo se postarati da život kojim živimo podupire ono o čemu govorimo. Da prilagodimo reči one pesme, želimo da ljudi posmatraju naš život i misle, „Nisam mislio da ću ikada osetiti takvu hitnost u duhovnim temama, ali sigurno želim da budem kao oni!

Tako se pojavljuje prirodno pitanje: Kakvi su hrišćani uopšteno gledajući? U pokušaju da dobijem odgovor, ponekada pokrećem uobičajene razgovore sa ljudima koji ne znaju čime se ja bavim. „Baš me interesuje,“ kažem ja, „Da li poznajete neke hrišćane? Ako poznajete, kakvi su oni? Kakve opšte utiske imate o njima?“

Uh, šta sve čujem! Trebalo bi da to probate nekada. Mnogo češće nego što želim da priznam, ljudi izgovaraju prilično uznemiravajuće odgovore. Oni kažu, „Znam neke hrišćane i, pa, morao bih da ih opišem kao uskogrudne i uštogljene. Znate – oni su prilično strogi.“ Drugi kažu, „Oni su dosta izolovani. Drže se svojih. Ne poznajem ih dobro jer žive u nekom svom svetu.“

Drugi izveštaji su još gori: „Poznajem neke nanovo – rođene, i moram da vam kažem oni mi stvarno smetaju. Osećam se kao da sam osuđen svaki put kada prođem pored njih. Oni su jednostavno suviše samo-pravedni.“ Ili, „Oni sve pojednostavljuju, izbacujući otrcane biblijske odgovore za svaki složeni problem.“ I povremeno, „Mislim da su oni uglavnom gomila licemera.“

Ono što mi je i interesantno i što me istovremeno razočarava je koliko mali broj onih koji su izvan vere pozitivno govori o hrišćanima. Voleo bih da kada god pitam ljude za njihovo zapažanje, prvo što oni kažu bude nešto slično ovome, „Hrišćani? Oni su ljudi sa integritetom i moralnom hrabrošću.“ Ili, „Hrišćani govore istinu; možete da se oslonite na njih da će biti iskreni prema vama.“ Zar ne želite da je opšte zapažanje o pravim vernicima drugačije od mišljenja koje većina ljudi ima? Bolje je da se bacimo na posao, jer će utisak koji ljudi imaju o nama imati duboki uticaj na njihovo mišljenje o Bogu.

 

Božansko shvatanje

Isus je poznavao važnost zapažanja. Zato nam je dao tako jasna uputstva da budemo so i svetlost. On zna da će ljudi, dok vi učite da živite po ovim uputstvima na opipljivi način, početi da „vide vaša dobra dela i slave Oca vašega koji je na nebesima.“

Da li shvatate šta je Isus hteo da kaže u Mateju 5? On nam je govorio da stavovi i ponašanje svakog Njegovog sledbenika ili će privući ljude ka zajednici sa Bogom, ili će ih odgurnuti još dalje. Zato Isus moli svoj narod – onda i sada – da žive na način koji će privući ljude ka Ocu. Razmislite o tome; naš svakodnevni život ima uticaj koji doseže sve do večnosti.

Nedavno sam video jedno pismo koje je jedna relativno nova hrišćanka napisala osobi čiji je život izvršio toliko veliki uticaj na njen. Ona navodi desetak karakteristika koje su joj bili neodoljivi u životu ove starije hrišćanke. Slušajte šta je ona napisala:

 

„Kada smo se sreli, počela sam da otkrivam novu ranjivost, toplinu i nedostatak pretencioznosti, i to je ostavilo utisak na mene. U vama sam videla duh koji cveta – nigde nije bilo ni traga unutrašnjoj stagnaciji. Mogla sam da vidim da ste vi osoba koja raste i to mi se dopalo. Videla sam da imate snažno samopouzdanje koje nije zasnovano na knjigama o samopomoći, već na nečemu što je mnogo dublje. Videla sam da živite prema uverenjima i prioritetima, a ne prema pogodnosti, sebičnim zadovoljstvima i finansijskom dobiti. Nikada pre nisam upoznala nekog sličnog vama.

Osetila sam dubinu ljubavi i staranja dok ste me slušali i niste me osuđivali. Pokušali ste da me razumete, saosećali ste i proslavljali sa mnom, pokazali ste ljubaznost i velikodušnost – i ne samo prema meni, već i prema drugim ljudima.

I vi ste predstavljali nešto. Bili ste spremni da idete protiv ukorenjenog mišljenja u društvu i sledite ono što verujete da je istina, bez obzira što ljudi govore, i bez obzira koliko vas to košta. Zbog tih razloga, i zbog mnogih drugih, otkrila sam da želim da imam ono što vi imate. Sada kada sam postala hrišćanka, želela sam da vam pišem i kažem da sam neizrecivo zahvalna što ste živeli svoj hrišćanski život pred mojim očima.“

 

U osnovi, ona je govorila, „Hvala vam što ste bili neodoljivi hrišćanin.“ Čitanje takvog pisma pokreće me da živim kao neodoljivi hrišćanin, a vas? Siguran sam da želite da vaš život bude mnogo vrednijih od sitnica i igračaka i nula na čeku sa platom.

Pošto ovo područje ima ključnu važnost, provešćemo tri poglavlja razgovarajući o ključnim kvalitetima koji ohrabruju duhovno osetljive ljude da i sami razmisle o hrišćanstvu. Iako možemo da govorimo i o drugim kvalitetima, čini se da je potrebno da bilo koji hrišćanin koji želi da postane neodoljiv treba da ima sledeće tri karakteristike – autentičnost, saosećanje i žrtva. Ako ih uklonite, tragač će sasvim sigurno da traži na drugom mestu. Pokažite ih u životu i postaćete veoma neodoljivi u svom uticaju na njih.

 

Elementi autentičnosti

Kada poučavam u manjem okruženju, ponekada pitam prisutne koji kvaliteti kod ljudi im najviše smetaju. Znate li šta uvek završi na vrhu spiska? Nepoštenje ili neautentičnost. „Mrzim kada neko govori jedno a radi drugo,“ obično tako kažu. „Ne mogu da podnesem kada ljudi nešto obećaju a zatim to ne ispune, ili kada naprave lažnu predstavu za ljude a ja znam šta se u stvari događa u njima.“

Nije nikakvo čudo što kada pitam koji kvaliteti su najprivlačniji u drugima, na vrhu spiska uvek se nađu iskrenost, poštenje i autentičnost. Oni kažu, „Znate, stvarno mi se dopadaju ljudi koji svoje reči podupiru akcijom.“ Ili, „Cenim ljude i žene koji imaju hrabrost da budu stvarni, čak iako su zbog toga nepopularni.“ Ili, „Dopada mi se kada su ljudi spremni da isprave svoje greške.“

Stalno iz početka, otkrivao sam da iskrenost snažno privlači ljude. Zbog toga je jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite da biste uspešno privukli svoje prijatelje i mile i drage ka Hristu, jednostavno da budete stvarni (realni). Da izbegavate da se ponašate kao da ste neko drugi ili da zamišljate da ste manje od onoga što jeste. Treba da budete slobodni, kroz Božju silu koja oslobađa, da jednostavno budete vi.

 

Izdvojeni tekst:

Isus je molio svoj narod – onda i sada – da žive na način koji će privući ljude ka Ocu. Razmislite o tome; naš svakodnevni život ima uticaj koji doseže sve do večnosti.

 

Jednom sam čuo jednu priču koja ilustruje ogromno iskušenje da učinimo da izgledamo veći od onoga što jesmo. Priča govori o jednom novo-postavljenom pukovniku koji se preselio u nedavno sagrađenu montažnu kancelariju za vreme Rata u Zalivu. On je upravo stigao i počeo da organizuje stvari kada je, jednim delićem oka zapazio, kako njegovim putem dolazi jedan vojnik i nosi kutiju sa alatom.

Pošto je želeo da izgleda važno, brzo se otrčao do stola i podigao telefonsku slušalicu, „Da, Generale Švarckof, da, da, naravno, mislim da je to odličan plan,“ rekao je. „Ja vas u potpunosti podržavam. Hvala vam što ste mi to ispričali. Hajde da se uskoro ponovo čujemo, Norme. Doviđenja.“ Brzo je spustio slušalicu i okrenuo se.

„Šta mogu da uradim za tebe?“ upitao je vojnika.

„Ah, ja sam samo došao da vam priključim telefon,“ odgovorio je vojnik snebljivo.

Postoji mnogo prevare na svetu. Ima mnogo pretencioznosti. Previše ljudi pokušava da budu više od onoga što jesu. Toliko mnogo pretvarača hoda hodnicima naše kulture da iskreni, pravi ljudi izazivaju priličnu pometnju zbog toga što su jednostavno ono što jesu.

Da bih proširio ono o čemu govorim, hajde da se pozabavimo sa četiri područja povezana sa autentičnošću, koja su privlačna tragačima i koja će učiniti da oni okrenu svoju glavu prema nebu.

 

Jednostavno budite ono što jeste

Prvo područje je autentični identitet. Ne mogu da vam kažem koliko me mnogo novih hrišćana zaustavlja nakon našeg bogosluženja da bi mi ispričali da je deo onoga što ih je privuklo ka Hristu bilo shvatanje da postoji velika raznolikost u sastavu Božje porodice.

Sećam se da je jedan čovek rekao, „Došao sam u ovu crkvu očekujući da vođe guraju svakoga u isti kalup. Očekivao sam da čujem da postoji temeljno definisan komplet pravila o tome kako hrišćanin treba da izgleda, ponaša se, govori, miriše, oblači se i razmišlja. Ali, znate šta? Otkrio sam sasvim suprotno!“

„Video sam veliku raznolikost ljudi: mladi, stari, bogati, siromašni, obrazovani, neobrazovani, crni, beli, i sve ostalo između. Čuo sam učenje koje je potvrđivalo raznolikost. Čuo sam izazove kao što su, „Otkrijte šta je Bog namenio za vas. Otkrijte koje vam je darove dao. Pokušajte da otkrijete Njegov posebni poziv u vašem životu, i zatim ga sledite.“

On je dalje rekao, „Bio sam šokiran kada sam saznao da ne postoji jedan jedini kalup u koji svi treba da se uguraju.“ Zatim je rekao nešto za šta se nadam da nikada neću da zaboravim: „Otkrio sam da ne moram da se odreknem svog identiteta da bih primio i sledio Hrista. Osećao sam se neverovatno kada sam saznao da se Bog duboko brine za mene. On voli način na koji sam sastavljen, i želi da me upotrebi u skladu sa dizajnom koji mi je dao.“

Vidite li važnost autentičnog identiteta? Ovaj čovek bio je privučen Hristu tako što je upoznao hrišćane koji su voleli Boga svim svojim srcem, dušom, umom i snagom, ali koji čineći to nisu odbacili osnovni sastav svoje ličnosti.

Jedna od velikih grešaka koje vernik može da načini je da odbaci ili da uguši svoju Bogom danu jedinstvenost u uzaludnom pokušaju da izgleda više duhovan. Ta greška je smrtonosna iz dva razloga. Najpre, nakon deset ili petnaest godina potiskivanja identiteta možete da izgubite svoje razumevanje o tome ko ste stvarno. Drugo, postoje neki ljudi izvan Božje porodice koji nikada neće videti pravog Boga ukoliko Ga ne posmatraju kako živi i radi autentično u jednom od svojih jedinstvenih sinova i kćeri – koji su baš kao vi!

Da li želite da budete neodoljivi hrišćani? Onda prestanite da se izvinjavate zbog svog Bogom danog dizajna. Prestanite da pokušavate da odbacite svoju individualnost. Odustanite od pokušavanja da sebe ugurate u nečiji drugi kalup razmišljanja o tome kakav treba da bude dobar hrišćanin. To nije plan koji Bog ima za vas.

Oduševljen sam što je jedan posvećeni hrišćanin koga poznajem bio prepoznat kao jedan od najborbenijih i najintenzivnijih igrača u istoriji Američkog fudbala. Jednako sam uzbuđen što je jedna druga duboko posvećena hrišćanka, takođe moja prijateljica, žena advokat oštra kao žilet, koja se bori za prava zlostavljane i zanemarene dece sa istim intenzitetom koji ima ovaj ragbi igrač.

Bog je veliki broj ljudi na ovom svetu smislio da imaju intenzitet. I to je odlična vest kada tragači shvate da mogu da slede Hrista a da pri tome ne moraju da uguše ili da odbace svoju urođenu strast prema životu.

Ustvari, u kaleidoskopu Božje porodice, ima mesta za sve darove i temperamente. Bog vam je možda dao izvanrednu dubinu milosti, mnogo strpljenja, visinu mudrosti, ili sposobnost da uživate u avanturi ili da se oduševljavate samoćom. A negde u vašoj zajednici, verovatno  postoji tragač za istinom koji se nalazi samo na korak od vere, ali potrebno je da dođe u kontakt sa nekim kao što ste vi – sa vašom ličnošću, vašim temperamentom, vašom strasti, i vašim interesovannjima. Ako bi taj tragač mogao da vidi kako Bog živi i radi kroz vas, to bi mu možda bilo dovoljno da pređe preko linije vere.

Psalam 139,14 kaže da smo „divno sazdani“. Dok prikazujete svoju jedinstvenost, postaćete uzoran model koji će privući druge vašem izvoru lične slobode.

 

Izdvojeni tekst:

Toliko mnogo pretvarača hoda hodnicima naše kulture da iskreni, pravi ljudi izazivaju priličnu pometnju zbog toga što su jednostavno ono što jesu.

 

Budite stvarni iznutra

Drugi snažni magnet koji privlači ljude ka Bogu je autentični emotivni život. Tragično je što su mnogi hrišćani postali zbunjeni u svojim izražavanjima emocija. Neki dobronamerni, ali pogrešno usmereni pastori i vođe, učili su da posvećeni hrišćani nikada ne treba da se ljute, i da je izražavanje žalosti ili povrede i bola znak slabe vere ili lošeg karaktera. Nebrojeni vernici pokušali su da se nasmeše i kažu, „Slava Bogu“ i sred svih i svakakvih okolnosti, misleći da je to pokazatelj duhovne zrelosti.

Ali u tom plemenitom trudu, pojavile su se dve negativne posledice. Prva je ono što ja nazivam „emotivna vrtoglavica“. To je kada osoba toliko dugo odbacuje neka osećanja da konačno ulazi u stanje potpune emotivne zbunjenosti. Ustvari, ona gubi sposobnost da doživljava osećanja uopšte. Takva osoba ne prepoznaje kada osećanja pokušavaju da se probiju, niti zna kako da ih izrazi nekom drugom.

Vidite, u svom očajničkom pokušaju da „hrišćanizuje“ svoja osećanja, ova osoba ih je toliko dugo manipulisala da nastaje bespomoćno stanje emotivne ravnodušnosti i dezorijentacije. Potrebno je mnogo truda – a često i hrišćansko savetovanje – da bi se izašlo iz takvog stanja.

Druga posledica je što tragači brzo budu odbijeni zbog emotivne neautentičnosti. Oni vide crvene zastave na sve strane kada, na primer, mladi par dobije mrtvorođeno dete i zatim na ovo razočarenje koje cepa srce odgovaraju suvim očima i neprekidnim izlivanjem fraza kao što su, „Ipak, hvala Bogu.“

Tragači samo odmahnu glavom i misle, „Znate, ovde bi trebalo da se odvija ozbiljno žaljenje. Nešto strašno nije u redu. Nazovite me paganom, ali ovakav gubitak treba da se ožali, bez obzira na religiju.“

 

Izdvojeni tekst:

Želite li da vam pružim unutrašnji uvid? Ljudi koji istražuju hrišćanstvo ne očekuju savršenost od hrišćana. Oni su previše pametni za to! Oni se nadaju da će pronaći nekoga ko ima hrabrosti da prizna svoje greške i da ih ispravi.

 

Uporedite ovo sa Isusovim primerom. Sećate li se šta je uradio kada je umro Njegov prijatelj Lazar? Plakao je, i to u javnosti. Jednostavno je otvoreno plakao. Siguran sam da je Njegova emotivna iskrenost učinila da još više omili Njegovim sledbenicima.

Nedavno sam čuo kako jedan otac opisuje noć u kojoj je saznao da je njegov osamnaestogodišnji sin poginuo u saobraćajnoj nesreći. Kada mi je ovaj posvećeni hrišćanin prenosio ovu strašnu priču, oči su mu bile pune suza. Na trenutak je zastao. Konačno je rekao, „Znaš, još uvek osećam veliku rupu u svom srcu, skoro svakog sata svakog dana.“

Kada je završio svoju priču, osetio sam da sam mu duhovno privučen. Bio sam privučen Bogu koji mu je dao takvu snagu da bude toliko ranjiv i stvaran. Pomislio sam, ovo je oslobođen čovek, neko u dodiru sa sobom i sa onim što se događa u njemu.

Znate li šta je tragačima potrebno da vide u vama, više od suvih očiju i zalepljenih osmeha? Potrebno je da vide kako se borite sa strahom i tugom i ljutnjom i ljubomorom i gubitkom. Potrebno im je da čuju kako otvoreno govorite o tome. Potrebno je da vas gledaju kako svakoga dana radite na svojoj veri bez odbacivanja svakodnevne emotivne stvarnosti u životu.

Nemojte da pokušavate da sakrijete borbu koja se odvija u vama. Nemojte da pokušavate da je posvetite ili hrišćanizujete, jer su vaša osećanja važna. Bog ih je ugradio u vas. Ustvari, i On ima takva osećanja! A ako se pozabavite njima na zdrav i otvoren način, vaša emotivna autentičnost ukazivaće onima koji su oko vas na Boga koji deluje u vama.

 

Budite iskreni o neuspehu

Postoji i treće područje o kome treba da govorimo, a to je autentično priznanje. To ima veze sa načinom na koji posvećeni hrišćanin postupa sa svojim padovima i neuspesima. Problem je što većina nas pogrešno misli da treba da sakrijemo svoje neuspehe po svaku cenu. Rečeno nam je da će naši pogrešni moralni koraci da oteraju ljude od Boga, i zato je bolje da ne dozvolimo da ih niko otkrije.

Nikada neću da zaboravim kako sam razgovarao sa jednim poslovnim čovekom koji je, kao tragač, zapošljavao određeni broj hrišćana u svojoj kompaniji. Posmatrao ih je kao kobac. „Bio sam prirodno privučen Bogu kroz posmatranje hrišćanskih radnika koji su bili dosledni i ljubazni i temeljni i agresivni na poslu,“ rekao mi je. „Ali znate li šta je ostavilo najveći utisak na mene? Jednoga dana je me je čovek za koga sam znao da je novi obraćenik pitao da li može da me vidi posle posla. Ja sam pristao da se nađem sa njim, ali kasnije tokom dana sam počeo da se brinem da ovaj mladi verski zelot možda želi da obrati i mene.“

„Bio sam iznenađen kada je došao u moju kancelariju pognute glave i rekao mi, „Gospodine, uzeću samo nekoliko minuta vašeg vremena, ali došao sam da tražim vaše oproštenje. Tokom godina u kojima sam radio za vas, radio sam ono što rade i mnogi drugi zaposleni, kao što je pozajmljivanje nekoliko kompanijskih proizvoda, tu i tamo. I uzeo sam neke zalihe; zloupotrebio sam prednosti telefona; i tu i tamo sam prevario u radnim satima.

„Ali pre nekoliko meseci sam postao hrišćanin i to je za mene stvarno. Iz zahvalnosti za ono što je Hristos uradio za mene i iz poslušnosti Njemu, želim da ispravim stvari sa vama i sa kompanijom. Možemo li da smislimo neki način da to uradimo? Ako morate da me otpustite zbog onoga što sam uradio, ja ću to da razumem. Ja to zaslužuje. Ili ako mislite da treba da mi smanjite platu, smanjite je onoliko koliko smatrate da je prikladno. Ali želite da mi date dodatni posao da ga obavim u slobodno vreme, i to je u redu. Samo želim da ispravim stvari pred Bogom i pred vama.“

Tako su oni načinili dogovor. A taj poslovni čovek mi je rekao da je ovaj razgovor ostavio duboki duhovni uticaj na njega, veći od bilo čega drugog. Bila je to najimpresivnija demonstracija pravog hrišćanstva koju je ikada doživeo.

Šta je to učinilo da je ovaj mladi vernik bio tako neodoljiv? Da li je to bila pametna nova prezentacija jevanđelja? Da li je to bilo dobro uvežbano svedočenje? Očigledno nije. Bilo je to samo iskreno i ponizno priznanje pogrešnog dela, zajedno sa spremnošću da se ono ispravi.

Jednostavno rečeno, autentično priznanje je snažno svedočanstvo o Hristovoj sili da menja vaš život. Ono stoji u oštrom kontrastu našoj kulturi, u kojoj niko ne priznaje da je uradio bilo šta loše. Ovo je vek kada racionalizujemo naše nedostatke, prekrivamo svoje tragove i unajmljujemo uspešne advokate da nas skinu sa udice. Kao da niko ništa više ne vredi.

 

Izdvojeni tekst:

Tragači imaju malo poštovanja prema slabim hrišćanima. Duboko u sebi, oni traže nekoga – bilo koga – ko će istupiti i objaviti istinu i onda hrabro živeti prema njoj. I jednostavno moram da pitam, zašto to ne možemo da budemo mi?

 

Ozbiljno shvatanje biblijskih uputstava i ponizno priznavanje naših nedostataka je suština hrišćanstva visokog potencijala. Ona izaziva tragača u današnjem društvu bez krivice da shvati da jedino uticaj života Boga može da podstakne osobu da kaže, „Ja sam kriv i žao mi je.“

Šta mislite o tome? Da li ikada priznajete kada pogrešite? Ili radite prekovremeno da predstavite neki imidž nepogrešivosti svakome oko vas, strahujući da ćete ih izgubiti ako saznaju da niste savršeni? Nemojte da potcenite silu iskrenog izvinjenja. To bi mogla da bude najsnažnija manifestacija pravog hrišćanstva koju su vaši prijatelji ikada videli.

Možda postoji nešto što treba da priznate na poslu, u svom domu ili u vašem komšiluku. Ili možda postoji područje u vašem životu za koje znate da nije ispravno, ali ipak pokušavate da ga prikrijete nadajući se da niko neće saznati. Možda vas sada Božji Duh poziva da priđete nekome i kažete, „Zato što sam ozbiljan u svojoj zajednici sa Bogom, i želim da budem prav pred Njim i pred tobom, potrebno je da se izvinem.“

Želite li da vam pružim unutrašnji uvid? Ljudi koji istražuju hrišćanstvo ne očekuju savršenost od hrišćana. Oni su previše pametni za to! Oni se nadaju da će pronaći nekoga ko ima hrabrosti da prizna svoje greške i da ih ispravi. Oni žele da vide poniznost i kajanje, možda čak i naknadu.

A kada se to dogodi, oni postaju uvereni da ste ozbiljni u svojoj veri. To im daje pouzdanje da ako predaju svoj život Hristu, neće morati da žive pod tiranijom perfekcionizma. Verujte mi, laknuće im i biće mnogo otvoreniji.

 

Živite kao da to mislite

Hajde da ukratko dodirnemo još jedno područje povezano sa autentičnošću: živite sa iskrenim ubeđenjem.

Sećate li se da ste pre više godina na televiziji videli jednog Kineskog studenta koji je stao ispred zahuktalog tenka na Trgu Tienanmen? Šta ste pomislili kada ste videli kako taj čovek doslovno polaže svoj život ispred tog tenka? To je sasvim sigurno uznemirilo moj duh i nateralo da mi krv brže cirkuliše.

Imao sam slična osećanja kada sam video kako Istočni Nemci zabadaju svoje pijuke u Berlinski zid dok su tamo stajali vojnici sa puškama uperenim u njih.

Ne stidim se da priznam da se u meni pokrenu neke duboke žice kada god vidim kako neko ustaje i preuzima rizik ili plaća cenu zbog nečega u šta veruje. Čak i ako se možda ne slažem sa pokretom koga predstavljaju, dirnut sam i pokrenut dubinom njihovog predanja i njihove spremnosti da siđu sa posmatračke stolice i stupe na igralište.

Tokom godina sam naučio da tragači nisu zadivljeni beskičmenjacima. Moram to da naglasim jer se toliko mnogo hrišćana boje da će, ako kažu šta stvarno veruju, ako izađu iz ormara, ili ako žive po biblijskim principima, automatski otuđiti one koji su izvan vere. Ali to skoro nikada nije slučaj.

U većini slučajeva, tragači, priznavali to oni otvoreno ili ne, poštuju i dive se hrišćanima koji se ne boje da istupe. Nemojte da zaboravite, mnogi od njih pokušavaju da se odluče šta da rade sa Hristom. Zato kada vernik istupi za ono što je pravo, brani hrišćansku inteligenciju, ili živi svoju veru otvoreno i autentično, tragači su primorani da se pozabave primenom koju to ima na njihov život.

Oni pitaju sebe, „Šta ja verujem? Za šta bih bio spreman da istupim? Da li imam hrabrosti da radim ono što je ispravno, kao što moj hrišćanski prijatelj radi?“ Tokom vremena, pitanja kao što su ova često vode do odgovora koji se nalaze u Hristu.

 

Uzor

Biblija opisuje Rimskog kapetana koji je bio zadužen za proceduru prilikom Isusovog raspeća. Stajao je kao posmatrač u jednoj od najvećih drama u istoriji. I gledao je kako je Isus bačen na zemlju, prikovan za krst i zatim podignut da bi Ga javno ismevali. On je pažljivo posmatrao kako Isus nastavlja da održava svoju tvrdnju da je Božji Sin, Spasitelj sveta. Slušao je kako se Isus stara za budućnost svoje majke i pruža milost razbojniku koji se kaje.

Onda je ovaj od bitaka očvrsli vojnik zadrhtao kada je Isus hrabro uzviknuo, „Svrši se… Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj.“

Kada je Isus umro, kapetan je počeo da shvata cenu svega, dubinu Isusove predanosti misiji i Njegovu spremnost da položi svoj život. Ovaj čovek bio je uznemiren onim što se odigralo pred njegovim očima. Njegov um bio je pun haosa. Konačno je njegovo srce došlo do tačke priznavanja onoga za šta je njegova glava znala da je istina. On je konačno uzviknuo iz dubine svoga bića, „Zaista je ovaj čovek bio Sin Božji!“

Ništa drugo osim Isusove spremnosti da položi svoj život nije moglo da natera tog ciničnog Rimskog vojnika na kolena. Bila je to Isusova iskrena i hrabra posvećenost misiji koja je izazvala ovu deklaraciju kod kapetana.

 

Izazov

Dozvolite mi da to kažem još jednom: Tragači imaju malo poštovanja prema slabim hrišćanima. Duboko u sebi, oni traže nekoga – bilo koga – ko će istupiti i objaviti istinu i onda hrabro živeti prema njoj. I jednostavno moram da pitam, zašto to ne možemo da budemo mi? Zašto ne možemo autentično i hrabro da živimo na našem radnom mestu, u našem susedstvu, u našoj školi, u našem svetu? Čega se toliko bojimo? Šta nas to zadržava? Imamo Svetoga Duha, imamo Božju Reč i imamo crkvu.

Želimo da budemo neodoljivi hrišćani, zar ne? Hajde da onda budemo realni sa ljudima. Hajde da pokažemo autentičan identitet i da ne budemo više ili manje od onoga kako nas je Bog stvorio. Hajde da budemo emotivno autentični i da se bavimo sa onim što život baci pred nas. Hajde da ponizno priznamo greške kada ih načinimo.

Hajde da hrabro istupimo za ono što verujemo. Hajde da to objavimo i živimo po tome, bez izvinjenja, da bismo izazvali onakvu odluku kakvu je kapetan načinio.

To je sila, privlačnost i potencijal autentičnog hrišćanskog života.

 

Poglavlje 5

 

Privlačna sila saosećanja

 

 

„Kažite mi, šta radite da pomognete siromašnim ljudima u vašem susedstvu? Da li imate neke programe da nahranite gladne ili da obučete one kojima je to potrebno, ili da smestite beskućnike?“

Dok sam putovao raznim delovima sveta da pričam o tome šta crkva Vilou Krik radi u dopiranju do nereligioznih ljudi, neizbežno su se pojavljivala ovakva pitanja. Drago mi je što su me to stalno pitali.

Drago mi je zato što smatram da je ohrabrujuće što toliko mnogo ljudi na toliko mnogo lokacija, iz hrišćanske i nehrišćanske perspektive, razume da je staranje za opipljive potrebe ljudskih bića deo paketa iskrenog hrišćanstva. Oni kao da su veoma svesni stiha iz Jakova 1,27: „Jer vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem jeste ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjenog od sveta.“

Kritična priroda saosećanja odjekuje kroz Bibliju. U Starom zavetu, Bog kaže: „Jer neće biti bez siromaha u zemlji; zato ti zapovedam i kažem: otvaraj ruku svoju bratu svom, nevoljniku i siromahu svom u zemlji svojoj“ (5.Mojsijeva 15,11). U Novom zavetu je Isus to još više približio: „Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste“ (Matej 25,40). A nakon opisa pozivanja Varnave i njega samoga od strane crkve u Jerusalimu, Pavle u Galatima 2,10 kaže: „Samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako činiti.“

Kada nedostaje saosećanje orijentisano ka akciji, to je vidljivi znak da nedostaje nešto duhovno. Bilo da je problem u organizaciji ili pojedincu, nemarni hrišćani ne privlače tragače u svoje stado. Ali jasna i dosledna demonstracija ljubavi slične Hristovoj je snažan magnet koji privlači ljude k Njemu.

 

Ilustracija pored puta

Isus je ilustrovao važnost saosećanja u jednoj od svojih najpoznatiji priča koja je zabeležena u Jevanđelju po Luki 10. Ona govori o Jevrejinu koji je putovao od Jerusalima prema gradu Jerihonu. Prešao je jedan deo puta kada su iza stena iskočili neki razbojnici. Oni su ga opljačkali, skinuli mu odeću, pretukli ga i ostavili ga polusvesnog u jarku pored puta.

Posle kratkog vremena naišao je jedan sveštenik. Ranjeni putnik ga je video kako dolazi i pomislio je da će mu se nasmešiti sreća, ali sveštenik je prešao na drugu stranu puta a da čak nije ni usporio. Malo posle toga naišao je drugi religiozni čovek, Levit. Na očajanje ranjenog čoveka, i on je žurno prošao.

Zatim, rekao je Isus svojim slušaocima, došao je jedan čovek iz Samarije. Iako je postojalo mnogo etničkih sukoba između Samarjana i Jevreja, Samarjanin je osetio saosećanje prema opljačkanoj žrtvi i zaustavio se da vidi kako može da pomogne. Kada je osmotrio situaciju, klekao je pored njega, uljem i vinom namazao njegove rane i zavio ga.

Zatim je Jevrejina podigao na svog magarca i odveo ga u gostionicu, gde se postarao da je čovek dobio čisti, topao krevet. Čak je gostioničaru dao nešto novca. „Prekriću sve troškove koji su potrebni da ovaj čovek ozdravi,“ rekao mu je. „Staraj se za njega i ja ću doći kasnije da platim bilo kakve dodatne troškove.“

Često sam se pitao šta li je prolazilo kroz um ovog opljačkanog i pretučenog Jevrejina kada se sledećeg dana probudio u udobnom krevetu, zavijen, a njegovu sobu i hranu platio je neko koga čak nije ni poznavao. Siguran sam da je pitao, „Ko je ovo učinio? Zašto me nije napustio, kao svi ostali?“

Zar nisu to pitanja koja često postavljaju ljudi koji primaju saosećanje? Oni žele da pogledaju iza samog velikodušnog dela da bi saznali pokretački motiv. „Zašto bi bilo ko uradio nešto ovako za mene?“ oni pitaju čudeći se.

 

Poziv na saosećanje

Jedan od osnovnih razloga zašto Bog poziva svoje sledbenike da budu izvanredno brižni prema ljudima je zato što dela milosti otvaraju ljudsko srce kao ništa drugo. Da kažemo to drugačije, postoji neverovatna sila privlačenja u izražavanjima čak i najmanjeg dela ljubaznosti. Bog želi da ta sila privuče ljude ka stvarnosti Njegovog Sina.

Isus je to rekao u Jovanu 13,34.35: „Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom.“ Kako je to jednostavno, a ipak moćno!

Dok izražavamo saosećanje jedni prema drugima, ljudi će to shvatiti kao oznaku autentičnog hrišćanstva. To im pomaže da bolje razumeju kakav je Bog, ko su Njegova deca i zašto i oni lično treba da Mu veruju.

Koliko često ste u poslednje vreme osetili saosećanje prema ljudima koji imaju potrebe? Da li ste sledili ta osećanja i stvarno pomogli nekome tako što ste im poslužili, ohrabrili ih, posetili ih ili izrazili ljubav na neki drugi opipljivi način?

Da bih vam pomogao u vašoj reakciji, voleo bih da vas izazovem da zapišete broj koji predstavlja vaš sadašnji nivo saosećanja prema drugima. Možemo to da nazovemo vašom ličnom kvotom saosećanja. Izaberite broj od nula do deset, pri čemu nula znači da je vaše srce potpuno hladno, a deset govori da ste klon Majke Tereze.

Postarajte se da navedete vašu kvotu onakvu kakva je ona sada, a ne kakva je bila pre nekoliko godina ili kakva biste voleli da bude u budućnosti. Da malo začinimo stvari, zabraniću broj 5! Tako ćete morati da nagnete svoj rezultat u jednom ili drugom pravcu. Sada zapišite svoj broj na listu papira ili na margini ove knjige. Jeste li to uradili?

 

Izdvojeni tekst:

Kada nedostaje saosećanje orijentisano ka akciji, to je vidljivi znak da nedostaje nešto duhovno. Bilo da je problem u organizaciji ili pojedincu, nemarni hrišćani ne privlače tragače u svoje stado.

 

Lična pouka

Pre nekoliko godina, dok sam bio na raspustu u Mičigenu, razmišljao sam o Isusovoj paraboli o Milostivom Samarjaninu. Setio sam se kako sam sedeo sam za stolom u jednom malom restoranu, gušeći suze dok sam čitao i ponovo čitao ove tekstove. Bio sam savladan shvatanjem da je moja lična kvota saosećanja postala opasno niska.

Zajedno sa ovim razarajućim priznanjem, podsetio sam se 1.Korinćanima 13,1-3:

 

„Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao

zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.

I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu

veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a

ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.“

 

Ovi stihovi, koji se često čitaju kao neka cvetna poezija, pogodili su me pravo među oči. Morao sam da priznam činjenicu da doživljavam neuspeh baš u onom području za koje je Bog rekao da ima najveće značenje: ljubav. Bilo mi je teško da priznam sebi da ovaj božanski artikal, koji sam tako velikodušno doživljavo od Boga i ljudi, i o kojem sam često govorio drugima, toliko nedostaje u mom životu.

Ali na Njegov karakteristično nežan ali čvrst način, Bog me je proveo kroz sramotu, krivicu i stid koji je nastupio sa tim shvatanjem. Kao rezultat tog iskustva za dušu, naučio sam neke stvari koje su mi pomogle da načinim radikalne promene u načinu mog života. U ostatku poglavlja detaljnije ću navesti nešto od onoga što sam naučio.

Drago mi je što mogu da kažem da od tada postoji postepeni napredak u mojoj kvoti ličnog saosećanja. Sigurno sam doživljavao uspone i padove, i imam još dug put da pređem. Moja grupa za odgovornost pomaže mi tako što pazi na mene kako bi se postarali da idem pravim putem. Saosećanje nije jednostavno područje za mene ali sam zahvalan što mogu da kažem, uopšteno gledajući, da se moje srce više širi nego što se skuplja.

 

Izdvojeni tekst:

Morao sam da priznam činjenicu da doživljavam neuspeh baš u onom području za koje je Bog rekao da ima najveće značenje: ljubav. Bilo mi je teško da priznam sebi da ovaj božanski artikal, koji sam tako velikodušno doživljavo od Boga i ljudi, i o kojem sam često govorio drugima, toliko nedostaje u mom životu.

 

Dok sam prisvajao prilike da ljubav i staranje prema ljudima ubacim u konkretnu akciju, video sam kako srce tragača počinje da se topi i postaje meko prema Bogu, izvoru sveg saosećanja. Čak sam i doživeo uzbuđenje koje nastaje kada neko od njih pređe čitav put do tačke predavanja njihovog života Hristu! Kada se to dogodi, postajem još više gladan da vidim sve veću količinu ovakve akcije u mom životu.

Siguran sam da biste i vi voleli da se više ovakvih stvari događaju oko vas. Ako je tako, hajde da onda pogledamo šta je potrebno da bi vaša kvota ličnog saosećanja bila visoka.

 

Neki podstrekači saosećanja

Da li ćete da mi dozvolite da odigram ulogu lekara za srce i obavim malo dijagnostičko istraživanje? Ovaj istraživački rad posebno se primenjuje na vas ako je vaša sadašnja kvota saosećanja bila šest ili manje. Ako jeste, možda doživljavate neke emocije koje sam i ja iskusio onoga dana u Mičigenu pre više godina. Nemojte da vas to obeshrabri; neka vas pokrene na akciju. Ako je vaša kvota bila viša od ovoga, možda ćete pronaći neke ideje koje će vam pomoći da je podignete do još višeg nivoa.

Hajde da istražimo nekoliko faktora koji možda sabotiraju vaš rezultat. Onda ćemo prepisati neke ideje za pravljenje prikladnih promena.

 

Gde živite

Prvi potencijalni problem je što ste možda došli, ili možda još uvek živite u poraznom domu ili radnom okruženju. Jednostavna je ali često zanemarena činjenica da saosećanje rađa saosećanje. Ljubav proizvodi ljubav. Milostiva okolina neguje milostive stavove.

Tako neki od nas uživaju u relativno visokoj kvoti saosećanja samo zato što su vaspitani u domu punom ljubavi. Naše uspomene iz detinjstva pune su smeha i ljubavi i sigurnosti i prihvatanja. Drugi među nama imali su prednost da rade u zdravom okruženju koje motiviše i uzdiže, i to može da poveća našu kvotu.

Ako opisujem vas, dozvolite mi da vas ohrabrim da odmah pognete glavu i izgovorite usrdnu molitvu zahvalnosti Bogu, jer ste blagosloveni čovek ili žena. Vaša kvota saosećanja, vrlinom vašeg pozitivnog vaspitanja ili ohrabrujuće radne situacije, može da bude u nivou sedam do devet. Nemojte to da uzmete zdravo za govoto, jer postoji toliko mnogo drugih koji pokušavaju da se oporave od vaspitanja koje ih je ostavilo na nivou deficita.

Mnogi ljudi učili su na teži način, veoma rano u životu, da prezir rađa prezir. Ljutnja izaziva još više ljutnje. Mržnja hrani mržnju. Zlostavljanje ima za rezultat neprekidne noćne more. Ako ste to vi, onda teško možete da se povežete sa srećnim vaspitanjem koje su neki od nas imali. S jedne strane, želite da se radujete i kažete, „Baš mi je drago zbog vas“. S druge strane, želite da zaplačete, „Zašto moj dom nije mogao da bude takav? Ja sam poznavao samo strah, ili bol, ili izdaju, ili slomljeno srce. Kako mogu da širim milost kada jedva da znam šta to znači?“

Bezbroj ljudi mi je reklo, „Nikada nisam, ni jednom, osetio milost ili ljubav od svojih roditelja. Nisam imao bilo kakve rođake ili važne ljude u mom životu koji su me voleli i cenili. Nikada nisam imao prijatelja za koga sam znao da me duboko voli.“ Nije nikakvo čudo što imaju poteškoće u pokazivanju saosećanja prema drugima!

Dodajte to poraznoj radnoj situaciji, sličnoj onoj koju je Majkl Makobi posmatrao i opisao u svojoj knjizi, „Čovek za igru???“ „Ljudi koji najviše vole nisu oni koji se najbrže pomeraju uz lestvicu,“ rekao je o trenutnom američkom radnom mestu. „Zajednički rad stimuliše i nagrađuje kvalitete glave a ne srca.“

Ili kao što mi se jedan poslovni čovek nedavno poverio, „Nešto veoma bolesno događa se u kulturi naše kompanije u poslednjih pet godina. Da bih ovih dana zadržao svoj posao, moram da ostavim svoje srce izvan vrata.“ Zatim je spustio pogled i rekao, „Problem je što često zaboravim da ga ponovo pokupim kada krenem kući.“

Možete li da se povežete sa ovim što je rekao? Možda se nalazite u veoma takmičarskoj poslovnoj situaciji gde je prilično bezbedno misliti da ostali igrači ne krše svoje ruke razmišljajući o niskoj oceni na skali ljubaznosti. Oni pripadaju onoj vrsti koja tone do bilo koje dubine kako bi obavili posao. A tu ste vi, trudite se najbolje što možete da poštujete Boga i neodoljivo ukazujete drugima na Hrista tako što im pokazujete ljubav.

Ako ste to vi, siguran sam da ponekada doživljavate ozbiljan osećaj šizofrenije, zar ne? Želite da budete saosećajna osoba, ali ne možete da shvatite kako da preživite na poslu a da ne ostavljate svoje srce na ulaznim vratima. Zato se osećate depresivno  i ponekada licemerno, zato što na jedan način živite u crkvi subotom, a na drugi način kada u ponedeljak odete na posao.

Lako je da shvatimo kako neki ljudi završe sa niskom stopom saosećanja. Njihova kućna ili poslovna okolina ih je porazila još pre nego što su počeli.

Možda treba da rešavate problem trajnog uticaj destruktivnog vaspitanja kroz razgovor sa mudrim prijateljem ili hrišćanskim savetnikom. Ako i dalje živite u takvoj situaciji, biće potrebno da preduzmete neke hrabre korake da biste ili promenili okruženje ili se preselili u ono koje je zdravije.

Ili vas možda zamara vaše radno okruženje. Zar niste umorni što ljudima na poslu stalno dozvoljavate da vas zanose u pogrešnom pravcu? Da li ste spremni da dozvolite da vas Bog vodi i osnaži vas da načinite neke pozitivne korake akcije, bilo da su u pitanju manja prilagođavanja ili nešto radikalnije – možda čak i promena posla?

Život je prekratak i svet je suviše izgladneo za saosećanjem da biste ste vi zadržavali u situacijama koje vas vuku na dole i odbacuju vaš potencijal da pomognete u napredovanju Carstva. Uloženo je previše. Bog je stvarno u stanju i spreman je da vam pomogne da načinite promene u poboljšavanju okruženja.

 

Kako živite

Još jedan razlog zašto neki od nas imaju nisku kvotu saosećanja je što pokušavamo da održimo nezdrav ritam života.

Razmislite ponovo o paraboli o Milostivom Samarjaninu. Verujem da su i sveštenik i Levi, u dubini svog srca, bili ljubazni i saosećajni ljudi. Većina ljudi u profesionalnim verskim karijerama to i jeste; ili barem tako počinju. Ali nešto im se često događa, a ta ista stvar može da utiče i na nas ostale. Mi uranjamo u svoje karijere, zatim počinjemo da podižemo porodicu, bavimo se finansijskim zahtevima koji su sve veći – i život postaje sve brži i brži i brži.

 

Izdvojeni tekst:

Život je prekratak i svet je suviše izgladneo za saosećanjem da biste ste vi zadržavali u situacijama koje vas vuku na dole i odbacuju vaš potencijal da pomognete u napredovanju Carstva. Uloženo je previše.

 

To nije samo u našoj glavi. Lu Haris je sproveo anketu upoređujući ono što se događalo na američkom radnom mestu godine 1988. sa stanjem od petnaest godina ranije. Prosečna radna sedmica skočila je sa 41 na 47 sati. Što se tiče onih koji su u menadžmentu, ona se popela čak do 52-59 sati sedmično. Tokom tog istog perioda, stvarno slobodno vreme opalo je za trideset i sedam posto. Dodajte to pritisku porodice sa dve karijere ili ogromni teret održavanja doma sa jednim roditeljem, i rezultat je što mnogi ljudi žive u onome što ja nazivam „modalitet krize.“

Modalitet krize je kada se vaša brzina sve više povećava i ispada iz kontrole. Kada se nađete u tome, otkrivate kako sve svoje slobodno vreme koristite da biste shvatili kako da održite sve lopte u vazduhu i kako da se svi tanjiri vrte.

Skoro uvek važi istina da ljudi koji stalno žive u modalitetu krize uopšteno nisu veliki izvori saosećanja. Oni samo pokušavaju da prežive svoju napornu sedmicu. Oni osećaju da ne mogu da troše dragocenu emotivnu energiju da bi pokazali toplinu i ljubaznost ljudima koji su potrošili svoju sreću. Svaki čovek za sebe!

Pošto poznajem zahteve i pritiske koji su povezani sa radom u crkvi, skoro mogu da čujem kako sveštenik i Levit šapuću za sebe dok prolaze pored ranjenog putnika: „Misliš da ti imaš problema? Ja imam još šest sastanaka pre zalaska sunca!“

Ili, kao što mi je jedan izvršni direktor pod stresom nedavno rekao, „Naučio sam da ako želim da uspem u svojoj karijeri, moram sve što je izvan posla da stavim na listu čekanja, uključujući i ovu primedbu o saosećanju.“ Vođe nisu jedini kojima je brzina života prešla crvenu liniju. Roditelji male dece, zaposlene majke, previše posvećeni vernici crkve, ponekada pogledaju umorno lice u ogledalu i pitaju se, „Koliko još dugo mogu ovako da živim? Da li poštujem Boga kada živim ovako nerazumno?“

Nezdravi ritam života može da bude destruktivan na mnogo različitih načina, ali ovo je sigurno: On će suzbiti vašu kvotu saosećanja. Nemate vreme ili emotivnu energiju da se uskladite sa ljudima koji imaju potrebu. Negde duboko u sebi vi to želite, ali jednostavno osećate kao da ne možete da priuštite tako nešto.

 

Izdvojeni tekst:

Vođe nisu jedini kojima je brzina života prešla crvenu liniju. Roditelji male dece, zaposlene majke, previše posvećeni vernici crkve, ponekada pogledaju umorno lice u ogledalu i pitaju se, „Koliko još dugo mogu ovako da živim? Da li poštujem Boga kada živim ovako nerazumno?“

 

Ponovo govorim iz iskustva. U svom životu mogu uvek da prepoznam kada moj raspored izađe iz kontrole, a to je kada otkrijem kako rutinski propuštam prilike da pokažem saosećanje jer jednostavno nemam ni energije ni vremena. Ali kada svesno preduzmem korake da usporim ritam svog života, stalno iz početka otkrivam da moja želja i moje prilike da pokažem ljubav i saosećanje prema drugima prirodno rastu.

Jednom smo Lin i ja govorili na jednom sastanku daleko od kuće, i doručkovali smo u jednom malom restoranu. Zapazio sam da kelnerica izgleda uznemireno, i činilo se kao da se bori sa suzama. Pošto sam je posmatrao jedno vreme, počeo sam da osećam kako se u meni skuplja briga prema njoj. Zato sam čekao prikladan trenutak i tiho sam joj prišao i pitao da li mogu nekako da joj pomognem.

„Ne, ali hvala. Mnogo vam hvala,“ rekla je. „Vidite, moj bivši muž dolazi danas da uzme moju petnaestogodišnju kćerku. Neću je videti šest meseci, i to je teško. Zaista je teško.“

Dodirnuo sam je po ramenu i rekao: „Žao mi je. Znam da ništa ne mogu da uradim da promenim situaciju, ali zaista mi je žao zbog vas. Moja supruga i ja smo za onim stolom tamo ako želite da razgovaramo ili da se molimo, ili ako možemo bilo kako da pomognemo, ali samo sam hteo da vam kažem da nam je stalo i da želimo da možemo nekako da pomognemo.“

Zatim sam ponovo seo. Ubrzo posle toga u restoranu je postalo prilično živo, pa nismo bili u prilici da više razgovaramo. Ali kada smo odlazili, uputila mi je pogled pun zahvalnosti.

Znate, tog trenutka sam osetio uživljavanje koje odavno nisam osetio. Kasnije tog dana jednostavno sam uživao u shvatanju da mi je moj sporiji ritam života konačno dozvolio da osetim saosećanje na redovnijoj osnovi. Počinjem ponovo da živim sa emotivnom rezervom kojoj mogu da pristupim u bilo koje vreme kada se pojavi prilika. A što se vas tiče, možda će vam izlazak iz modaliteta krize pomoći da podignete vašu kvotu saosećanja za dva ili tri stepena. Ali da bi se to dogodilo, pre ili kasnije moraćete da preduzmete neku radikalnu akciju za usporavanje stvari.

 

Kako dajete

Treće moguće objašnjenje za nisku kvotu saosećanja utiče na manji broj ljudi, ali ako ste vi među njima, to je važno područje za razgovor. To je problem koji nastaje zbog prekomernog davanja.

Verovali ili ne, moguće je da preteramo u izražavanju saosećanja. Poznajem neke ljude u našoj crkvi koji su rano u svom hrišćanskom životu bili toliko preokupirani da su nekako otvorili svoje grudi i ponudili svoje srce svakoj osobi koja je imala neku potrebu i koja je naišla njihovim putem. Bili su toliko opterećeni Božjom milošću da su želeli da prenose Njegovu ljubav svakoj uznemirenoj osobi koju su mogli da pronađu. I tako su davali i davali; ustvari, davali su toliko prekomerno da skoro da im ništa nije ostalo.

Onda su jednog dana otkrili u sebi osećanje odbojnosti prema nekome za koga su se starali. Ali nisu dozvolili da ih to uspori, barem ne u početku. Umesto toga, zanemarili su znake upozorenja i davali još više, iako njihovo srce nije bilo u tome kao ranije.

Onda se krov srušio. U određenom trenutku ovi ljudi su rekli, „Ovo je ludost! Ja sam brinem za sve druge, ali ko se brine za mene? Osećam se tako prazno, ljuto i zbunjeno. Dajem i dajem i dajem, ali niko mi ne uzvraća.“ I, kao što možete da predvidite, klatno davanja zamahuje unazad sve do strane, „Koga je briga za druge“ i strane „Sada je red na mene“. Nažalost, u mnogim slučajevima, ono se tu zadržava godinama.

Možda ste postali hladnoga srca, ne zato što ste takvi prirodno, već zato što ste u prošlosti dozvolili da vaše staranje izađe iz kontrole. Toliko ste se snažno opekli da se vaše klatno zaglavilo na drugoj strani. Sada kada čujete pozive da pomognete drugim ljudima nekako zadrhtite iznutra i automatski reagujete govoreći sebi, „Ne mogu to da uradim! Seti se šta se dogodilo pre? Skoro da je upropastilo moj život!“

Na žalost, mnogi ljudi nikada nisu naučili da staranje za druge treba da bude precizno uravnoteženo sa staranjem za sebe. To je način za sprečavanje pregorevanja u procesu davanja saosećanja, i to je model koji je Isus često prikazivao. On je pružao ogromne količine staranja, ali je na redovnoj osnovi govorio, u suštini, „Dovoljno je dovoljno. Sada odlazim u planinu da se molim i budem sam, gde mogu da se odmorim i oporavim.“

Postoji vreme za davanje drugima i, kao što Propovednik 3,1-8 kaže, vreme za suprotno: staranje za sebe. To znači da treba da legnete, podignete noge, smejete se, uživate u životu, i kroz Božje prirodno vreme, dozvolite da se napune vaše rezerve saosećanja.

 

Šta ste primili

Dozvolite mi da pružim još jedno objašnjenje zašto neki od nas imaju nisku stopu saosećanja. Kao što smo ranije spomenuli, ljubav rađa ljubav, i saosećanje proizvodi saosećanje. Prema tome, razumno je što ljudi koji redovno uživaju u svežim dodirima ljubavi od strane Božje ruke mogu zatim da se okrenu i da pruže slične vrste naklonosti i ljubaznosti drugim ljudima. Mi smo sprovodnici Božje ljubavi, a ne rezervoari.

Majka Tereza je to lepo rekla: „Žica smo vi i ja, a struja je Bog. Mi imamo moć da dozvolimo da struja teče kroz nas, upotrebi nas i stvori svetlost sveta – Isusa.“

Povremeno ljudi kao vi i ja primaju dodire milosti i saosećanja od Boga, ali zaboravljamo da Efescima 5,1 kaže: „Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna deca.“ Mi propuštamo da sarađujemo sa Njegovim planom. Primamo dobre darove od Njega u obliku spasenja, vođstva, nove zajednice, oproštenja, uslišene molitve, a ponekada i čudesnog staranja za nešto u našem životu. Ali mi to sve jednostavno upijamo i ne prenosimo ništa na druge, i kao rezultat toga, opada naša kvota saosećanja.

Mi smo kao dužnik bez dinara kojeg je Isus opisao u Mateju 18. Ovaj čovek je natovario sebi ogroman dug i došao je dan za naplatu. Njegov poverilac je rekao, „Žao mi je, ali dogovor je dogovor. Ako ne možeš da platiš svoje dugove, prodaću tebe i tvoju lepu ženu i svu tvoju decu u roblje gde ćete provesti ostatak svog života, radeći da isplatite dug.“

Čoveka je uhvatila panika. Znao je da ne može da vrati dug i da radi čitavog svog života. Zato je progutao svoj ponos i pao na lice. „Gospodaru, smiluj se na mene,“ molio je. „Ako postoji i mrvica ljubaznosti u tebi, budi mi milostiv. Molim te.“

I, događa se čudo, moćni poverilac dirnut je saosećanjem i oprašta čitav dug. On je pocepao izveštaj o dugu, spalio ga i objavio, „U redu, ti si slobodan.“ Pričajte o saosećanju! Možete li da zamislite kakvo olakšanje je taj čovek osećao? Slobodan! Dug je bio poništen.

Ali da li je taj čovek dozvolio da saosećanje proizvede saosećanje u njegovom životu? Da li je širio ljubaznost na sve koji su se našli na njegovom putu? Nije!

 

Izdvojeni tekst:

Samo pomislite šta bi se dogodilo u vašem domu, u vašoj porodici, na vašem radnom mestu ili u školi kada bi se vaša kvota pomerila za tri ili četiri pozicije na gore! Koliko još života bi bilo dodirnuto?

 

Biblija kaže da se on okrenuo i zgrabio čoveka koji mu je bio dužan samo nekoliko dolara. „Plaćaj, druže,“ zarežao je, „Ili ću te tužiti i primeniti svu silu zakona!“ Na to je njegov dužnik odgovorio, „Treba mi još malo vremena. Treba mi još malo milosti. Hoćeš li, molim te, da pokažeš saosećanje prema meni?“ Ali čovek je rekao, „Nema šanse. Dogovor je dogovor, zar to ne znaš?“ I naredio je da se on uhapsi i baci u zatvor.

Znate zaključak. Prvobitni poverilac otkrio je šta se dogodilo, pozvao je nevaljalca i rekao mu, „Ti si tražio milost od mene i dobio si je u izobilju. Pokazao sam ti neizmerno saosećanje. A ti za uzvrat zavrćeš jadnog čoveka koji ti je dužan samo nekoliko dolara? Pogrešan potez, druže. Pogrešan potez. Sada moraš da platiš – ti i tvoja porodica, do kraja vašeg života.

Vidite, Isus je upotrebio ovu priču da bi naglasio činjenicu da milost treba da proizvede milost. Naklonost treba da proizvede naklonost. Kao hrišćani, mi smo po definiciji primaoci divne milosti.

Slično dužniku koji nije imao novca, mi smo natovarili ogromni dug greha koji niko od nas ne može da plati čak i za hiljadu života. Naša jedina nada je ljubaznost od Boga. I čudo nad čudima, On je onog petka pokazao svoje saosećanje, kada je Hristos platio cenu za naš greh. Onoga dana kada smo primili Njegov dar, On je spalio spisak greha koje smo sakupili.

Uspomena na dan kada sam primio Njegov dar jasna mi je kao da se danas dogodilo. Želeo sam da se popnem na najvišu planinu i da viknem, „Slobodan sam! Slobodan sam! Moj greh je oprošten! Moj dug je poništen! Bog je Bog saosećanja!“ Takođe se sećam koliko sam intenzivno želeo da pružim Njegovo saosećanje drugima. Sitni dugovi tu i tamo nisu mi više ništa značili jer je u meni izobilno tekla Božja milost i izlivala se u što je moguće više života.

Možda ste proveli mnogo vremena bez svežeg, ličnog iskustva Božjeg saosećanja. Možda ste se vi, kao Jov, pitali da li je Bog uklonio svoju prisutnost i ljubav od vas. U Jovu 23,8.9, ovaj čovek koji je toliko mnogo propatio, tuži: „Gle, ako pođem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga; Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.“

Filip Jensi, u svojoj knjizi „Razočarani u Boga,“ opisuje mnoge ljude koji su osetili nedostatak Božje prisutnosti u njihovom životu. Ako osećate da je strujanje prekinuto, ako očajnički želite dodir Božje ljubavi i saosećanja, sasvim je sigurno da niste sami.

Sećate li se dana u svom životu kada ste primali Božju milost? Pored vašeg iskustva obraćenja, sećate li se bilo kakvog čudesnog staranja? Nove zajednice koje su izazvale radost ili ohrabrenje? Vođstvo kroz mračne vode? Snaga u teškim trenucima? Iznenađenja milosti? Kada pogledate unazad, mislim da ćete videti da je Bog bio milostiv prema vama, ne samo kada se radi o spasenju, već svakog dana od tada. I čak iako to niste primetili u zadnje vreme, Božja ljubaznost i saosećanje uvek će vam biti na raspolaganju, čak i kroz teška životna područja.

Ali neki od nas naviknu se na milost. Uzimamo Božju ljubaznost zdravo za gotovo. Navikavamo se da primamo Njegovo saosećanje i onda ga stalno očekujemo, upijamo i propuštamo da ga prenesemo drugima. Onda otkrivamo da zanemarujemo ljude kojima smo potrebni, ili još gore, zahtevamo vraćanje duga od ljudi umesto da budemo provodnici Božjeg saosećanja i ljubavi. Potrebno je da se setimo Božjeg staranja i ljubaznosti prema nama, kao i Njegovog plana da voli i privlači druge kroz nas.

 

Podignite vašu kvotu

Da li ste zadovoljni svojom kvotom saosećanja, takvom kakva je ona sada? Da li se prepoznali bilo kakva problematična područja zbog kojih je ona spuštena? Da li vidite neka mesta na kojima treba da radite kako biste podigli svoju kvotu za jedan ili dva stepena? Samo pomislite šta bi se dogodilo u vašem domu, u vašoj porodici, na vašem radnom mestu ili u školi kada bi se vaša kvota pomerila za tri ili četiri pozicije na gore! Koliko još života bi bilo dodirnuto? Zamislite koliko bi ljudi reklo, „Zaista bi mogao da postoji Bog, jer, pogledajte koliko ljubavi teče iz te osobe. Ko bi drugi mogao da stvori takvu ljubaznost u ljudskom biću?“

Da li vas guši nezdravi dom ili radna okolina? Zatražite od Boga da vas vodi i snaži da se ili podignete nasuprot opozicije, ili uklonite od nje. Upamtite da 1.Korinćanima 10,13 obećava način bekstva od jednog ili drugog. Pozovite se na to obećanje i sledite Božje vođstvo.

Da li je ritam vašeg života usporavao vaš rezultat? Samo vi možete da odredite šta je potrebno da malo usporite i provodite manje vremena u modalitetu krize. A kada to učinite, otkrićete da vaša kvota saosećanja prirodno raste.

Ili možda ste skliznuli u prekomerno davanje. Možete da se povežete sa osećanjima ogorčenosti o kojima smo govorili ranije. Davali ste više nego što ste primali i sada vam ništa nije ostalo! Vreme je da sledimo Isusov uzorak tako što ćemo početi da razvijamo zdraviju mešavinu odmaranja, opuštanja, rekreacije i druženja koje obnavlja.

Konačno, da li ste očajni zato što pokušavate da prenesete drugima nešto što sami ne doživljavate? Da li su vam potrebni sveži dodiri Božje ljubavi kako biste imali nešto da date drugima?

Svaka osoba je drugačija. Neko možda treba da se skloni u šumu da bi se molio i slavio Boga. Drugima je možda potrebno druženje i saradnja sa drugim predanim hrišćanima koji će da ih ohrabre i pomognu im da dođu u intimnu zajednicu sa Bogom. Što se nekih tiče, to je pitanje eliminacije grešnih stavova ili ponašanja. A za druge, opet, postoji potreba da nahrane svoj um Svetim Pismom, podsećajući se ko je Bog i kako ih On voli. Uradite sve što smatrate da je potrebno da biste osetili Njegovu prisutnost i doživeli Njegovo saosećanje.

Ali kada to učinite, upamtite da ne treba da se zatvorite u sebe. Njegov plan je da primite Njegovu milost i da zatim dozvolite da ona izazove u vama milostivi duh kako biste mogli da je prenesete drugima. Neka Njegova ljubav i milost utiče na druge kroz vas!

To će biti vredno svakog truda koji preduzmete da podignete svoju kvotu saosećanja. Dok naš život postaje sve više i više sličan Hristovom, mi postajemo sve više neodoljivi drugima.

 

Poglavlje šest

 

Snaga žrtve

 

 

„On je dao svoj život za mene.“

Bio sam emotivno dirnut dok sam sedeo u svojoj radnoj sobi i posmatrao ovog mladog vojnika u televizijskoj reportaži. Činilo se da nije svestan TV reportera koji je ometao njegov privatni trenutak razmišljanja i oživljavanja uspomena.

Nalazili su se u Vijetnamskom veteranskom memorijalnom centru u Vašingtonu. Vojnik je stajao pored crnog granitnog zida na kome su bila isklesana imena svih Amerikanaca koji su izgubili život u Vijetnamskom ratu.

On je jednostavno stajao, suznih očiju zureći u zid i prelazio prstom preko slova imena drugog vojnika. Nikada nije pogledao u reportera ili u kameru, ali mogli ste da osetite njegov bol. „On je dao svoj život za mene,“ bilo je sve što je prošaputao dok je nastavio da prstom prelazi preko imena svoga prijatelja.

Dok sam sedeo tako osećajući malu količinu onoga što je ovaj vojnik morao da doživljava, palo mi je na pamet da će on čitavog života osećati uticaj toga što je neko bio spreman da sve žrtvuje za njega.

Žrtve pokreću ljude. One tope ljude. One zaustavljaju ljude i izazivaju ih da pitaju, „Zašto? Zašto ste to uradili za mene? Šta vas je pokrenulo da moje interese stavite ispred vaših?“

Da li je iko ikada istopio vaše srce zbog žrtve koju je učinio radi vas? Da li je neko stavio vaše dobro ispred svoga i to ih je stvarno koštalo? Ako jeste, siguran sam da je to stalno živo u vašoj uspomeni. Dela žrtvovanja retko se zaboravljaju.

Pre mnogo godina putovao sam kroz Centralnu i Južnu Ameriku. Sećam se da sam posetio zabačeno plene u Centralnoj Americi do kojeg je moglo da se dođe samo rečnim putem. Dok smo moj prijatelj i ja završavali naš posao u tom prljavom i siromašnom Indijanskom selu, bili smo pozvani na večeru od strane jedne od lokalnih porodica.

Dok smo sedeli na prostirkama na zemljanom podu u njihovoj maloj, svećama osvetljenoj, kolibi, posmatrao sam kako naši domaćini velikodušno prazne svoju drvenu policu i vade njenih nekoliko sastojaka kako bi nam pripremili obrok. Dok su to činili, slučajno sam zapazio zabrinuti izraz na licu njihove dece. Onda sam shvatio: Oni su se brinuli da će naša večera potrošiti sve njihove zalihe i da će zbog toga sledećeg dana da budu gladni.

Ta misao me je mučila tokom obroka. Nakon što smo jeli, izvadio sam nešto novca i pokušao da im tako nadoknadim hranu, ali oni nisu hteli ni da čuju za to. Vidite, oni su želeli da načine tu žrtvu da bi nam izrazili svoju ljubav i gostoprimstvo. I više od dve decenije kasnije, ja još nisam zaboravio tu epizodu.

Žrtve utiču na ljude za čitav život. U vreme kada je narcističko zadovoljavanje „broja jedan“ uzdignuto do nivoa umetnosti, skoro bilo kakva vrsta žrtve može da izazove pometnju.

 

Mala ulaganja sa velikim dividendama

Pre izvesnog vremena Mark je kupovao neke namirnice u prodavnici i odlučio je da kupi i cveće za svoju suprugu, Hajdi. Dok je čekao da plati, pokrenuo je razgovor sa jednom starijom ženom koja je čekala u redu ispred njega.

„Sećam se kada mi je moj muž donosio cveće,“ rekla je sa emocijama u glasu. „Ali on je umro pre mnogo godina.“

Marku je bilo očigledno koliko joj muž nedostaje, čak i nakon svih tih godina. Pokušao je da kaže nešto što bi je razveselilo i ohrabrilo dok je plaćala svoj račun i opraštala se sa njim.

Izašla je iz prodavnice dok su njegove stvari prolazile kroz kasu. Iznenada mu je napamet pala ideja, Idi i daj joj cveće koje si kupio za svoju ženu! Žurno je platio svoju robu, istrčao napolje, i pronašao ženu koja je hodala parkingom. Pružio joj je buket. „Vaš muž ne može da uradi ovo, ali ja bih hteo da vam dam ovo cveće,“ rekao je, osećajući mešavinu uzbuđenja i stida.

Pa, kao što možete da zamislite, ova mala žrtva izazvala je duboki uticaj. Ustvari, insistirala je da dođe kod nje na čaj, i proveli su divne trenutke upoznajući se.

Od tada su Mark i Hajdi živeli na pet različitih mesta. Ali ta žena se nedavno potrudila da otkrije gde oni sada žive i poslala im je paket sa poklonima za njihovu decu i pismo u kome je rekla kako čak i sada – deset godina posle – svojim prijateljima priča o Markovom ljubaznom delu i kako ju je to ohrabrilo.

Vidite li kako su čak i najmanje žrtve velika stvar u današnje vreme? Živimo u svetu u kome su ljudi toliko okrenuti ka sebi da se bilo koje nesebično delo ističe u oštrom kontrastu.

Biblija kaže da oni koji slede Hrista treba da žive neodoljivim hrišćanskim životom. Treba da živimo na takav način da naša vera bude neodoljiva ljudima koji su izvan Božje porodice. Filibljanima 2,15 kaže da naš život treba da svetli „kao videla na svetu“. Ili, prisećajući se ilustracije o soli, treba da imamo visok ukus i potencijal kako bismo mogli da utičemo na one koji su oko nas.

Već smo videli privlačnost autentičnosti i osetili privlačnu silu saosećanja. Ali dok završavamo našu celinu o „Preduslovima za visoki potencijal,“ moram da vam kažem da smo sačuvali najjaču i najneodoljiviju karakteristiku za kraj – žrtva.

 

Izdvojeni tekst:

Žrtve pokreću ljude. One tope ljude. One zaustavljaju ljude i izazivaju ih da pitaju, „Zašto? Zašto ste to uradili za mene? Šta vas je pokrenulo da moje interese stavite ispred vaših?“

 

Razmislite o tome. Ponekada autentičnost ne uspeva da privuče pažnju ljudi; saosećanje se često otpisuje kao opijum onih koji čine dobra dela i imaju neki skriveni motiv. Ali žrtvovanje, pokrenuto iskrenom ljubavlju i staranjem, je veoma teško za odbacivanje. Ono jednostavno zahteva neku vrstu reakcije, što je verovatno i veliki razlog zašto je Isus živeo tako požrtvovanim životom i zatim nas pozvao da Ga sledimo.

 

Tri žrtvena dara

Iako postoje mnogi načini na koje možemo da pokažemo ljubav kroz žrtvovanje za druge, ja ću da se usmerim na tri određena područja za koja smatram da imaju najveći uticaj na ljude u našoj kulturi. Kada dajemo sebe na ove načine, skoro ćemo sigurno steći pažnju i, vremenom, izazvati radoznalost. Dodirnuli smo neka od ovih područja ukratko u poglavlju dva, kada smo istraživali cenu neodoljivog hrišćanstva, gledajući sa tačke gledišta naše koristi. Sada ćemo istražiti njihov uticaj na druge ljude.

 

Maksimalno upotrebite svoje trenutke

Možda ste već pogodili koje je prvo područje, a njegov uticaj je ogroman. To je žrtvovanje vremena. Vreme, kao što kažu, je novac, i ono postaje veoma retko. Radne sedmice su duže, odmori za opuštanje su kraći, a ritam života je brži. Časopis „USA Tudej“ nedavno je zbijao šalu na račun ludosti većine naših rasporeda, računajući da ako uradimo sve što bi trebalo da uradimo da bismo živeli životom za koji stručnjaci kažu da je uravnotežen, bilo bi potrebno četrdeset i dva sata dnevno da to obavimo! Dovoljno je teško da održavamo sve aktivnosti tipa „uradi ili umri“ na površini, bez da pokušavamo da održavamo dnevni režim vežbanja, čišćenja zuba, držanja koraka sa svetskim događanjima, uživanja u hobiju, i negovanja dubokih, značajnih prijateljstva sa mnogo ljudi. Nije teško da se to sve uradi; to je nemoguće.

Pa, u sred takvog sveta, imate šta da kažete ljudima kada im radosno ponudite dar vremena. To nije beznačajan gest.

A nije bio beznačajan ni u Isusovo vreme. Sećate li se šta je Isus uradio kada je prolazio kroz grad Jerihon u Luci 19? Veliko mnoštvo ljudi Ga je pratilo u ovoj fazi Njegove službe – nešto što je ličilo na paradu bez ukrasnih splavova!

Iznenada je Isus sve iznenadio kada je zaustavio povorku i upitao čoveka po imenu Zahej da li može da potroši nekoliko sati vremena na opuštenu večeru prilikom koje bi njih dvojica razgovarali o duhovnim temama. Zahej mora da je uzdahnuo od neverice. Ali pristao je na obrok, i pre ponoći postao je drugačiji čovek! Doživeo je duhovno rođenje koje ga je promenilo iz srži.

Ključ za njegovo obraćenje nalazio se u tome što mu je Isus posvetio vreme. Zaustavio je paradu i usmerio se na ovu jednu osobu. Kao rezultat, Zahejeva budućnost zauvek je bila promenjena.

Zahej je bio sličan mnogim ljudima koje vi poznajete. Bio je zainteresovan za duhovnu dimenziju svog života. Bio je dovoljno otvoren da potraži strateško mesto na putu kojim je parada prolazila kako bi uspeo da vidi Hrista. Ali da bi mu pomogao da prevaziđe tu fazu radoznalosti, neko je morao da žrtvuje vreme i pripremi večeru i povede razgovor u duhovnom pravcu. Isus je odvojio vreme i to je značilo razliku.

Skoro svako od nas svakoga dana dolazi u dodir sa ljudima koji su u potrazi. Oni traže nekoga ko će odvojiti vremena i truda da bi im pomogao da dođu do nekih čvrstih zaključaka o duhovnim istinama. Možete to da vidite u njihovim očima, zar ne? Samo pogledajte ispod površine, i otkrićete težnju za nečim dubljim, za nečim što je pravo i istinito i trajno.

Većina od nas strašno potcenjuje uticaj koji bismo imali na večnost ljudi kada bismo odvojili vreme za doručak ili ručak sa izgubljenim ljudima u našem području uticaja. Kada bismo samo dogovorili sastanak, a zatim preuzeli rizik u razgovoru jasno izražavajući suštinu šta to znači lično poznavati Hrista, samo nebo zna šta bi moglo da se dogodi.

 

Izdvojeni tekst:

Ponekada autentičnost ne uspeva da privuče pažnju ljudi; saosećanje se često otpisuje kao opijum onih koji čine dobra dela i imaju neki skriveni motiv. Ali žrtvovanje, pokrenuto iskrenom ljubavlju i staranjem, je veoma teško za odbacivanje.

 

Nedavno sam čuo svedočanstvo jednog čoveka po imenu Džon koji služi u našem crkvenom muzičkom odeljenju i svira saksofon u našem orkestru. On je rekao da je tokom čitavog svog života u sebi slušao jedan glas koji je vikao, „Voleo bih da poznajem put ka Bogu. Muzika nije dovoljna za mene. Verski napori ne dovode me tamo. Ne znam kojim putem da krenem.“

Ali onda se neko iz našeg orkestra sprijateljio sa Džonom i posvetio mu vreme, čak se dogovorio da njih dvojica slušaju neke kasete o osnovnom hrišćanstvu kako bi Džon mogao da razume razliku između religije i istinske zajednice sa Hristom.

Konačno je Džon shvatio! Prihvatio je jevanđelje i ponašao se prema njemu, primajući Hristovo oproštenje i vođstvo. Sada služi u našoj crkvi iz sedmice u sedmicu, pripremajući i izvodeći muziku koja privlači druge kao što je on koji treba i sami da čuju poruku.

Džonov prijatelj je veoma skupocenu žrtvu – vreme. Da bi to uradio, morao je da odvoji vreme od nečeg drugoga – nečeg što je verovatno bilo važno i vredno – da bi taj dar dao Džonu.

Siguran sam da je deo onoga što je privuklo Džona Hristu bio uticaj svih sati koje mu je njegov prijatelj posvetio. Mora biti da se pitao, „Zašto je ovaj čovek spreman da toliko vremena provodi sa mnom? On mora biti da stvarno veruje u ono što mi govori, i sigurno mu je iskreno stalo do mog razumevanja, jer ne mogu da poverujem u žrtvu koju on čini za mene.“

Žrtva vremena kombinovana sa jasnim iznošenjem istine imala je za rezultat još jednog grešnika koji je pronašao Spasitelja.

Mi smo videli kako se to često događa u našoj organizaciji malih grupa u Vilou Krik crkvi. Smišljene za ljude koji aktivno proveravaju hrišćanstvo, ove grupe obuhvataju obučenog vođu i najmanje dva šegrta, zajedno sa punom šakom duhovnih tragača. Oni obezbeđuju uzbudljivo okruženje za iskreno istraživanje i razgovor o biblijskim istinama.

Ali ono što oduševljava je što je često pojedini tragač već bio spreman i voljan da preda svoj život Hristu već nakon prvog ili drugog sastanka – ponekada čak i za vreme prvog razgovora! To je bio slučaj sa Berijem, koji se potpisao da će biti u grupi sa Garijem Pulom, članom našeg osoblja koji vodi ovu službu.

Pre nego što je grupa čak i počela sa radom, Beri je pozvao da kaže da su njegova pitanja o hrišćanstvu suviše hitna da bi čekao da se članovi sastanu zajedno. Tako su se njih dvojica sastali i proveli čitavo posle podne razgovarajući o duhovnim temama. Kasnije to veče Beri je pozvao Garija da mu kaže da se molio i tražio od Isusa Hrista da mu oprosti i da ga vodi. Sve što je bilo potrebno bilo je malo vremena koje je uložio vođa koji je bio evanđeoski dovoljno osetljiv da vidi priliku i iskoristi je.

Da li ste u poslednje vreme nekome dali dar vremena? Kada ste poslednji put stisnuli dugme za pauzu na vašem preopterećenom rasporedu samo da biste sat ili dva posvetili duhovnom tragaču?

 

Izdvojeni tekst:

U veku kada je većina ljudi zatrovana željom za novcem i materijalnim dobrima, sve što treba da uradite da biste podstaknuli interesovanje tragača je da njihove materijalne potrebe stavite pre svojih. Ovih dana to bi čak moglo da dospe i do novina!

 

Hajde da budemo iskreni: Potrebna je hrabrost i upornost da se odreknemo starih navika prekomernog rada i užurbanih aktivnosti. Usporavanje ritma života nikada nije lako, ali je često neophodno. Potrebno je da imamo emotivne rezerve da bismo izrazili saosećanje prema drugima. A sporedna korist usporavanja vašeg života je što ćete tu i tamo imati dodatne sate koje ćete moći da uložite u Zaheje savremenog doba, kao što su Džon ili Beri.

Setio sam se važnosti vremena tokom jednog gostovanja u drugom gradu. Jedna žena je posle završenog programa čekala u redu da priča sa mnom. Kada je konačno došla za mene, ova žena, koju nisam poznavao, stavila je ruke na moja ramena i rekla, „Bil, čekala sam da ti kažem ovo. Pre mnogo vremena sam počela da idem u crkvu, ali bila sam duhovno zbunjena. Nakon što sam dolazila jedno vreme, odlučila sam da razgovaram sa tobom posle bogosluženja. Ti si već razgovarao sa većim brojem ljudi toga dana i upravo si se spremao da kreneš kada sam te zaustavila i pitala da li možeš da mi objasniš šta to znači postati hrišćanin.

„Dao si mi dar vremena,“ rekla je ona. „Ostao si još dugo i objasnio mi kako mogu da primim Hrista. Kasnije toga dana molila sam se da uradim upravo to! Od tog dana hodam sa Hristom. On je promenio moj život, i On menja život moje porodice. Samo sam želela da zahvalim što si odvojio vremena da mi pomogneš.“

Vozio sam kući to veče i mislio, „Kakva isplata! Nekome je danas promenjen život i sutra će biti na nebu – zato što sam ja dao dar vremena.“ Molio sam se da nikada ne uskratim taj dar kada postoji prilika da ga Bog upotrebi za pozitivan uticaj.

 

Ponovo uložite svoja sredstva

Druga vrsta žrtvovanja koja okreće glave ljudi koji traže duhovnu stvarnost je davanje sredstava. „Novac nije sve,“ čuli smo kako kažu, „Ali sigurno je važniji od bilo čega što je na drugom mestu!“ U veku kada je većina ljudi zatrovana željom za novcem i materijalnim dobrima, sve što treba da uradite da biste podstaknuli interesovanje tragača je da njihove materijalne potrebe stavite pre svojih. Ovih dana to bi čak moglo da dospe i do novina!

Jedna majka, roditelj samac, zaustavila me je nakon što sam propovedao na jednom bogosluženju. Toliko je jako plakala da mi je bilo potrebno neko vreme da je smirim. Nakon što se pribrala, ispričala mi je ohrabrujuću priču o tome kako je došla u veru.

„Godinama sam vozila pored ovog kampusa po Alonkvin putu,“ rekla je. „Svaki put kada sam se okrenula i pogledala vašu crkvu, prezirala sam ideju da postoji Bog, Božji Sin po imenu Isus, nebo, ili pakao. Bila sam srećno udata, finansijski bezbedna, i imala sam troje divne dece. Nisam mogla da razumem kako to da su ljudi tako naivni da bivaju uvučeni u religiju.

„Onda se srušio krov na mom životu. Moj muž i ja doživeli smo katastrofalne finansijske nevolje. Nastali su bračni nemiri, i to je napredovalo od vikanja do udaranja, i konačno sam izgubila. Izgubila sam brak. Izgubila sam novac. Izgubila sam sve.“

Nastavila je, „Kada sam prvi put došla u ovu crkvu pre nekoliko meseci, verovatno sam bila osoba sa najviše potreba u severo-zapadnom predgrađu Čikaga. Mislim da ne možete da zamislite uticaj koji su ljudi u ovoj crkvi imali na mene! Ovi hrišćani koji su bili potpuni stranci – i koje sam ja nekada prezirala dok sam prolazila ovuda – su me voleli, brinuli su se za mene i primili su me. Nisu samo rekli, „Neka ti bude toplo i nahrani se i idi svojim putem“; zavrnuli su rukave i pomogli mi na opipljive načine.

„Ljudi koji su u crkvi bili zaduženi za namirnice dugo vremena su mene i moju decu snabdevali hranom. Oni su hranili moju porodicu. Oni koji su bili zaduženi za prevoz obezbedili su nam pouzdan transport pošto je moj muž uzeo naš automobil. Crkva mi je dala finansijsku pomoć kako bismo preživeli najteži period. Savetovali su me kako da živim unutar svojih ograničenih sredstava. Zatim su mi pomogli da naučim kako da pronađem posao. Služba za decu ohrabrivala je moju decu, koja su živela slomljenog srca. Neki savetnici u crkvi pomogli su mi da se izborim sa sopstvenim bolom i očajanjem.“

 

Izdvojeni tekst:

Da li ste sprinter ili maratonac? Možda imate neke članove porodice koji govore, „Samo ću da sedim i da vas posmatram.“ Zašto ne odlučite sada da ćete uz Božju pomoć savladati svakog cinika, svakog rugača i svaku sumnjičavu osobu u vašem životu?

 

Zatim je ponovo počela da plače. Konačno, kroz suze je rekla, „Zbog staranja i pomoći ljudi iz ove crkve, takođe sam otkrila i ljubav Hristovu! Želela bih da znam kako da zahvalim svima.“

Pa, u tom trenutku nije bila jedina sa suzama u očima. Njena priča duboko me je dirnula. Naš susret dao mi novo divljenje prema uticaju koji može da nastane kada svoja sredstva delimo sa drugima.

Ako ste ikada zurili u dokumente o povraćaju imovine, ako je ikada vaše srce tuklo kada zazvoni telefon jer mislite da zove još jedan poverilac, ako su vam ikada nedostajala osnovna sredstva za funkcionisanje u svetu i znali ste da dolazi „Dan D“ bez ikakvog izlaska, onda možete da znate kako su oduševljeni i zahvalni ljudi kojima pomažu iskreni hrišćani, koji radosno i spremno posežu u svoja sredstva i pomažu da se te potrebe ispune. Osoba koja prima noću leži i zuri u plafon, pokušavajući da shvati zašto je neko tako izvanredno velikodušan. Nadajmo se da će oni, pre ili kasnije, shvatiti da samo Bog može da oslobodi stisak kojim većina ljudi drži svoja sredstva. Samo On može da promeni tvrdo srce u radošću ispunjeno srce koje je motivisano da sprovede u delo Isusove reči, „Blaženije je davati nego li uzimati.“

Šta bi moglo da se dogodi u životu vaših prijatelj i članova porodice kada biste popustili stisak kojim držite svoja materijalna sredstva? Razmislite čije bi srce moglo da se otvori, ili čiji stavovi bi mogli da se ublaže, ili ko bi mogao da postane radoznao i da počne da postavlja duhovna pitanja kada biste primenili uputstva koja je nalaze u 1.Jovanovoj 3,18: „Dečice moja! Da se ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.“

Isprobajte Boga po ovom pitanju. Sprovedite vašu veru u delo u korist drugih – akcija koja zahteva određeno ulaganje – posmatrajte kako On vraća u obliku promenjenog života!

 

Dugoročni trud

Treća vrsta žrtve o kojoj bih hteo da govorim je istrajni, dugoročni trud koji će uticati na život ljudi izvan Božje porodice. To je žrtva koja se sastoji od doslednog, pobožnog života.

Otkrio sam da se neki orasi teško razbijaju. Duhovni cinizam veoma je dubok kod nekih ljudi. Potrebno je da oni posmatraju kako hrišćanin živi po svojoj veri tokom dužeg vremenskog perioda pre nego postanu ubeđeni da sve to nije prevara. Postoji više takvih ljudi nego što mislimo. Oni posmatraju i vode računa o našoj moralnoj i duhovnoj doslednosti, a često ni ne shvataju da to čine.

To znači da moramo da živimo životom koji podržava naše reči. Moramo da načinimo žrtvu trčanja maratona a ne samo sprinta od 100 metara. Znate, nije baš potrebna neka veština da se tokom kratkog vremena prikaže slika čistog hrišćanina prijateljima ili kolegama. Možete da napumpate sebe i stavite duhovnu fasadu za nekoliko meseci ili možda čak i čitavu godinu.

Ali biće potrebno duže od toga da ostavite uticaj na neke ljude u vašem svetu. Najtvrdokorniji tipovi se unutar sebe podrugnu i kažu, „I ovo će proći. Za godinu dana ti ćeš se baviti astrologijom ili kristalima.“

Nemojte da se iznenadite ako je to stav nekih ljudi koji su vam bliski, uključujući članove porodice. To su oni koji su vas već videli kako prolazite kroz razne faze: cipele sa debelim đonom, stroge dijete, časovi karatea, šeme za marketing tipa piramide, kasete za podsvest koje ste puštali svake noći ispod jastuka da biste poboljšali svoj stav, i slično tome. Sada dolazite i kažete, „Otkrio sam šta mi je nedostajalo u životu svih ovih godina. To je Isus Hristos!“ A oni misle, „Da, zar nisi to isto rekao o onim zamenama u hrani pre nekoliko godina? Koliko li će ovaj hir da traje?“

Vidite li problem? Možda niste pratili svu ovu modu, ali ako ste kao većina ljudi, verovatno ste preduzimali dovoljno ekskurzija ispred ovih ljudi pa ih to čini po malo opreznima po pitanju poslednjih izjava.

Pitanje je, da li ste spremni da dokažete da oni greše tako što ćete načiniti žrtvu doslednog hrišćanskog života visokog integriteta, ne samo tokom jedne sezone, već u dugoročnom smislu?

Rimljanima 12,1.2. kaže: „Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija.“ To znači da je potrebno da imamo integritet u svakom području našeg života. To znači govorenje „ne“ zlim sklonostima, „ne“ telesnim iskušenjima, „ne“ kompromisu, „ne“ neetičkim prilikama za ličnu korist; drugim rečima, moramo stalno da govorimo „ne“ grehu.

Naravno, ovde postoji i pozitivna strana. Treba da govorimo „da“ pravdi i saosećanju i istini, čak i kada to boli. Treba da govorimo „da“ Božjem vođstvu i biblijskom učenju i pozivanju Duha.

I moramo svakoga dana da živimo sa ovim „da“ i „ne“ odgovorima, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. To je otrežnjavajuća pomisao, zar ne? Mnogo je lakše govoriti o tome nego to stvarno raditi! Ali to je suštinski sastojak neodoljivog hrišćanstva.

Nažalost, istorijske knjige pune su priča o vernicima koji su započeli sa neverovatnom energijom i oduševljenjem, ali koji su ispali posle samo jednog ili dva kruga trke. To izaziva sumnjivce da još više ne veruju. Oni se samo podruguju i govore jedni drugima, „Vidiš, znao sam da je to samo faza. Zar ti nisam rekao da je sve to prevara i da neće trajati?“ Neizreciva šteta učinjena je Hristovom delu zato što se neki ljudi pripreme za sprint, a ustvari treba da treniraju za maraton.

Ranije sam spomenuo da smo moja supruga Lin i ja imali priliku da provedemo jedan dan sa Bilijem i Rut Grejam. Jedna od uspomena koja mi se zadržava u umu je shvatanje da su njih dvoje plaćali cenu hrišćanske doslednosti tokom skoro pedeset godina zajedničke službe. To je pola veka „žive žrtve“. Pola veka odupiranja iskušenju, kompromisu i zavođenjima koja bi mogla da ih skrenu u jarak. Pola veka razvijanja i izražavanja istine i saosećanja i služenja i poniznosti.

Jedan od razloga zašto verujem da Bog tako silno koristi Bilija, posebno u kasnijim godinama njegove službe, je što postoji čitava generacija vršnjaka koje je Bili jednostavno zamorio. On ih je jednostavno nadživeo! Ustvari, on govori, „Znate, ono što sam vam rekao pre deset godina, pre dvadeset godina, pre trideset godina, pre četrdeset godina i pre pedeset godina i danas je istina kao što je uvek i bila. To je istina u mom životu, i to je istina u milionima drugih života.“

Mnogo njegovih vršnjaka govori, „Dokazao si se. Posmatrao sam te pola veka, i počinjem da verujem da je to stvarno.“

 

Izdvojeni tekst:

Iako naša dela nemaju ništa sa sticanjem našeg spasenja, Bog može da ih upotrebi da spase nekog drugo! Ono što radimo stvarno je važno, i može da utiče na večnost ljudi do kojih nam je stalo.

 

Ovo shvatanje o Grejamima me je utvrdilo u odluci da se i sam pripremim za maraton. I to se dogodilo u pravo vreme, jer iako sam na početku trke trčao prilično dobrom brzinom, umorio sam se negde na 12. kilometru maratona dugog 42 kilometra! Znao sam da je potrebno da bolje upravljam svojim životom kako bih mogao da budem živa žrtva tokom čitavog procesa.

Šta je sa vama? Da li ste sprinter ili maratonac? Možda imate neke članove porodice koji govore, „Samo ću da sedim i da vas posmatram.“ Zašto ne odlučite sada da ćete uz Božju pomoć savladati svakog cinika, svakog rugača i svaku sumnjičavu osobu u vašem životu?

Da biste to uradili, moraćete da održavate visoki integritet, visoko saosećanje, visoku žrtvu, pobožan život, iz dana u dan. Moraćete tako da živite ne samo u crkvi, već i kod kuće, na poslu ili u školi, u susedstvu i na fudbalskoj utakmici. Da li ste spremni da donesete takvu odluku? Maraton je započeo!

 

Uticaj pobožnog života

Kada pokazujemo požrtvovanu ljubav drugima na načine o kojima smo govorili, mi odražavamo primer i učenje samog našeg Vođe. Isus je u Jovanu 15,12.13 rekao: „Ovo je zapovest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama. Od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje.“

Ohrabrujuće je znati da kada damo deo svog života svojim prijateljima, naš primer im mnogo olakšava da razumeju i prihvate tvrdnju da je Isus dao svoj život kao žrtvu za njih.

Biblija kaže da se spasavamo od greha verom u Boga, odvojeno od naših dobrih dela. I to je istina, zar ne? Naše pozitivno ponašanje nema nikakve veze sa sticanjem spasenja. To je Božji dar koji se besplatno daje onima koji Mu veruju.

Ali treba da dodamo nešto drugo: Iako naša dela nemaju ništa sa sticanjem našeg spasenja, Bog može da ih upotrebi da spase nekog drugo! Ono što radimo stvarno je važno, i može da utiče na večnost ljudi do kojih nam je stalo.

Siguran sam da ste videli logiku koju sam sledio u ovoj celini. Autentičnost, saosećanje i žrtvovanje – sve to zajedno deluje da bi onima koji su izvan vere pomoglo da dođu do tačke da kažu: „Dokaz je u životu, i dokaz ne može da se pobije. Ko osim Boga može da učini da neko bude tako stvaran i ljubazan i dosledan kao ovi ljudi? Pitam se šta treba da uradim da imam to što oni imaju?“

Rečima metafore o soli, imali smo dobar početak u razumevanju šta to znači živeti visoko potencijalnim hrišćanskim životom. Ali da bismo imali maksimalan uticaj, moramo da idemo dalje. U sledećoj celini govoriću kako da budemo više strateški orijentisani u postizanju velike bliskosti sa onima na koje želimo da utičemo Hrista radi. Tu akcija stvarno počinje!

 

Celina 3

 

Potencijal velike bliskosti

VP+VB+JK=MU

 

Poglavlje sedam

 

Strateške prilike u međuljudskim odnosima

 

 

Gde idete kada imate neki problem? Kome se obraćate kada vam je potrebna pomoć ili savet o nekoj temi koja je veoma važna u vašem životu? Ili, kada smo već kod toga, sa kim razgovarate kada želite da dobijete mišljenje o tome kakav novi automobil ili usisivač da kupite?

Hajde da sada pogledamo suprotnu stranu ovih pitanja. Kako se osećate kada neki stranac pokušava da sa vama razgovara o ličnim temama? Da li vam se dopada zamisao da sa ljudima koje ne poznajete razgovarate o dubokim temama u vašem životu?

Pretpostavimo da provodite malo slobodnog vremena sa svojom porodicom u nedelju ujutro kada je iznenada vaša privatnost poremećena kucanjem na vratima. Tu stoje dvoje religioznih ljudi koji žele da vam kažu kako da postanete deo Božje organizacije. Dozvolite da pogodim: Vi biste se obradovali i rekli, „Evo prilike da sa nekim artikulisanim ljudima razgovaram o tako interesantnoj i važnoj temi!“ Jesam li u pravu?

Ozbiljno sumnjam u to. Ako ste kao većina nas, vaša prva reakcija bila bi, „O, ne! Zašto su morali da dođu danas? Nisam raspoložen da razgovaram sa ljudima sa ulice o temama  koje su tako složene i lične – da ne spominjemo činjenicu da su oni verovatno naučeni da se prepiru sa svime što ja kažem!“

Ako se vi, hrišćani, koji su odani širenju Božje ljubavi i istine drugima, tako osećate kada treba da sa strancima razgovarate o duhovnim temama, pomislite samo kako se vaši nereligiozni prijatelji osećaju u sličnim situacijama! Oni su verovatno užasnuti mišlju da sa nekim koga ne poznaju razgovaraju o svom privatnom životu.

Nije nikakvo čudo što mnogi stariji, bezlični pristupi širenju vere više baš ne uspevaju. Kako su se ljudi u našoj kulturi sve više i više udaljili od svojih hrišćanskih korena i nasleđa, sve im je manje ugodno da razgovaraju sa bilo kim – a posebno sa ljudima koje ne poznaju ­-  o verskim temama. Uz sve veću sekularizaciju u društvu, izgleda kao da postoji proporcionalno smanjivanje u spremnosti ljudi da izađu izvan svojih zona udobnosti da bi potražili odgovore na najvažnija životna pitanja.

Koliko pažnje obraćate na reklamnu poštu koja svakog dana stiže na vašu adresu? Verovatno je sasvim u redu da zaključimo da evanđeoski traktati, direktna pošta od crkava i oglasi u novinama takođe ne privlače mnogo pažnje. A zar niste i vi skeptični kao i ja kada se radi o pametnim sloganima na hrišćanskim nalepnicama na automobilima i zastavama Jovan 3,16 na fudbalskim utakmicama, koje apsolutno nemaju nikakvog uticaja na ljude? Nisam čuo baš mnogo iskustava ljudi koji su poverovali zbog ovakvih bezličnih pristupa.

Čak i hrišćanski programi visokog kvaliteta na radiju i televiziji, i pored sveg troška i truda, imaju sklonost da promaše istinski neobraćene ljude do kojih je očajnički potrebno da dođemo. Iz mojih razgovora sa ovakvim pojedincima, otkrio sam da oni obično ni ne znaju da ovakvi programi postoje.

 

Izdvojeni tekst:

Činjenica je, svako od nas doživljava nelagodnost kada neko izvan našeg kruga prijatelja pokušava da izvrši uticaj na nas u ličnim i značajnim stvarima. Svi mi prirodno težimo ka ljudima koje već znamo i poznajemo. Prijatelji slušaju prijatelje.

 

Molim vas da me ne razumete pogrešno. Ja ne poričem da Bog ponekada koristi ovakve strategije da bi ljude dodirnuo istinom. Bez obzira na pristup, uvek će tu i tamo postojati poneka priča da dokaže da ovi napori imaju makar neku vrednost. Samo govorim da dok ljudi postaju sve više i više imuni prema bezličnim metodama, bili bismo mudri kada bismo počeli manje naših jaja da stavljamo u te korpe.

Činjenica je, svako od nas doživljava nelagodnost kada neko izvan našeg kruga prijatelja pokušava da izvrši uticaj na nas u ličnim i značajnim stvarima. Svi mi prirodno težimo ka ljudima koje već znamo i poznajemo. Prijatelji slušaju prijatelje. Oni se poveravaju prijateljima. Oni dozvoljavaju da prijatelji utiču na njih. Oni kupuju od prijatelja – i to važi i za robu i za ideje.

Zato, ako želimo da utičemo na naš svet za Hrista, najuspešniji pristup bio bi kroz prijateljstvo sa onima do kojih želimo da dopremo. Moramo da im se približimo tako da oni mogu da vide da nam je iskreno stalo do njih, pojedinačno, i da nam je na umu njihovo najveće dobro. Tokom vremena, tako ćemo osvojiti njihovo poverenje i poštovanje.

Zato je formula iz poglavlja tri toliko važna. Ona je sagrađena na Isusovoj deklaraciji da smo mi so zemlji i svetlost svetu. Posmatrajući prvu, ustanovili smo dva razloga zašto je On upotrebio metaforu soli. Prvi je bio što so mora da ima visok potencijal (VP) da bi izazvala svoj namenjeni uticaj. Zato je naša poslednja celina bila posvećena razvijanju nekoliko karakteristika koje hrišćani treba da imaju da bi bili visoko potencijalni.

Ali najsnažnija so na svetu nema nikakav uticaj ako ostane u slaniku. A najautentičniji, saosećajni i požrtvovani hrišćani na planeti neće uticati na nereligiozne ljude ukoliko ne dođu u kontakt sa njima. Zato će ova celina da se bavi drugim elementom formule: VB, što označava veliku bliskost. Istražićemo izgrađivanje autentičnih i poverljivih međuljudskih odnosa koji mogu da nas dovedu u rang uticaja onih koje želimo da osvojimo.

 

Kola pre konja

Ali hajde da budemo iskreni. Čitav poduhvat razvijanja prijateljstva od integriteta sa neobraženim ljudima oduzima značajne količine vremena i truda, da ne spominjemo povremenu nelagodnost. Zato naše iskušenje može da bude da skratimo proces i – spremni ili ne – uputimo duhovni izazov nekoj osobi. Konačno, razmišljamo mi, postoji previše ljudi do kojih treba da dopremo i ne možemo toliko vremena da provedemo upoznajući se samo sa jednom osobom.

Problem je u tome što ono što se nama čini da je razumna prečica ka duhovnom kraju ustvari ispada da je pogrešno skretanje koje ometa duhovni napredak osobe. Pošto osećaju pritisak da prerano preduzmu neki korak, oni će verovatno usporiti ili, u nekim slučajevima, čak i napustiti čitav proces.

Mark je naučio ovu lekciju na teži način. Dogodilo se to pre nekoliko godina kada je naša crkva organizovala prezentacije tokom čitave sedmice, kombinujući savremenu muziku i dramu kako bi preneli hrišćanstvo ljudima koji obično ne idu u crkvu.

On je kupio četiri karte za prezentaciju u petak uveče, i zajedno sa svojom suprugom Hajdi, pozvao je još jedan par. Ali taj par je otkazao u poslednji trenutak. Bio je to dan događaja i oni su imali dve karte viška i nikoga da povedu.

Mark se to veče dovezao kući iz kancelarije, i dok se parkirao na svom ulazu, zapazio je da mladi par koji je živeo u kući pored njih šeta po trotoaru ispred njihove kuće. Oni još nisu bili venčani, nisu pokazivali nikakvo duhovno interesovanje, i Mark ih je poznavao samo po imenu. Ipak, pomislio je, zašto da ne proba?“

„Hej, Skot!“ povikao je. „Pitam se da li ste vas dvoje večeras zauzeti. Vidite, imam ove karte viška za koncert u našoj crkvi.“ Brzo je pokušao da odbaci bilo kakve stereotipe koji su oni možda imali i da im kaže da se radi o muzici koja će im se stvarno dopasti, da je ona profesionalnog kvaliteta i da se radi o savremenoj drami, dobrom zvuku i osvetljenju, i tako dalje. Onda ih je upitao da li bi želeli da pođu.

Pritisnite dugme za pauzu za trenutak. Ako idete istom linijom razmišljanja kao ja, verovatno se divite samopouzdanju koje je Mark pokazao u direktnom objašnjavanju ove prilike i pozivanju para koji jedva da je sreo. To je ono što mnogi od nas misle da urade ali otkriju da im je teško da skupe dovoljno hrabrosti. Jedini problem bio je, što je on i otkrio, što je to verovatno bilo previše hrabro i previše brzo. Rizikovao je mogućnost da ih uplaši ne samo ovoga puta, već i da ih odbije od nekih budućih prilika za razgovor.

Skot je za trenutak stidljivo pogledao u svoju devojku a zatim su pogledali u zemlju. Nekako kolebljivo je na kraju rekao, „Uh, hvala, ali mislim da nećemo da idemo ovoga puta… ali, ako ikada poželite da se sastanemo u zadnjem dvorištu i napravimo roštilj, pozovite nas.“

Dok su odlazili, Mark je mislio u sebi, „Zašto se ja nisam toga setio? Ustvari, to je ono što godinama učim na svojim evanđeoskim seminarima – najpre morate da napravite roštlj!“

Važno je da ulažemo u prijateljstvo – to je ono što ponekada nazivam plaćanjem odnosne rente – da bismo stekli njihovo poverenje i poštovanje, i da bismo stekli pravo da sa njima razgovaramo o duhovnim temama.

Zanimljivo, Mark je kasnije ponovo potražio Skota. Posle nekoliko sedmica, pozvao ga je i predložio da njih četvoro odu da pogledaju neki film i zatim odu na desert. Kada je došlo to veče, Mark i Hajdi su odlučili da neće spominjati teme vezane za crkvu ili hrišćanstvo. Znali su da su već išli prebrzo, i odlučili su da nekoliko puta „roštiljaju“ sa ovim parom pre nego što uopšte i pomisle da usmere razgovor u duhovnom pravcu. Ali na njihovo iznenađenje, dok su to isto veče sedeli u restoranu, sam Skot je postavio neka pitanja koja su imala duhovnu prirodu!

Iz tog iskustva nastalo je pravilo koje je Mark poučavao od tada: Princip „najpre roštilj“. On utelovljava samu pouku koju naglašavam u ovoj celini. Bilo bi mudro da najpre uspostavimo međuljudske odnose na prirodnom, nepretećem terenu, i da kasnije, u kontekstu tog odnosa, pokrenemo razgovor o duhovnim temama. Kao što ova priča ilustruje, u mnogim slučajevima ne mora da se radi o dugom čekanju. Mnogo ljudi traži poverljive osobe sa kojima mogu da razgovaraju o tako važnim temama.

 

Biblijski primeri

Da bih naglasio ono što sam upravo rekao, hajde da pogledamo nadahnuti primer Isusovog života. Zadivljujuće je koliko često zanemarujemo činjenicu da je On provodio najveći deo svoga vremena sa onima koji su bili izvan verskog okruženja. Ustvari, većina Njegovih susreta sa religioznim ljudima sadržavala je izazov da oni promene svoje stavove i ilustrovala im je koliko su izgubljeni ljudi važni Bogu.

 

Izdvojeni tekst:

Prirodno je da se malo povučemo i pitamo, „Kako je Isus mogao to da uradi? Šta je moglo da pokrene bezgrešnog Božjeg Sina da se druži sa tako nepoželjnim pojedincima? Zar nije razumeo koliko su oni pokvareni?

 

Ipak, vreme umekšava istoriju i grešnici sa kojima se Hristos družio kao da nam zvuče više bezbedno i sveto od onih koji se tako nemilosrdno bune protiv Njega danas. Na primer, lako je da zaboravimo da su carinici sa kojima se družio iznuđivali velike sume novca od već siromašnih ljudi oko njih, ili da su se prostitutke prema kojima je pokazivao sažaljenje bavile zabranjenom seksualnom aktivnošću radi novca, isto kao što rade i danas. Ali tačno to su radile. Isus je namerno dolazio u dodir sa onima koji su duhovno pali najniže u Njegovo vreme jer su Mu oni bili važni i želeo je da ih dovede u Božju porodicu.

Ali kada shvatimo tu istinu, prirodno je da se malo povučemo i pitamo, „Kako je Isus mogao to da uradi? Šta je moglo da pokrene bezgrešnog Božjeg Sina da se druži sa tako nepoželjnim pojedincima? Zar nije razumeo koliko su oni pokvareni?“

Mnogi od nas odrasli su u crkvi pevajući pesme koje govore o Isusu, prijatelju grešnika,“ i razmišljajući, „Tako je. Drago mi je što je On moj prijatelj.“ Sve to zvuči dobro i izgleda dobro sve dok ne shvatimo da Njegovo prijateljstvo sa grešnicima ide mnogo dublje od pukog staranja za nas koji smo sada u Njegovoj porodici. Pismo kaže da Ga mi volimo jer je On najpre voleo nas, dok smo još bili neposlušni pobunjenici prekriveni krivicom i sramotom koju greh neizbežno donosi. A On je prijatelj sveta koji je pun ljudi koji se upravo sada nalaze u tom istom stanju.

Još jedan primer je Pavle. On je u 1.Korinćanima 9,22.23 rekao: „Svima sam bio sve, da kakogod spasem koga. A ovo činim za jevanđelje, da bih imao deo u njemu.“ On se dovoljno starao da nije obraćao pažnju na nepogodnosti i neugodnosti kako bi doveo sebe u kontakt sa ljudima i uticao na Njih da se obrate Hristu. Njegov pravi izazov nalazi se u sledećem tekstu gde nam on kaže da treba da trčimo da pobedimo.

 

Prepreke u izgrađivanju međuljudskih odnosa

Postoji određeni broj kamenova za spoticanje koji sprečavaju hrišćane da prihvate izazov i potrude se da neguju prijateljstva sa nevernicima u njihovom svetu. Hajde da pogledamo neke prepreke:

 

Biblijske teme

Neki od nas su vaspitavani tako što su nam stalno ponavljani stihovi koji su naglašavali, „Prijateljstvo sa svetom je mržnja prema Bogu“, i „ne od sveta“, „Izađite iz njega i odvojte se.“ Ako su ovi stihovi bili sastavni deo našeg hrišćanskog vaspitanja, sama ideja o prijateljstvu sa nereligioznim ljudima verovatno zvuči sumnjivo i možda čak i nebiblijski.

Hajde da se kratko pozabavimo ovom idejom posmatrajući malo pobliže te biblijske tekstove. Prvi, Jakov 4,4, kaže da ne treba da budemo prijatelji sa ovim svetom. Ali jasno je iz drugih tekstova, kao što su 1.Jovanova 2,15-17 da se reč „svet“ ne odnosi na same ljude već na greh i zlo koje ljudi u svetu čine. Drugim rečima, moramo da sledimo Hristovu zapovest da volimo druge a da pri tome ne padnemo u greh ljubavi prema lošim stvarima koje oni čine. Kao što Jakov 1,27 kaže, moramo „držati sebe neopoganjenog od sveta.“

Slično Jovanu 17,14, gde Isus kaže da nismo od ovoga sveta, ponekada se tumači kao da ne treba da se družimo sa ljudima koji su izvan Božje porodice. Ali stihovi 15-18 prikazuju suprotno: „Ne molim Te da ih uzmeš sa sveta, nego da ih sačuvaš oda zla. Od sveta nisu, kao ni ja što nisam od sveta. Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina. Kao što si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.“ A zašto je Isus poslat na svet? Prema svojim sopstvenim rečima, „da traži i spase što je izgubljeno“ (Luka 19,10).

 

Izdvojeni tekst:

Isusa su neprijatelji optuživali da je „prijatelj carinika i grešnika“ (Luka 7,34). Iako je to trebalo da bude uvredljiv izraz, Isus ga se nikada nije odrekao. Umesto toga, On je to primio kao kompliment i aktivno ga je utelovio.

 

A šta je sa pozivom da „izađemo napolje i odvojimo se“? To potiče iz 2.Korinćanima 6,17, gde Pavle upozorava vernike da izbegavaju situacije gde bi mogli da se „upregnu“ sa nevernicima. Ovo se jasno ne odnosi na svakodnevno prijateljstvo, već na više formalne saveze koji su često štetni za hrišćane. Ustvari, Pavle je u svom ranijem pismu istoj crkvi rekao da je obično druženje sa nehrišćanima uredu, pa čak i neophodno (1.Korinćanima 5,9.10).

Možemo da zaključimo podsećajući sebe da su Isusa neprijatelji optuživali da je „prijatelj carinika i grešnika“ (Luka 7,34). Iako je to trebalo da bude uvredljiv izraz, Isus ga se nikada nije odrekao. Umesto toga, On je to primio kao kompliment i aktivno ga je utelovio.

 

Duhovna opasnost

Videli smo da je ideja zbližavanja sa nereligioznim ljudima radi duhovnog cilja ustvari biblijski poduhvat koji su prikazali Isus i Pavle. Ali šta je sa rizikom koji je povezan sa druženjem sa onima koji su aktivno pobunjeni protiv Boga? I šta je Pavle mislio kada je u 1.Korinćanima 15,33 rekao: „Ne varajte se: zli razgovori kvare dobre običaje“?

Najpre stih. Kada se čita u kontekstu, postaje jasno da Pavle određeno upozorava protiv prihvatanja verskih vođa koji poriču Hristovo vaskrsenje. On govori: „Nemojte da dozvolite da vas zavede njihov skepticizam po ovom pitanju. Činjenica da je Isus doslovno ustao iz mrtvih centralna je i neporeciva u hrišćanskoj veri.“

Šire gledano, ovde kao da se nalazi neki opšti princip. Kada se družimo sa nekim ko veruje nešto drugo osim pravog jevanđelja, treba da se postaramo da preovladava naš uticaj.

Drugi način da to kažemo je da treba da budemo u ofanzivi, a ne u defanzivi. Potrebno je da budemo spremni da iznesemo Božju istinu u svakoj situaciji u kojoj se nađemo. Ili, kao što je Pavle rekao u 2.Korinćanima 10,4.5: „Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli. I svaku visinu koja se podiže na poznanje Božije, i robimo svaki razum za pokornost Hristu.“

To znači da kada osetimo da na nas negativno utiču ideje i ponašanje druge osobe, vreme je da odstupimo, makar na kratko vreme. Od ključne je važnosti da ostanemo dominantan uticaj u moralnim i duhovnim temama. U mnogim situacijama ovo nije teško kao što možda zvuči. Kada pristupamo prijateljstvu sa namerom – da neodoljivo utičemo na ljude za Hrista – imaćemo više sklonosti da istrajemo u uzdizanju onoga što je moralno i istinito.

 

Izdvojeni tekst:

Otkrivam sebe kako mislim, „Šta ja radim ovde? Glasovi su previše bučni, jezik je pokvaren, egoi su van kontrole. Zašto sam ovde?“ I često mi nežni šapat Svetog Duha govori, „Ti radiš ono što je Isus radio.“

 

Rizikovanje reputacije

„Ali ako počnem da provodim lično vreme na javnim mestima sa paganima,“ možda kažete, „šta će ljudi u mojoj crkvi da misle?“ To je realna zabrinutost o kojoj treba da razgovaramo jer će neki hrišćani koje poznajemo verovatno pogrešno razumeti vaš trud da se povežete sa nereligioznim ljudima.

Ipak, nalazite se u dobrom društvu jer je Isus ne samo rizikovao svoju reputaciju u verskoj zajednici, već je potpuno i upropastio! U Luci 7,34 čitamo da su optužili Isusa da je izjelica i pijanica. Iako On nije bio ni jedno ni drugo, činjenica što su ti ljudi mislili da jeste mnogo nam govori o ljudima sa kojima je provodio vreme.

U Mateju 9,12.13 Isus je rekao da se družio sa grešnicima jer su oni bili slični bolesnim ljudima kojima je bio potreban lekar. Opasnost se nalazila u tome što lekar može pogrešno da se označi kao jedan od pacijenata.

Ranije smo istraživali Luku 15,3-32, odlomak u kome je Isus ilustrovao koliko su izgubljeni ljudi važni Bogu tako što je ispričao tri parabole: izgubljena ovca, izgubljeni dinar i izgubljeni sin. Razgovarali smo o pouci ali ne i o razlogu zašto je Isus toliko uradio da bi pouka bila primljena. Kada pogledate prva dva stiha u poglavlju, Njegova motivacija postaje jasna.

Isus je odgovarao verskim vođama koji su gunđali jedan drugome o tome kako je neprikladno što se On druži sa tako sramotnim ljudima. Isus je želeo da znaju da to ne samo što nije pogrešno, već je i dostojno truda zbog vrednosti koju Bog polaže na izgubljene ljude.

 

Lična nelagodnost

Hajde da to jednostavno priznamo. Teško je da se vratimo u veliku bliskost sa onim ljudima sa kojima smo se nekada družili. Njihov jezik izaziva da se neugodno osećamo, njihov humor je bljutav i postiđuje nas, a njihove zalutale vrednosti i aktivnosti ostavljaju nas da se pitamo da li je duhovni ponor jednostavno predubok da bi se premostio. Možda ste tek nedavno pobegli iz takvog okruženja. Zato vaša reakcija može da bude, „A vi mi sada govorite da se vratim tamo?“

Moj odgovor na to pitanje bio bi i da i ne. Sigurno ne želimo da odete i ostanete u tom okruženju. Ali potrebno je da ga posetite radi ljudi koji još uvek žive tamo, koje Bog voli i za koje mi treba da se staramo. Ali da, to je ponekada neugodno.

Ranije sam govorio o svom uživanju u trkama jedrilica. Moja posada sastoji se od devetoro ljudi i to nije grupa koju biste verovatno susreli na subotnom zajedničkom ručku.

Jedriličarski protokol zahteva da se vlasnici čamaca i posada sakuplja u jaht klubu posle svake regate, kako bi se overili rezultati trke, rešili bilo koji protesti i primile nagrade za prvo, drugo i treće mesto.

Daću vam da tri puta pogađate šta svi rade dok odbor za trke zaseda. Pogodili ste: oni piju alkohol u masivnim količinama. Ne mogu ni da vam ispričam koliko sam puta stajao u krugu od osam do deset blago pripitih mornara dok su se beskrajno prepirali ko ima najbolju jedrilicu i slično.

Otkrivam sebe kako mislim, „Šta ja radim ovde? Glasovi su previše bučni, jezik je pokvaren, egoi su van kontrole. Zašto sam ovde?“ I često mi nežni šapat Svetog Duha govori, „Ti radiš ono što je Isus radio.“

Vrste i nivoi nelagodnosti sa kojima se susrećemo u izgrađivanju prijateljstva sa nevernicima mogu da variraju, ali Bog će nam pomoći da se suočimo sa njima i počastvovaće naše napore u tom procesu. A taj trud se isplati.

 

Neka to bude lično

Mogu li da predložim da uradite nešto što će ovu diskusiju izvaditi iz domena teorije i ubaciti je u domen praktičnosti? Napišite imena tri osobe na čiji život biste želeli da izvršite duhovni uticaj. To treba da budu pojedinci u vašoj sferi uticaja za koje mislite da imate neke šanse da razgovarate o Hristu.

Pravljenje ovog „Spiska uticaja“ pomoći će vam  da pređete sa nadanja da ćete jednoga dana nekako doći do tih bezimenih tragača, u određenu akciju s ciljem da pomognete trojici ljudi koje poznajete.

Važno je da tražimo Božje vođstvo u biranju tih imena. Potrebno je da nastavite da razgovarate sa Njim o njima, moleći Svetoga Duha da ih  otvori prema ljubavi i istini Hristovoj. Takođe, molite se da vam Bog pomogne da izrazite bezuslovnu ljubav i prijateljstvo bez obaveza, kao i da vam da mudrost kako da im pristupite i šta da kažete o Njemu.

Dopada mi se kako je to rekao moj prijatelj Diter Zander: „Moramo da razgovaramo sa Bogom o ljudima, a zatim da razgovaramo sa ljudima o Bogu.“ Imajte na umu da Sveti Duh želi da bude vaš nevidljivi partner u radu sa vašim prijateljima, članovima porodice, saradnicima i susedima, u prenošenju Hristove životodavne poruke jevanđelja. Važno je da Mu se obratimo za mudrost i silu u svakom koraku duž puta.

Dozvolite mi da završim ovo poglavlje sa rečju ohrabrenja. Ne možete da budete neodoljivi hrišćanin ako se ne približite drugim ljudima toliko da oni mogu da se zaraze. Ovde se pobeđuje ili gubi u čitavom poduhvatu, u stvarnoj tački kontakta. Kao što sam ranije rekao, prijatelji slušaju prave prijatelje. Zato postanite takvi. Ako ne počnemo ovde, nećemo nigde stići.

Kasnije ćemo govoriti o načinima da jasno prenesemo sadržinu naše vere, ali važno je da sada shvatimo da bilo koja količina pripreme neće imati nikakve koristi ako nismo načinili kontakt.

Ono što je uzbudljivo kada ste deo strateškog prijateljstva je što ćete otkriti da je to zaista zabavno. Videćete kako se vaša vera produbljuje, vaš svet međuljudskih odnosa širi, a vaše oslanjanje na Boga raste. To je kao što sam vam govorio – neverovatna avantura!

 

Poglavlje 8:

 

U dodiru sa nereligioznim ljudima

 

 

Žurke. Odrastao sam uz dve različite vrste, a svaka od njih veoma se razlikovala od druge.

Prvi tip bila su okupljanja religioznog ranga. Ako ste vaspitavani u hrišćanskom okruženju, verovatno se sećate „veselica“ posle bogosluženja, gde su se ljudi družili i svi su poznavali sve. Prijateljstvo, šale i ćaskanje u okruženju neke crkvene prostorije. Slaba, ali poznata aroma čaja, drvenih bojica, kolonske vode i sredstava za čišćenje. Crveni čaj. Uvek je moralo da bude dosta crvenog čaja, ali nekako nikada nije bilo dovoljno šećera. Drveni pod. Stolice na sklapanje. Neko udara po klaviru u susednoj prostoriji. Deca su na sve strane. Znate na šta mislim.

Druga vrsta bio je skup izvan kontrole, odmetnički rang. To je bila žurka u stilu „rođeni da budemo divlji“, „igraj dok ne padneš“, i tako dalje. Alkohol je tekao u rekama, razgovor je bio jevtin, muzika toliko glasna da se gubila svaka misao. Neki su dolazili da se zabavljaju, drugi da bi se uklopili, a oni koji nisu hteli ni jedno ni drugo jednostavno su se pretvarali.

Moje godine odrastanja provodile su se na žurkama religioznog ranga. Kasnije, tokom srednje škole, imao sam svoj udeo u doživljavanju žurki odmetničkog ranga.

Ali ono čega ne mogu da se setim je da sam ikada video susrete na kojima bi se izmešali pripadnici obeju grupa – ili, barem ne namerno. Možda se to događalo povremeno, u situacijama kao što su venčanja, ali to je uvek bilo neugodno. Da bi se izbegao sukob, dve grupe ne bi obraćale pažnju jedna na drugu i proslavljali su među sobom sve do kasno uveče, kada bi odmetnička grupa postepeno preuzela kontrolu i oterala religiozne ljude.

 

Gozba (ili proslava) tipa Matej

Situacija nije bila mnogo drugačija ni u prvom veku, i zato nam Matejevo ponašanje izgleda tako čudno. Možete o tome da pročitate u Luci 5,29. Ukratko, Matej je pripremio gozbu i učinio je nešto nečuveno. Pozvao je svoje i religiozne i nereligiozne prijatelje. Bila je to namerno izmešana grupa – žurka sa ciljem.

Morate da mu odate zasluge. Matej je postao hrišćanin dok se bavio poslom carinika, a to je u to vreme značilo da se nalazio veoma malo iznad toga da bude deo rulje. Ljudi u njegovoj profesiji bili su ozloglašeni jer su uzimali novac od sirotinje. Carinici su doslovno imali dozvolu da iznuđuju novac.

Ali susret sa Isusom radikalno je promenio njegovo srce. Kao rezultat, on je odmah počeo da se stara za svoje prijatelje koji se još nisu predali Hristu. Njegova prirodna želja bila je da im pomogne da pronađu ono što je on pronašao. Jedino stvarno pitanje bilo je, kako? On nije prošao neki evanđeoski seminar. Nije završio fakultet. Nedostajao mu je štampani materijal. Sve što je imao bilo je njegovo srce ispunjeno milošću i odlučan duh. Smisliće on šta da uradi.

Jedna od strategija bila bi da dovede svoje kolege carinike u hram da slušaju nekoga ko je bolje artikulisan u objašnjavanju duhovne istine. Ali jedina mogućnost bio je u odoru obučeni rabin koji je čitao Starozavetni zakon. Mateju nije trebalo dugo da shvati da ovaj pristup ništa neće značiti ovim tvrdokornim paganima naučenima na rizike.

Mogao je jednostavno da odustane. Mogao je da odmahne rukama i kaže, „Pa, jednostavno nema dobrih mogućnosti. Rabin u odori je ispao, a Isusovo učenje je suviše spontano i nema rasporeda. Uostalom, oni verovatno neće otići daleko, da slušaju propovedanje na nekim brdima. A ja stvarno nisam kvalifikovan. Jednostavno moram da ih ostavim da otkrivaju sami za sebe.“

Znate, postoji mnogo hrišćana koji odmahuju rukama i okreću svoje srce od molbi svojih izgubljenih prijatelja i članova porodice. Ali Matej nije bio voljan da to uradi. On je istrajao. Siguran sam da je mnogo razmišljao o tome, molio se za mudrost i vođstvo, i možda je od svojih vernih prijatelja tražio savete.

Onda je dobio ideju: pripremiće gozbu. Naravno! Njegovi prijatelji voleli su žurke; velike žurke, što više to bolje.

Sada je morao da smisli način da svoj osnovni cilj ubaci u ovu proslavu. Zato je upitao Isusa i Njegove učenike da li bi oni bili spremni da dođu i tu i tamo poseju neko duhovno seme, nadajući se da će se nešto od toga ukoreniti u srcu njegovih prijatelja.

Samo nebo zna kakvi su se strateški razgovori odvijali to veče. Nemamo mnogo detalja, osim da su se Fariseji naljutili i da im se to nije sviđalo. Očigledno su mislili da Isus i učenici na pogrešan način obavljaju evangelizam, pa su ih povukli sa strane i izgrdili što se druže sa tako nepoželjnim osobama. Iskreno, mislim da je deo njihovog problema bio u tome što su mislili da se svi previše zabavljaju.

Tokom ovog razgovora sa Farisejima, mogu da zamislim sveže obraćenog Mateja kako sluša i pita se da li je učinio ispravnu stvar. Konačno, ovo je bio njegov prvi misionski trud, i sada Isusa grde zbog toga. Mogu da zamislim kako razmišlja, Možda je trebalo da jednostavno odvučem moje prijatelje u hram. Ili možda je trebalo da jednostavno odustanem i ništa ne uradim. Sada su svi uznemireni. Isusa grde. Bilo bi bolje da više ne preduzimam ovakve rizike. Prepustiću misionstvo profesionalcima.

 

Izdvojeni tekst:

Nekonvencionalni pristupi koji strateški mešaju one koji su duhovni sa onima koji nisu, nisu samo prihvatljivi, već su od suštinske važnosti u Božjim naporima iskupljenja.

 

Ali onda iznenada sluša kako Isus brani njegovu zamisao! Isus je pohvalio Matejevu ideju o gozbi tako što je podsetio Fariseje da je bolesnim ljudima potreban lekar. Kakve ima koristi, rekao je On, ako lekar provodi vreme sa zdravima? Drugim rečima, nekonvencionalni pristupi koji strateški mešaju one koji su duhovni sa onima koji nisu, nisu samo prihvatljivi, već su od suštinske važnosti u Božjim naporima iskupljenja.

Iako tekst ne pruža mnogo detalja o tome šta se dalje dogodilo, zamišljam kako se Isus, nakon što je odgovorio Farisejima, okrenuo i stavio ruku na Matejevo rame.

„Dobro si uradio, Mateju,“ mislim da je mogao da kaže. „Razumem tvoju motivaciju. Pristupio si duhovnim potrebama svojih prijatelja i sagledao si svoje mogućnosti da ispuniš te potrebe, i zatim si postao kreativan. Preduzeo si neke rizike. Želim da znaš, Mateju, da mi se dopadaju tvoje ideje i volim tvoje srce koje kuca za izgubljene. Drago mi je što sam deo tvoga plana da dopreš do njih! Hajde da se sada vratimo na gozbu!“

 

Učimo iz Matejevog primera

Ako sam u pravo, ovde postoje principi koji mogu uveliko da se primene na nas danas. Mislim da je Božja želja da cenimo neverne prijatelje onako kako je to Matej činio. Takođe mislim da bi On želeo da se čuvamo ukorenjenih tehnika za misioniranje izgubljenim ljudima, kada u svom srcu znamo da to nisu najbolja rešenja za dopiranje do ljudi kojima želimo da pomognemo. On zaista ne želi da odmahnemo rukom i odustanemo.

Mislim da bi nas Bog izazvao da uradimo ono što je Matej uradio. Da budemo inovativni. Da kreativno razmišljamo. Unutar parametara biblijskih principa, smislite strategiju koja odgovara onome što smo mi i šta su naši prijatelji. Mnogo se molite i budite spremni da rizikujete. Učite iz grešaka i prikladno prilagođavajte pristupe.

Duž puta, upamtite da se usmerite na ljude a ne na programe. Akcija počinje kada kontaktirate druga ljudska bića. So mora da dodirne nešto da bi imala uticaja; slično kao što lekar mora da pronađe načine da provede vreme sa ljudima kojima je potrebna njegova služba. Morate da zgrabite prilike da dođete u dodir sa nereligioznim ljudima ako želite bilo kome da misionirate.

Neodoljivo hrišćanstvo je od prijatelja do prijatelja, od osobe do osobe, od suseda do suseda. Plan je biblijski, on je logičan, on je strateški, i odobrili su ga Isus, Pavle, Matej i mnogi drugi posle njih. Ostaje pitanje: „Kako mogu da preduzmem prvi korak? Šta mogu da uradim da bih se približio nevernima u nadi da ih konačno dovedem ka Hristu?

Želim da odgovorim tako što ćemo istražiti praktične načine na koje možete da doprete do tri grupe ljudi u vašem svetu: ljudi koje poznajete, ljudi koje ste nekada poznavali, i ljudi koje biste voleli da poznajete.

 

Ljudi koje poznajete

Postoji uobičajeno pogrešno shvatanje da najvitalniji i najznačajniji pristup evangelizmu uključuje dolazak u kontakt sa ljudima koje ne poznajemo. Ali važi sasvim suprotno. Ljudi koje poznajemo već su razvili određenu meru poverenja u nas i naše motive, i zato se najviše nalaze u našem rangu uticaja. U meri u kojoj smo razvili neodoljivi karakter, kao što smo govorili u drugoj celini, naši poznanici biće privučeni nama i veri koju predstavljamo. Oni možda neće istupiti i to reći, ali osobine kao što su autentičnost, saosećanje i žrtvovanje su snažni magneti onima koji posmatraju vaš život.

Ali ključni element koji nedostaje u mnogim ovim međuljudskim odnosima je opušteno vreme provedeno zajedno izvan rutine posla, domaćih obaveza, ili svakodnevne životne užurbanosti. Jednostavno nam je potrebno više „mirnijeg vremena“ kako bismo dozvolili da se razgovori prodube u prave, lične životne teme. Kako možemo da preduzmemo korake da se postaramo da se to dogodi? Hajde da istražimo dva moguća pristupa. Prvi deluje kroz planirane događaje, a drugi je više neformalan.

 

Pripremite „Gozbu Matija“

Društveni događaji strateški smišljeni da izmešaju izabrane članove „religioznog ranga“ i „odmetničkog ranga“, ili kako su postale poznate u našoj crkvi, „Gozbe Matija“, mogu bukvalno da imaju bilo kakav oblik ili veličinu. One su obično smišljene da postignu skroman cilj: da pruže neutralno okruženje gde neodoljivi hrišćani mogu da dođu u uzdržane kontakte sa nereligioznim ljudima. To su idealna okruženja za jačanje postojećih međuljudskih odnosa, kao i za negovanje novih. To su odlična mesta za sejanje duhovnog semena i podsticanje razgovora o duhovnim temama.

 

Izdvojeni tekst:

Božja je želja da cenimo neverne prijatelje onako kako je to Matej činio. Takođe mislim da bi On želeo da se čuvamo ukorenjenih tehnika za misioniranje izgubljenim ljudima, kada u svom srcu znamo da to nisu najbolja rešenja za dopiranje do ljudi kojima želimo da pomognemo.

 

Mogu da počnu da se okreću točkovi koji mogu, tokom vremena, za rezultat da imaju novu večnost za mnoge ljude koje ste pozvali. Bićete iznenađeni kako će neki od njih brzo da se otvore i preduzmu značajne duhovne korake u pravcu hrišćanstva.

Hajde da pogledamo neke primere:

 

Golf

Poznajem neke ljude koji organizuju klinike za golf i izlete iz ovog cilja. Oni ih upotrebljavaju da jednostavno prodube svoje prijateljstvo sa nevernim poznanicima, iako se, na njihovo iznenađenje, jednom prilikom je jedna žena koju su pozvali, molila da primi Hrista na sred terena za golf!

 

Praznične proslave

Ras i Linet, jedan par iz naše crkve, svake godine u svom domu organizuju proslavu za četvrti jul (Praznik Dan nezavisnosti u Americi, prim. prev.). Oni jednostavno pozivaju sve koje poznaju – i hrišćane i nehrišćane – iz dvostrukog cilja da se zabave i izlože svoje neverne prijatelje uticaju vernika. Oni postave roštilje i razne igre u svom vrtu, zajedno sa velikom nadstrešnicom i stolovima i stolicama, i jednostavno dozvole da ljudi slobodno tumaraju u i izvan kuće. Najveće duhovno što urade je da puste savremenu hrišćansku muziku preko razglasa. Ali na kraju dana, otpočela su neka strateška prijateljstva, i mnogo ljudi je videlo kako se hrišćani zabavljaju i druže sa ostalima. Jedan broj njih takođe je primio topao poziv da posete neko od bogosluženja u našoj crkvi.

 

Izdvojeni tekst:

Neodoljivo hrišćanstvo je od prijatelja do prijatelja, od osobe do osobe, od suseda do suseda. Plan je biblijski, on je logičan, on je strateški, i odobrili su ga Isus, Pavle, Matej i mnogi drugi posle njih.

 

Ulični događaji za decu

Natali uživa da organizuje Gozbe Matej, ali na drugi način. Jedan je bio prilično složen karneval koji je održan za decu u njenom komšiluku. Ona je dovela klovnove, organizovala igre, postavila dekoracije i pozvala članove iz našeg crkvenog evanđeoskog tima da joj pomognu da vodi događaj koji je bio kreativno skrojen tako da odgovara njenim interesovanjima i interesovanjima ljudi do kojih se nadala da će doći.

 

Pita partija

Jedan moj prijatelj je nedavno primetila da se u jednu kuću u njihovoj ulici uselila jedna nova porodica. On je svojoj ženi rekao da treba nešto da urade kako bi im poželeli dobrodošlicu. Ona je rekla, „Dobro, hajde da napravimo pita partiju“.

„Kako se to radi?“ pitao je on.

„Jednostavno. Pozvaću ih da dođu u četvrtak uveče, a ti kupi pite na povratku sa posla.“

Ona je učinila i on je učinio, i tako je počeo proces razvijanja iskrenog prijateljstva koje se postepeno otvaralo ka duhovnoj interakciji.

 

Proslave krštenja

Jedan noviji hrišćanin po imenu Džim trebalo je da se krsti. Odlučio je da maksimalno iskoristi taj događaj u Matejevoj tradiciji tako što je odštampao pozivnice i poslao ih prijateljima i članovima porodice koji su pripadali raznim verskim okruženjima. Čak je organizovao i platio obrok u jednom hotelu za sve koji su odgovorili na njegov poziv.

Njegova investicija se isplatila. Spisak gostiju obuhvatao je rođake koji su doleteli izdaleka, kao i poznanike koji su sa svih strana došli u crkvu. Tokom obroka posle krštenja, Džim je ustao i svima zahvalio što su došli i zatim je na jednostavan, ali direktna način, ispričao kako je on odlučio da sledi Hrista i šta je to značilo. Njegove reči mnogo su rekle onima koji su slušali i imale su za rezultat dalje razgovore o duhovnim temama.

Poznajem još jedan par koji organizuje duhovno strateške teniske turnire. Drugi sponzorišu fudbalske ili neke druge utakmice u parku. Neki koriste kampovanje ili planinarenje. Neki odlaze na jedriličarske ekskurzije. Ulične žurke i jednostavan roštilj u dvorištu mogu da budu veoma uspešni. Mogli bismo da nastavimo dalje, jer samo nebo je granica. Vi smislite, i verovatno postoji kreativan način da to sprovedete i organizujete kao Gozbu Matija.

Jesam li vam uputio izazov? Ako ste odmahivali rukama pitajući se šta možete da uradite da podignete vaš nivo bliskosti sa ljudima kojima je Hristos potreban, zašto ne smislite neke nove ideje zajedno sa nekolicinom istomišljenika? Malo sanjajte. Molite se zajedno. Zatim preduzmite rizik i gledajte šta će Bog da uradi.

 

Uključite druge u vaše svakodnevne aktivnosti

Još jedno pogrešno mišljenje koji mnogi od nas imaju je, da bismo izgradili odnose sa nereligioznim ljudima, moramo da dodamo mnogo novih aktivnosti našem već preopterećenom rasporedu.

Pa, sigurno će vam biti drago da znate da to nije istina. Uspešan način da se izvuče maksimum iz tih prijateljstava je da osobu pozovete da vam se pridruži u nečemu što već planirate da uradite. Evo nekih primera:

 

Zajednički obrok

Vi jedete svakog dana, zar ne? Kako bi bilo da nehrišćanskog saradnika pozovete na ručak tu i tamo, ili da neverne susede pozovete u vaše dvorište na roštilj?

 

Gledanje utakmice

Možda volite sportove i planirate da gledate neku važnu utakmicu. Zašto ne napustite običaj da gledate sami ili sa bezbednim hrišćanskim društvom, i izmešate se sa nekim ljudima i ženama iz vaše ulice? Sigurno, možda ćete čuti neke ružne reči kada drugi tim da gol, ali oni će možda videti pozitivne vrednosti u vašem domu koje će ih privući ka Hristu.

 

Sportske aktivnosti

Šta je sa rekreativnim aktivnostima? Golf, tenis, fudbal, kriket, skijanje, biciklizam, pecanje, šetnje – spisak je beskrajan. Ako je to aktivnost koju inače radite, zašto ne pozovete neko društvo koje može da doživi duhovnu korist?

 

Vreme za vežbanje

Klubovi zdravlja su dobra mesta za izgradnju postojećih prijateljstava, kao i za formiranje novih. Zašto ne pozovete saradnika ili poznanika u teretanu u komšiluku?

Jedan član odbora u našoj crkvi koji je sada jedan od mojih najbližih prijatelja, upoznao je Hrista delimično zato što smo zajedno igrali tenis u periodu kada je on istraživao hrišćanstvo. Mahali smo reketom po sat vremena, vikali jedan na drugoga, a zatim smo kasnije u sauni lepo razgovarali. Kada smo odlazili kući, imali smo par sati zajedničkog izgrađivanja međusobnog odnosa i njegovih pitanja o veri. Konačno je predao svoj život Hristu.

 

Čuvanje dece i razni poslovi

Međuljudski odnosi sa onima koji žive pored nas mogu da se prodube ako naizmenično čuvamo jedni drugima decu. Ne samo što štedite novac koji biste platili dadilji, već i deca iz vašeg komšiluka imaju priliku da vide hrišćansku porodicu na delu. Možda ćete moći da pomognete jedni drugima u svakodnevnim poslovima, kao što je pomeranje nameštaja, sadnja grmlja ili menjanje ulja u automobilu.

 

Dečje aktivnosti

Još jedna ideja je da se sastanete sa porodicama koje imaju decu sa kojom se vaša deca druže, i organizujete igre, školske programe ili izlete.

 

Strateški radni dani

Radno mesto je prirodno okruženje da se poznanici pretvore u prijatelje, i prijatelji u duhovne prilike. Očigledno ne postoji nestašica ljudi koji imaju duhovne potrebe u svakoj vrsti posla. Trik je da nas ne savlada broj izgubljenih ljudi ili dubina njihove neposlušnosti Bogu. Moj savet je da izbegavate usmeravanje na stotinu. Umesto toga, usmerite se na dve ili tri osobe sa kojima imate neke sličnosti. Zatim počnite da provodite kvalitetno vreme sa njima.

Možete sami da dodate još tačaka ovom spisku primera, iz vaših ličnih situacija i interesovanja. Važno je da planirate događaje koji su prirodni i za vas i vaše prijatelje.

 

Ljudi koje ste nekada poznavali

Ovo je često zanemarena grupa koja ima velike mogućnosti. Mislim na ljude iz vaše prošlosti sa kojima ste izgubili kontakt.

Vrlo malo ljudi se trudi da ostane u kontaktu sa svojim poznanicima jednom kada završe školu, odu sa posla ili se odsele iz nekog komšiluka. Čak i prijateljstva koja su bila relativno bliska imaju sklonost da nestanu posle godinu ili dve nakon što se ljudi odsele. Uopšteno, što su ljudi stariji, manje ozbiljno shvataju komentare na rastanku, kao što su, „O, ne brini, ostaćemo u dodiru.“ Oni kažu u sebi, „Da, baš, čuo sam to već ranije i nije se dogodilo!“

Tako kada zaista napišete pismo ili pozovete bivšeg saradnika ili školskog druga, on ili ona prijatno će se iznenaditi i pozitivno odgovoriti na ideju da se nađete i pričate o stvarima koje su se dogodile. Prilika je uzbudljiva zato što sa obe strane postoji ugrađena radoznalost da saznate kako se druga osoba menjala ili rasla.

Zbog ovog faktora radoznalosti, osoba ne mora čak ni da bude blizak prijatelj. Na primer, Mark je slučajno sreo Kirka, razrednog druga iz srednje škole sa kojim je maturirao pre više od deset godina, u svom rodnom gradu udaljenom hiljadu kilometara. Iako su se onda jedva poznavali, sada im je bilo drago što su u novom gradu pronašli neko poznato lice. Uživali su u podsećanju na ljude, časove i događaje koje su obojica poznavali. Bilo je zabavno obaveštavanje o tome ko je šta uradio, gde otišao, s kim se oženio, itd.

Mark je uskoro otkrio duhovnu crtu u Kirku pa su imali neke značajne razgovore o važnim temama. Stvari su se zahuktale kada je Mark, uz pomoć zajedničkog prijatelja, pomogao Kirku i njegovoj ženi Kim da pronađu dobru crkvu u području u kome su živeli. Oni su se uključili u crkvu, rasli u svojoj veri i sada traže načine da ohrabruju i dosežu druge.

Jedna nova hrišćanka u našoj grupi, po imenu Kejti, pohađala je naš evanđeoski seminar i postala je uzbuđena zbog prilika da dosegne druge. Odlučila je da pozove jednu prijateljicu po imenu Ra En koju nije videla skoro dvadeset godina. Ispalo je da je to zaista pravo vreme, jer se Ra Enin suprug nalazio u bolnici i umirao je od smrtonosne bolesti, i ona nije imala kome da se obrati za podršku.

 

Izdvojeni tekst:

Ako ste odmahivali rukama pitajući se šta možete da uradite da podignete vaš nivo bliskosti sa ljudima kojima je Hristos potreban, zašto ne smislite neke nove ideje zajedno sa nekolicinom istomišljenika? Malo sanjajte. Molite se zajedno. Zatim preduzmite rizik i gledajte šta će Bog da uradi.

 

Kejti je bila žalosna zbog svoje prijateljice, ali uzbuđena zbog prilike da je Bog upotrebi da voli i ohrabri oboje, što je učinila iz celoga srca. U procesu su ona i Ra En ponovo postale bliske i Kejti je mogla njoj i njenom mužu da pomogne da stave svoje poverenje u Hrista. Iako je Ra Enin muž umro kroz nekoliko sedmica, ona je imala novu nadu da će ga videti na nebu. Ubrzo posle toga Kejti i Ra En su se zajedno krstile. A sve je počelo telefonskim pozivom starom prijatelju.

Koga možete vi da pozovete? Koju adresu treba da potražite da biste poslali poruku ohrabrenja i obnovili staro prijateljstvo? Iako ste izgubili računa o tome gde neko živi, malo kreativnog razmišljanja i nekoliko telefonskih poziva obično mogu da vam daju potrebne informacije.

Pozovite ih iz radoznalosti. Pozovite ih iz zabave. Ali u procesu, uz molitvu tražite prilike da u razgovor ubacite promene koje je Bog izazvao u vašem životu. Oni će biti verovatno više zainteresovani nego što mislite.

 

Ljudi koje biste voleli da poznajete

Sada smo došli do kategorije koja izaziva nervozu kod mnogih hrišćana. Razgovor sa ljudima koje znaju, ili obnavljanje starog prijateljstva ne zvuči tako loše. Ali pokušavanje da sa strancima razgovaramo o Bogu? To zvuči prilično zastrašujuće.

Opustite se. Ne govorimo o duhovnom napadu na nepoznate prolaznike! Ideja je da pronađemo načine za izgradnju prisnosti sa ljudima sa kojima dolazite u kontakt kroz prirodna sredstva, nadajući se da ćemo postepeno da budemo u stanju da razgovaramo o duhovnim temama. Ja to zovem potrošačka strategija.

 

Potrošačka strategija

Evo kako to deluje. Svako od nas odlazi u servise, restorane, hemijske čistionice, prodavnice namirnica, prodavnice garderobe, i na druga mesta koja su neophodna za svakodnevni život. Uz malo razmišljanja u napred, ovi svakodnevni poslovi mogu da postanu evanđeoske avanture.

Prvi korak je da pristupamo tim ljudima koji tamo rade ne kao objektima koji nas služe već kao ljudima koji su važni Bogu i koji su dostojni naše ljubavi i staranja. To je osnovni stav koji je potreban u svakom vidu neodoljivog hrišćanstva.

Kada sa takvim stavom pristupamo pojedincima, i kada se često nalazimo na njihovom radnom mestu i ponašamo se učtivo i pokazujemo brigu za njihovu dobrobit, prilično je lako da sklopimo prijateljstva. Odnos će rasti ako pokazujemo iskreno interesovanje za njihov život, njihovu porodicu, njihov posao i njihove hobije. Tokom vremena, počećemo da osvajamo njihovo poverenje i izazivamo njihovu radoznalost o tome šta nas to čini toliko različitim od ostalih mušterija koje kao da uopšte nije briga. Drugim rečima, kombinacija visokog potencijala i velike bliskosti pretvoriće vas u veoma uspešnu so.

Na ovaj način sam razvio jedno prijateljstvo koje je dodalo novu dimenziju mojim posetama jednom određenom restoranu, i možda će jednoga dana poslužiti da još jednu zalutalu osobu vrati Hristu. To je mesto koje moj sin Tod i ja često posećujemo. Tokom vremena sprijateljili smo se sa vlasnikom tog mesta.

On je prilično grub čovek i jednog dana mi je komentarisao da ne može da dočeka vikend, kada će otići u pravi život. Rekao sam, „Interesuje me šta to smatrate pravim životom?“

„To je dan u mom motornom čamcu, i gajba piva, kutija cigareta i moja devojka u bikiniju – to je pravi život,“ odgovorio je oduševljeno.

„Ne znate vi šta je pravi život,“ odgovorio sam. „Pravi život je jedrenjam i čvrst vetar, sunce na leđima i nekoliko bliskih prijatelja sa kojima možete da razgovarate o stvarima koje su zaista važne.“

 

Izdvojeni tekst:

Jednostavni događaji kao što su obrok ili igranje golfa sa nekim kome je potrebno da upozna Hrista mogu da pokrenu proces koji će se završiti – pa, koji se nikada ne završava!

 

„Mora biti da se šalite,“ nasmejao se on. „To nije pravi život. Vi čak ni ne znate šta je pravi život!“

Taj kratki razgovor ubacio je malo šale u naše površno ali rastuće prijateljstvo. Svaki put kada odemo tamo na kraju kažemo jedan drugome, „Ja znam šta je pravi život – a vi ne znate!“ Nadam se da će jednoga dana nastati prilika da produbimo naše razgovore, i konačno da ga upoznam sa Onim koji će mu pokazati šta je pravi život. U međuvremenu, Tod i ja nastavljamo da grabimo prilike da namerno odlazimo u ovaj restoran.

Mar ima sličnu priču o svom iskustvu u jednom restoranu u koji često ide. To je mali, porodični restoran gde je lako upoznati se sa vlasnicima, Stivom i njegovom ženom Megi.

Kada su tamo jeli nekoliko puta, Megi je počela malo da se otvara i kao da se posebno zainteresovala da sluša o Markovoj deci, Emi Dži i Mateju. Onda jednog dana nakon što je pitala za njih, naglo je rekla, „Prošle sedmice sam izgubila bebu!“ Boreći se sa suzama, okrenula se da ode.

Kada ju je Mark zaustavio i upitao šta se dogodilo, rekla mu je da je bila trudna i da je imala spontani pobačaj, po drugi put. Njena ranjivost brzo je izazvala produbljivanje prijateljstva dok je Mark pokušavao da je uteši.

Nekoliko meseci kasnije kada je Mark došao na ručak, Megi mu je prišla i uz mešavinu nade i straha na licu, rekla mu je da je ponovo trudna. Nakon što joj je čestitao, uradio je nešto što je iznenadilo čak i njega samog. Ponašajući se kako ga je pokretao Sveti Duh, tiho joj je rekao da će se moliti za nju, tu u restoranu.

„Ne brinite se, biću kratak,“ rekao je. „A ako neko priđe, prestaću.“ Zatim, bez da joj da vremena da se unervozi, pognuo je glavu i izgovorio kratku, neprekinutu molitvu, tražeći od Boga da zaštiti i nju i dete koje je u njoj.

Megi, koja je bila član jedne nehrišćanske religije, bila je vidno dirnuta njegovim gestom, i u sledećim mesecima kada god je videla Marka rekla je koliko je ta molitva bila ohrabrujuća za nju. Ustvari, govorila je svim njenim prijateljima kako se on molio za njenu bebu. Možete da zamislite, on je sada bio još više motivisan da posreduje za to dete! Nekoliko meseci kasnije Stiv i Megi su dobili zdravu mušku bebu.

Kada je Mark posetio sledećeg dana u bolnici, ona mu je rekla da se u teškim detaljima porođaja obraćala Bogu tražeći Njegovu snagu i pomoć, i da joj je On pomogao!

Megi možda još nije predana hrišćanka, ali bliže je nego ikada pre. A sve je počelo kada je jedan neodoljivi hrišćanin svratio u restoran da nešto pregrize.

Da li vam ove priče pružaju novu perspektivu o nekim vašim svakodnevnim rutinama? Kako biste mogli da okrenete obične aktivnosti u avanture kojima upravlja Sveti Duh? Sve može da počne sprovođenjem potrošačke strategije. Ili može da počne sa bilo kakvom varijacijom na temu: strateška rekreacija, strateško uključivanje u društvene događaje, strateška politička aktivnost, i tako dalje. O čemu god da se radi, Kološanima 4,5 vas podseća da „mudro živite prema onima koji su napolju, pazeći na vreme.“

Jednostavni događaji kao što su obrok ili igranje golfa sa nekim kome je potrebno da upozna Hrista mogu da pokrenu proces koji će se završiti – pa, koji se nikada ne završava! Kakva privilegija da nas Bog upotrebi da dođemo u kontakt sa ljudima s ciljem da duhovno utičemo na njihov život na načine koji neće trajati samo tokom života već i u večnosti.

 

Poglavlje devet

 

Pronađite pristup koji vam odgovara

 

 

To je bio kraj. Otpisao je lični evangelizam i sada je bio spreman da svoje vreme i energiju uloži negde drugo. Nije se radilo o tome da više nije verovao u to. Znao je da je to važno, biblijsko, i da je jedina nada da se ljudima pomogne da pronađu Hrista. Jasno, to je nešto što neko treba da radi. Ali ne on. Više ne.

Šta je to promenilo stav moga prijatelja prema propovedanju vere? Doživeo je tešku dozu svedočenja na način koji mu nije odgovarao.

Vidite, on je prijavio za turneju koja je trajala čitavog leta i prihvatio je dužnost da pomaže crkvi u evanđeoskom radu. Voleo je tu crkvu, uživao je u ljudima sa kojima je sarađivao, i bio je oduševljen nekim razgovorima koje je doživljavao sa ljudima koji su bili u duhovnoj potrazi. Problem je bio u pristupu koji je njihova grupa primenjivala.

Osnovni način na koji su pokušavali da propovedaju poruku bio je direktni, hladni kontakt, kucanje na vratima i brzo pričanje pre nego što oni ponovo uspeju da ih zatvore. Oni su takođe delili pozivnice u crkvu i evanđeoske traktate pojedincima na ulici – ljudima koji su im često otvoreno stavljali do znanja da nisu zainteresovani.

Na kraju njihovog osmonedeljnog rada, jedina osoba koja je primila Hrista bio je brat jedne žene koja je pripadala crkvi. On se zvao Toni i upoznali su ga na večeri kod njegove sestre. On i moj prijatelj su se prirodno pronašli i, kroz prijateljstvo koje je nastalo, jevanđelje je bilo prenošeno i doneta je odluka.

Kada se leto završilo i moj prijatelj se vratio kući, bio je zahvalan što se prijavio ali i veoma srećan što je sve gotovo. Evangelizam, zaključio je on, je za ljudi koji imaju određeni tip ličnosti i temperament, a jasno je da on to nema.

Ironično, ali godinu dana kasnije zaposlili smo ga u Vilou Krik crkvi da upravlja našim evanđeoskim radom, što je uloga koju on ima još od 1987. godine. Govorim o Marku Mitelbergu, koautoru ove knjige. Njegova životna strast je vođenje ljudi ka Hristu i učenje drugih kako da rade to isto.

Šta se dogodilo tokom te godine? Šta je Mark otkrio što je izazvalo takvu promenu njegovog stava? Naučio je da može da bude uspešan u propovedanju poruke Isusa Hrista a da pri tome ne pokušava da se uglavi u tuđi kalup. Otkrio je da može da bude ono što jeste.

 

Štetna pogrešna shvatanja

Nakon što sam proveo mnogo godina pomažući duhovnim tragačima da dođu u veru, bio sam fasciniran kada sam otkrio da je jedna od najvećih prepreka za uspešno svedočenje ustvari problem pogrešnog shvatanja. A to važi sa obe strane evanđeoske jednačine.

Sa strane tragača, pogrešne ideje koje ljudi imaju o Božjem karakteru i Njegovoj crkvi sprečavaju ih da krenu u otvorenu i iskrenu duhovnu potragu. Njihova pogrešna slika o Bogu i na šta će da liči služenje Njemu guraju ih od Njega.

Ali kada se ljudska pogrešna shvatanja o Božjoj prirodi zamene tačnim razumevanjem Njegovog milostivog i saosećajnog srca, oni postaju otvoreniji ka verovanju u Hrista. A kada otkriju prihvatanje, radost i svrhu koja nastaje kada postanu deo tela vernika koje funkcioniše biblijski, oni će biti privučeni još bliže.

Sa one strane jednačine koja pripada vernicima, pogrešna shvatanja o poduhvatu svedočenja imaju sklonost da sprečavaju ljude da se uključe. Ustvari, ubeđen sam da jedna od najvećih smetnji koje pojedince u crkvama sprečavaju da postanu aktivni u ličnom evangelizmu, to što mnogi hrišćani pogrešno razumeju šta to znači. Užasna „reč E“ ispunjava ih strahom i krivicom.

Da bih ilustrovao probleme o kojima govorim, dozvolite mi da pozovem jednog od svojih ključnih svedoka: Vas.

Voleo bih da znam kakva vam slika pada na pamet kada pomislite na reč „evanđelista.“ Da li ona izaziva oduševljenje za rad sa vašim nevernim prijateljima i rođacima? Ili vi, kao većina, imate neke negativne asocijacije koje vam se javljaju čim čujete ovu reč?

Postavio sam ovo pitanje u mnogim grupama i znam da kada čuju reči „evangelizam“ ili „evanđelista“, mnogi ljudi odmah prizovu sećanja na neslavne televizijske evanđeliste, koji su uglavnom poznati po tome što traže ogromne količine novca od svojih dobronamernih sledbenika. Ili misle na stereotipne ulične propovednike, sa megafonom u ruci, koji grme o strašnim nevoljama na kraju sveta i o strašnom Božjem sudu.

Mnogi ljudi priznaju da imaju veoma malo pozitivnih asocijacija o evangelizmu. Ali činjenica da toliko mnogo pojedinaca doživljava tako negativne asocijacije ukazuje na veličinu problema.

Ustvari, u knjizi koju su napisali Džems Paterson i Piter Kim, Dan kada je Amerika rekla istinu, piše da kada je nacionalna anketa zatražila od učesnika da rangiraju razne profesionalce prema iskrenosti i integritetu, TV evanđelisti su se našli skoro na samom dnu, ispod advokata, političara, prodavaca automobila, pa čak i prostitutki. Od sedamdeset i tri zanimanja koja su se poredila u ovom ocenjivanju integriteta, samo dva zanimanja su se našla posle TV evanđeliste: šefovi organizovanog kriminala i prodavci droge! Pošteno ili nepošteno, lako je da razumemo zašto se mnogi od nas bore sa svojim shvatanjima ovoga. Želimo da proslavimo Boga tako što ćemo one koji su oko nas uputiti prema Njegovoj ljubavi i istini, ali se pitamo šta moramo da postanemo u tom procesu.

 

Izdvojeni tekst:

Ubeđen sam da jedna od najvećih smetnji koje pojedince u crkvama sprečavaju da postanu aktivni u ličnom evangelizmu, to što mnogi hrišćani pogrešno razumeju šta to znači. Užasna „reč E“ ispunjava ih strahom i krivicom.

 

Da li je ovaj problem uticao na vas? Da li je vaša strast za propovedanje vaše vere splasnula zbog misli da morate da postanete nešto što je suprotno vašoj ličnosti? Ili ste, kao Mark, pokušali da prihvatite stil evangelizma koji vam uopšte ne odgovara?

Ovakvo razmišljanje tragedija je za crkvu. Još je gore za izgubljene. Ustvari, verujem da je nastalo kao sotonska šema da sprečavanje širenja Božjeg carstva. Iako je to bila veoma uspešna strategija, vreme je da crkva stane tome na kraj. Kako možemo to da uradimo? Ako razumemo veliku vest koja i oslobađa i osnažuje: Bog je znao šta je radio kada vas je stvarao. On je to znao! On vas je stvorio sa jedinstvenom kombinacijom ličnosti, temperamenta, talenata i okruženja, i želi da sve to upotrebi u Njegovoj misiji da dopre do ovog zabrljanog sveta.

To znači da On želi da vas upotrebi na način koji odgovara osobi koju je On stvorio. Bog ne poziva sve nas da propovedamo jevanđelje na isti način. Umesto toga, On je ugradio raznolikost u tkanje Njegovog tela vernika. I dok to ne shvatimo, bićemo nepotrebno zaplašeni tuđim evanđeoskim naporima, uzaludno duplirajući neke pristupe dok štetno gušimo druge.

 

Neka to izgleda kao vi

Tako, možda se pitate, šta je to tačno Mark naučio što je tako promenilo njegov pogled na evangelizam? Pa, on je dolazio na naše bogosluženje preko sedmice kada sam ja održavao jednu seriju pod naslovom, „Avanture u ličnom evangelizmu.“ Jedno veče objasnio sam šemu koju sam primetio, o tome kako su biblijske ličnosti imale drugačije pristupe, ili stilove, da svoju veru prenesu drugima.

 

Izdvojeni tekst:

Bog vas je stvorio sa jedinstvenom kombinacijom ličnosti, temperamenta, talenata i okruženja, i želi da sve to upotrebi u Njegovoj misiji da dopre do ovog zabrljanog sveta.

 

To je za Marka bila nova informacija. Otvorila mu je oči prema činjenici da ne postoji jedan „pravi način“ za širenje poruke jevanđelja. A posebno, čuo je o pristupu koji je Pavle koristio i koji kao da je njemu odlično odgovarao.

Poruka koju je Mark čuo to veče otključala je vrata za njegovu buduću uključenost u propovedanje vere. On je osetio slobodu. Otkrio je ono za šta se nadam da će biti oslobađajuće vesti i za vas: možete da budete ono što jeste! I, u tom procesu, moći ćete da imate maksimalni duhovni uticaj na druge.

 

Počnite sa pojedincem

Česta greška u mnogim područjima je traženje potrebe i zatim traženje osobe da je ispuni. Na primer, u poslovnom svetu, ljudi se rutinski zapošljavaju da bi popunili položaje, ne zato što imaju bilo kakvu strast prema tom određenom području, već zato što ispunjavaju minimalne kvalifikacije koje su potrebne da bi se zadatak obavio. U obrazovanju, studenti često biraju univerzitetske programe ne zato što im je stvarno stalo do te teme, već zato što kao da postoji potreba na tržištu za tim zvanjem. U crkvama, često se biraju učitelji da vode subotno školske razrede ne zato što oni stvarno vole decu i brinu za njih, već zato što su voljni i na raspolaganju.

Da li je onda ikakvo čudo što se ove institucije toliko bore sa odsustvovanjem i mnogim prevratima? Kada nestane početno oduševljenje, osoba se oseća kao da nije na svom mestu i počinje da sagoreva.

Počinjanje sa potrebom i guranje ljudi unutra nije dobar način za razvijanje dugoročnih karijera ili načina života koji je vođen strašću. Ovo posebno važi kada se radi o motivaciji hrišćana da propovedaju Hristovu poruku. Ipak, najčešće čujem evanđeoske i misionske pozive tipa: „Tamo je svet koji pati i tamo su izgubljeni ljudi, i Bogu si potreban da se prijaviš za naš program da im pomognemo.“

Ali, kao što piše u 1.Korinćanima 12,11, Sveti Duh daje duhovne darove svakoj osobi, kako On hoće. Možda bi trebalo da se više oslonimo na Njegov rad i obrnemo našu proceduru. Zašto ne počnemo sa svakim pojedinim vernikom i pokušamo da mu pomognemo da otkrije koju mu je ulogu Bog dodelio?

Hajde da pogledamo način na koji je Bog opremio šest osoba u Novom zavetu da ispune različite potrebe u svedočenju. U ovom procesu, otkrićemo šest biblijskih stilova evangelizma. Dok opisujem svaki pojedinačno, zapitajte se da li vam neki od njih odgovara.

 

Petrov pristup suočavanja

Nije nikakva tajna da je Petar bio tip čoveka „Stani, pucaću!“ Šta god da je radio, činio je to bez oklevanja i iz sve snage. Kada je Isus pitao učenike u Mateju 16,15, šta oni misle ko je On, Petar nije oklevao; jasno je rekao da je Isus Mesija. Zatim nekoliko stihova kasnije direktno je izazvao Isusovu misiju. Možete li da zamislite da pokušavate da ispravite Božjeg Sina? Ako možete, onda i sami imate stil suočavanja!

Kada se Petar nalazio u ribarskom čamcu i želeo je da bude sa Isusom, nije oklevao da uradi bilo šta kako bi Mu se približio, čak iako je to značilo hodanje po vodi. Kada su došli neprijatelji da odvedu Isusa, Petar je bio spreman da im odseče glave.

Petru je samo bilo potrebno da bude ubeđen da je u pravu, i skoro da nije bilo načina da se on zaustavi. Bio je direktan, bio je hrabar i nije okolišao.

Da li je ikakvo čudo što je Bog izabrao baš njega da bude govornik na Dan Pedesetnice u Delima 2? To mu je savršeno odgovaralo! Bogu je bio potreban neko hrabar ko će ustati i govoriti u sred Jerusalima, grada u kojem je Isus bio razapet samo nekoliko sedmica ranije. Želeo je hiljadama ljudi nedvosmisleno stavi do znanja da su razapeli Mesiju i da je potrebno da Ga prizovu i zatraže Njegovu milost i oproštenje.

Petrova ličnost bila je smišljena da ispuni takvu potrebu. Uz silu Svetoga Duha, on je prilično prirodno ustao i suočio ljude sa činjenicama. I Bog je čudesno upotrebio njegov trud: tri hiljade ljudi poverovalo je u Hrista i krstili su se tog istog dana.

Koliko god da je uzbudljiv ovaj istorijski događaj, treba da svoj fokus usmerimo na danas. Da li shvatate da u vašem svetu postoji mnogo ljudi koji neće doći ka Hristu ukoliko ih neko kao Petar ne suoči sa time?

Imam prijatelja koji se godinama igrao crkve i pretvarao se da je hrišćanin. Čuo je mnogo dobrog poučavanja, poznavao je poruku jevanđelja do detalja, i mogao je da citira brojne biblijske tekstove. Jedino što mu je nedostajalo bio je evanđelista sa stilom suočavanja koji bi ga suočio sa njegovom potrebnom da počne da živi prema istini koju poznaje. Onda je jednog dana Bog poslao jednoga. Taj čovek pogledao je mog prijatelja u oči i rekao mu da je licemer.

To ga je naljutilo, ali i podstaklo na razmišljanje. Za manje od nedelju dana predao je svoj život Hristu i ta odluka menjala je njegov život tokom proteklih dvadeset godina.

Neki ljudi samo čekaju nekog neodoljivog hrišćanina koji neće okolišati, već će im razjasniti Hristovu istinu i izazvati da urade nešto povodom toga. Da biste vi mogli da budete takav hrišćanin? Da li se slažete sa Petrovim pristupom, ili ste spremni da proučite ostalih pet opcija?

Ustvari, ovo je stil koji je za mene prirodan. Nije mi teško da pogledam ljude direktno u oči i da ih upitam gde se nalaze. Uživam da se suočavam i da podstičem one kojima je potrebna Božja milost. Među ljude koji imaju ovaj stil spadaju Čak Kolson i Bili Grejam. Ali, nemojte očajavati. Ne morate da počnete na njihovom nivou! Bog može da upotrebi hrišćane sa stilom suočavanja u svakom stepenu razvoja.

Ako mislite da vam ovaj pristup odgovara, zatražite od Svetoga Duha da vas vodi da saznate kako, kada i gde da uputite svoje reči i izazove, kao i da vas pouči mudrosti koja će vam biti potrebna da to učinite uz mešavinu milosti i istine.

 

Izdvojeni tekst:

Bog je ugradio raznolikost u tkanje Njegovog tela vernika. I dok to ne shvatimo, bićemo nepotrebno zaplašeni tuđim evanđeoskim naporima, uzaludno duplirajući neke pristupe dok štetno gušimo druge.

 

Pavlov intelektualni pristup

Iako je Pavle sasvim sigurno mogao da ljude suoči sa istinom kada je to bilo potrebno, oznaka njegovo pristupa bilo je logično i razumno iznošenje poruke jevanđelja. Pročitajte bilo koju njegovu poslanicu – Rimljanima je najbolji primer – i videćete da je bio stručnjak za postavljanje čvrstog objašnjenja centralne istine o Božjoj prirodi, našem grehu i Hristovom rešenju.

Kada pogledate okolinu iz koje je potekao, Pavlov organizovani um nije nikakvo iznenađenje. On je bio veoma obrazovan, učio ga je čovek koji je imao reputaciju jednog od najboljih učitelja u zemlji. U njegovim spisima možete da vidite njegovu prirodnu sklonost da argumentovanju za i protiv sa zamišljenim neprijateljima koji bi mogli da izazovu njegove stavove. Pavle je bio intelektualac sa intelektualnim stilom.

Možete li da zamislite bolju osobu koju bi Bog poslao filozofima u Atini? Izveštaje u Delima 17 prikazuje Pavla kako iznosi genijalan argument, počevši od Atinskog idola nepoznatom bogu i prelazeći put ka jedinom pravom Bogu i Njegovom vaskrslom Mesiji. Njegov pristup bio je tako uspešan da su neki njegovi slušaoci poverovali.

Interesantno je da zapazimo mudrost koju Bog pokazuje u biranju svojih govornika. Ovi filozofi ne bi tolerisali Pavlov stil suočavanja, „obrati se ili izgori!“ Bila im je potrebna logika koja je na kraju dokazala da je u pravu.

Siguran sam da u vašem krugu poznanika postoje ljudi koji su baš kao oni. Oni ne žele lake odgovore ili otrcane fraze kao što su, „Moraš to jednostavno da prihvatiš verom.“ Njihovom uhu to zvuči kao, „Skoči pre nego što pogledaš. Ko zna, možda će ti se posrećiti.“ Oni žele da znaju zašto uopšte treba da skoče!

Možda ste kao Pavle. Da li vam odgovara intelektualni pristup? Da li ste ljubopitljivi tip koji uživa da radi sa idejama i dokazima? Ovaj stil postaje sve važniji kako naše društvo postaje sve više svetovno. Toliko mnogo tragača treba da čuje jevanđelje, ne samo objavljeno, već definisano i odbranjeno.

Ovo je stil sa kojim se Mark poistovetio to veče pre više godina. Primer koji je video u Pavlu podstakao je njegovo interesovanje za proučavanje filozofije i apologetike (odbrane hrišćanske vere). Od tada je evanđeoski cvetao dok je savladavao dokaze koji podržavaju hrišćanstvo, tražeći zainteresovane i pojedinačno i u velikim grupama. Ovo je takođe osnovni stil koji koriste poznati hrišćani kao što su Džoš Mek Dauel, Džems Kenedi i Rabin Zaharije.

 

Slepi čovek: pristup pričanja iskustva

Iako o njemu znamo manje nego o Petru i Pavlu, možemo da budemo sigurni u ovo: slepi čovek kojeg je Isus izlečio u Jovanu 9, video je kako se u njegovom životu događa nešto o čemu treba da se govori!

On je bio slep od rođenja i redovno je sedeo i prosio od prolaznika. Ali njegova rutina brzo se promenila kada je naišao Isus i dao mu dar vida. Čim je mogao da vidi, bukvalno je bačen ispred neprijateljski raspoložene publike i od njega se tražilo da objasni šta se upravo dogodilo.

Zanimljivo je što je čovek odbio da uđe u teološku debatu sa njima (Jovan 9,25), iako bi Pavle verovatno bio srećan da to učini i da im nekoliko nepobitnih argumenata. I uklonio se od suočavanja i sukoba, dok bi im Petar dao brzu inekciju istine. Ovakve reakcije nisu odgovarale njegovom karakteru.

Umesto toga, on je govorio iz iskustva i sa pouzdanjem. Rekao je: „Samo znam da ja bejah slep, a sad vidim.“ Sa time teško možemo da se prepiremo, zar ne? Prilično je teško da izbegnemo ono što ovakvo svedočanstvo podrazumeva.

Zapazite da je u 3. stihu Isus rekao da je ovaj čovek rođen slep „da se jave dela Božja na njemu“. To je primer onoga što sam govorio: Mi smo skrojeni za određeni pristup. Bog je pripremao ovog čoveka čitavog njegovog života za ove događaje i njegovo pričanje na način koji ljudima može da ukaže ka Hristu.

Postoji mnogo ljudi koji žive i rade oko vas i koji treba da čuju slično svedočanstvo o tome kako Bog deluje u životu vernika. Oni možda neće veoma dobro da reaguju na suočavanje ili argument, ali lični izveštaj o tome kako se neko obratio može snažno da utiče na njih.

Da li ta priča može da bude vaša? Da li se vi, slično čoveku koji je bio slep, osećate ugodno kada drugima govorite kako vas je Bog doveo ka Sebi? Iako to još možda niste uradili, da li vas ovakva ideja pokreće? Priče kao što je vaša mogu da budu uspešno oruđe.

Primeri ljudi koji uspešno koriste ovaj stil mogu da obuhvate Dejva Kravekija, bivšeg američkog bezbol igrača koji je izgubio ruku zbog raka, i Džoni Erikson Tada, paralizovanu ženu čiji je izveštaj o tome kako joj je Bog pomogao u njenoj tragičnoj nesreći ukazao ljudima direktno ka Njemu. Još jedan primer je Li Strobel, bivši ateista koji je sada jedan od naših pastora učitelja u Vilou Krik crkvi. On često koristi detalje svog života da bi govorio onima koji nisu verni.

 

Izdvojeni tekst:

Neki ljudi samo čekaju nekog neodoljivog hrišćanina koji neće okolišati, već će im razjasniti Hristovu istinu i izazvati da urade nešto povodom toga. Da biste vi mogli da budete takav hrišćanin?

 

Važno je da istaknemo da uspešna svedočanstva ne moraju da budu dramatična. Nemojte da isključite sebe iz ovog pristupa samo zato što imate neko „mirno“ svedočanstvo. Možda ste išli u crkvu i bili religiozni čitavog života pre nego što ste shvatili da vas to ne čini hrišćaninom. Ali priča o tome kako ste se pokrenuli iz religije u zajednicu sa Hristom biće mnogo važnija većini vaših poznanika od senzacionalne priče o tome kako se neko obratio Hristu iz života droga i vradžbina.

Šta više, poteškoća sa ličnim povezivanjem sa dramatičnim svedočanstvom može vašim prijateljima da pruži izgovor. „Takvim ljudima je potrebna religija!“ oni mogu da kažu. Ali vaša svakodnevna priča povezaće se sa njihovim svakodnevnim životom i pokazati im da je i njima potrebno Božje vođstvo i milost koje ste vi pronašli.

A ako imate dramatičniju priču, zatražite od Boga da vas vodi u odnosu da količinu detalja koje treba da ispričate i kome treba da ispričate, tako da čuju delove vašeg iskustva sa kojima mogu da se povežu, i da budu privučeni da potraže ono što ste vi pronašli u Hristu.

 

Matejev međuljudski pristup

Prema bilo kojim standardima, on je bio nepoželjan kandidat. Carinici nisu baš poznati po tome što postaju jevanđelisti. Ipak, baš to dogodilo se Mateju. Nakon što je prihvatio Isusov poziv da bude jedan od Njegovih sledbenika, on je odlučio da uradi sve što može kako bi poveo što je moguće više svojih prijatelja.

Tako, kao što vidimo u Luci 5,29, on je pripremio veliku gozbu za sve svoje drugare carinike, kako bi ih izložio Isusu i novom životu koji On nudi. Za razliku od onih koji primenjuju druge pristupe koje smo ispitali, Matej se nije suočio niti direktno izazvao ljude, niti se spominje da im je ispričao šta mu se dogodilo. To jednostavno nisu bili njegovi stilovi.

Umesto toga, on se oslonio na međuljudske odnose koje je tokom godina izgradio sa ovim ljudima i težio je da dalje razvije njihovo prijateljstvo. On ih je pozvao u svoj dom. On je proveo vreme sa njima i jeo je sa njima. On je sve to uradio zato što mu je istinski bilo stalo do njih, i želeo je da utiče na njih da razmisle o Hristovim rečima.

U prethodnim poglavljima govorili smo o važnosti izgrađivanja međuljudskih odnosa. Kao što smo videli, preimućstvo prijateljstva daje nam najvišu mogućnost da utičemo na život drugih. Pa, iz mog iskustva, oni koji imaju međuljudski stil evangelizma, postaju specijalisti u ovom području. Oni su skloni da budu topli pojedinci orijentisani ka ljudima, koji uživaju u dubokim nivoima komunikacije i poverenja sa onima kojima svedoče.

Do mnogih ljudi nikada nećemo doći ukoliko neko ne odvoji vreme da izgradi takvu intimnost sa njima. Možda ste vi evangelista sa međuljudskim stilom. Da li uživate da dugo razgovarate preko šolje čaja sa prijateljem kome pokušavate da svedočite? Možete li strpljivo da slušate brige drugih a da ne jurite da im kažete šta treba da urade? Da li uživate da vam ljudi dolaze u kuću, da sa njima delite obrok i provodite vreme u razgovoru?

Nekoliko dobro poznatih primera međuljudskog stila su Beki Pipert i Džo Oldrič, koji su oboje napisali korisne knjige o toj temi. Crkvama širom sveta potrebno je da što više njihovih vernika razviju ovakav pristup prema svojim prijateljima i rođacima, kao i prema izgubljenim ljudima u njihovoj široj zajednici.

 

Žena Samarjanka: Pristup pozivanja

Da li vam se sviđa način na koji Bog bira neverovatne ljude da ispune Njegove božanske namere? Videli smo to kod slepog čoveka i Mateja, a sada i kod ove žene iz Samarije. Kada počnete sve više da se bavite ličnim radom sa drugima, verovatno ćete ovako misliti i o sebi. Ponekada posmatram Božju aktivnost dodirivanja ljudi kroz mene i kažem sebi, „Ko bi ikada to pomislio!“ Bog uživa da koristi obične, svakodnevne vrste ljudi na iznenađujuće i uzbudljive načine.

Žena Samarjanka imala je tri problema koji su radili protiv nje: bila je Samarjanka, bila je žena, i živela je nemoralnim načinom života. U to vreme, bilo šta od ovoga bilo je dovoljno da je diskvalifikuje od ozbiljnog shvatanja u društvu. Ali mislite li da je to sprečilo Isusa? Možete u Jovanu 4. da pročitate kako je on zanemario svu uobičajenu mudrost i političku ispravnost tog vremena i pokrenuo razgovor sa njom.

Nije bilo potrebno mnogo vremena da žena shvati da ne razgovara sa nekim običnim Jevrejskim učiteljem. Njegovo proročko znanje i autoritativni odgovori ubedili su je da je On Mesija.

Šta je ona uradila? Odmah je otišla u svoj grad i dovela gomilu ljudi do studenca da sami za sebe čuju Isusa. Ovaj jednostavni poziv imao je za rezultat Njegov dvodnevni boravak u gradu. Mnogi ženini prijatelji su objavili, „Sad ne verujemo više za tvoju besedu, jer sami čusmo i poznasmo da je Ovaj zaista spas svetu, Hristos“ (42. stih).

Postoje mnogi ljudi koji bi veoma napredovali na svom duhovnom putovanju kada bi se neko potrudio da ih strateški pozove na neko crkveno bogosluženje za prijatelje ili evanđeosko događanje.

Mnogo nehrišćana otvoreni su prema ovom pristupu. Jedna nedavna anketa koju je obavio istraživač Džordž Barna pokazala je, na primer, da bi oko dvadeset i pet procenata odraslih u Sjedinjenim Državama otišlo u crkvu kada bi ih samo pozvao neki prijatelj. Razmislite o tome: jedan o četvoro vaših prijatelja bio bi spreman da vam se pridruži! Osnovno pitanje na koje treba da odgovorite je kakva vrsta događanja – crkvena bogosluženja, koncerti, prikazivanje filmova, dramski prikazi ili drugi programi u vašoj crkvi – je prikladna za njih. Razmislite o njihovim sklonostima i interesovanjima kako biste načinili najbolji izbor.

Iako je pozivanje odličan način za svakoga od nas, neki ljudi, kao žena na studencu, imaju posebnog uspeha u postizanju da ljudi negde idu sa njima. Možda ste vi jedan od njih. Da li otkrivate da stalno širite krug ljudi koji su uključeni u vaše aktivnosti? Da li ste otkrili da vam je auto pomalo tesan kada se u vašoj okolini odvija neki evanđeoski događaj? Možda je vreme da ga menjate za minibus kako biste mogli da proširite svoj evanđeoski trud!

Teško je da se setimo dobro poznatih primera ljudi sa stilom pozivanja. Većina ovih hrišćana se trudi da ostane izvan centra pažnje. Ali kada vidite jednoga, verovatno ćete ga prepoznati. Oni vole da kupe izgubljene. To su neopevani heroji zbog kojih su evanđeoska događanja uspešnija jer ih pune ljudima koji treba da čuju poruku.

Mark poznaje nekoga ko se zove Nensi koja ima ovaj stil. Pre nekoliko godina njegovi prijatelji su mu pripremili rođendansku proslavu. Bilo je prisutno oko tridesetoro ljudi, uključujući i jednog čoveka kojeg nije poznavao. Kasnije je ovaj čovek uzeo violinu i odsvirao „Srećan rođendan“. Mark je pomislio kako je to lep gest, ali i dalje se pitao ko je taj čovek. Konačno, neko ga je informisao. Violinista je sam prolazio zemljom, i Nensi ga je upoznala na železničkoj stanici. Odlučila je da ga dovede na Markovu rođendansku proslavu, kako bi slučajno sreo neke neodoljive hrišćane koji bi mogli da mu pomognu da upoznaju Hrista. To je stil pozivanja.

 

Izdvojeni tekst:

Ponekada posmatram Božju aktivnost dodirivanja ljudi kroz mene i kažem sebi, „Ko bi ikada to pomislio!“ Bog uživa da koristi obične, svakodnevne vrste ljudi na iznenađujuće i uzbudljive načine.

 

Tavitin pristup služenja

Biblija u Delima 9,36 kaže da Tavita „beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše.“ Bila je dobro poznata po svojim delima službe iz ljubavi koje je obavljala u Hristovo ime. Posebno, šila je odeću za udovice i druge siromašne ljude u njenom gradu.

Ona je tiho sprovodila ono što se naziva pristup služenja u evangelizmu. Bilo je veoma teško ljudima da posmatraju njenu aktivnost a da ne steknu pogled na Hristovu ljubav kojom je bila nadahnuta. Ustvari, njen rad bio je toliko važan da kada je prerano umrla, Bog je poslao Petra da je vaskrsne iz mrtvih i vrati u službu.

Ljudima sa ovim pristupom lako je da služe drugima. Tako ih je Bog stvorio. Oni prirodno primećuju potrebe koje drugi ne vide, i otkrivaju radost u njihovom ispunjavanju, iako ne dobijaju mnogo zasluga za to. Često tiši tipovi, ovi ljudi uživaju da izražavaju saosećanje kroz opipljive forme akcije.

Iako ovaj stil dobija manje pažnje od ostalih, i često je potreban duži vremenski period pre nego što nastanu duhovni rezultati, to je jedan od najvažnijih evanđeoskih stilova. To je zato što evanđelisti sa stilom služenja dodiruju ljude do kojih drugi verovatno nikada ne bi došli.

Džindžer, žena iz naše crkve, imala je brata kojem je pokušala da govori o Hristu. Ali on je bio zainteresovan za Nju ejdž a hrišćanstvo ga nije zanimalo. Zato je uradila ono što joj je bilo prirodno – upotrebila je svoj stil suočavanja i izazvala ga po pitanju Hristovih tvrdnji. Kada to nije imalo nikakvog uspeha, proučavala je i prišla mu sa razlozima zašto on treba da promeni svoj stav. Pokušavala je sve što joj je palo na pamet, ali nije imala uspeha. Konačno, kao da je nestala svaka nada kada se on preselio sa svojom ženom i decom kako bi se pridružio jednoj Nju ejdž verskoj sekti.

Ali Bog je imao još jednu kartu u rukavu. Kada se Džindžerin brat preselio u svoj novi dom, uskoro je upoznao svoje susede. Ispalo je da su oni divni susedi. Oni su stalno nešto radili za njega, pomagali su mu da se useli, pomagali su kada je nešto trebalo da se popravi, donosili su hranu kada je neko u porodici bio bolestan. Jednostavna dela službe – učinjena iz ljubavi prema Hristu.

Ovi ljudi su srušili zid između Džindžer i njenog brata, ciglu po ciglu. Kroz godinu dana on je predao svoj život Hristu, preselio svoju porodicu nazad kući i proslavio svoju prvu Svetu večeru sedeći pored Džindžer na jednom našem bogosluženju!

Možete li da vidite zašto treba da proslavljamo ovaj stil? Ovi susedi verovatno nikada neće biti poznati, ali Bog koristi njihov trud da dođe do onih za koje mi ostali nemamo pojma kako da dosegnemo.

Možda nemate Pavlovo znanje ili hrabrost Petra i žene Samarjanke. Ali vi ste stručnjak u pripremanju obroka i popravljanju automobila. Nadam se da vidite kako ove stvari, i mnoge druge slične, mogu da se urade na način koji ljudima ukazuje na Boga.

 

Budite ono što jeste

Nadam se da ste se ohrabrili dok ste čitali o ovim različitim pristupima u propovedanju istine. Možda se izdahnuli sa olakšanjem kada ste shvatili da možete da budete ono što jeste, i da je Bog znao šta je radio kada vas je stvorio.

Dozvolite da naglasim da se niko savršeno ne uklapa samo u jedan od ovih stilova. Ustvari, verovatno ćete imati prilike da ih sve koristite. Činjenica je da je Bog stvorio raznolikost u svom timu; a svaki član je jači u nekim stilovima a slabiji u drugima. Možda smislite stil broj sedam ili osam, i to je u redu.

Najvažnije je da znamo da su većina neodoljivih hrišćana oni koji su naučili da rade sa dizajnom koji im je Bog dao. Oni prepoznaju pristupe koji su uspešni za njih i zatim ih razvijaju i primenjuju za napredak Carstva. Oni se takođe udružuju sa drugim hrišćanima koji imaju druge stilove, kako bi njihova ujedinjena snaga mogla da se upotrebi za dopiranje do bukvalno bilo koje zainteresovane osobe.

U ovoj celini govorili smo o potrebi da se približimo onima koje želimo da zadobijemo, i ponudili smo neke praktične načine da to i učinimo. Istražili smo i razne pristupe koji treba da vam pomognu da budete autentični i prirodni u procesu. Sledeća velika tema je sadržaj. Šta stvarno da kažete nekome o Bogu? Čitajte dalje, dok tražimo načine da pokrenemo duhovne teme u razgovoru.

 

Celina 4

 

Moć jasne komunikacije

VP+VB+JK=MU

 

 

Poglavlje deset

 

Započinjanje duhovnih razgovora

 

„A čiji je ovo, uopšte, taksi? I zašto ga ti voziš?“

Nisam mogao da ne pitam kada sam primetio da lice vozača za volanom ne odgovara slici na komandnoj tabli taksija.

Bilo je Božićno veče, nalazio sam se sa svojom porodicom u jednom gradu na jugu SAD, i nalazili smo se u ovom taksiju i ko zna ko nas je vozio u hotel – ili smo se barem tako nadali.

„O, taksi pripada mom prijatelju,“ odgovorio je. Pomislio sam, Da, baš, tako svi kažu. Pa sam odlučio da ga još ispitam. Kucnuo sam po taksimetru i rekao, „Jesi li siguran da ova stvarčica radi kako treba?“

„Ustvari,“ rekao je on. „Pokazuje deset posto manje.“ Iskušavajući sreću, rekao sam, „Pa, Božić je – siguran sam da ću od toga imati koristi, zar ne?“

„O, ne,“ odgovorio je odmah. „Moraćete da mi platite deset posto više nego što pokazuje.“

Bio sam zaprepašćen kako je ovaj čovek drzak. Najpre je ilegalno vozio tuđi taksi, a sada pokušava da me prevari! Nakon što sam još malo razgovarao sa njim, došao sam do zaključka da su moji prvi utisci bili tačni: biće mi potreban snažan, ortodoksan pristup da se probijem do ovakve osobe.

Pošto sam primetio njegov strani akcenat, rekao sam mu, „Baš sam radoznao, iz kog si dela sveta?“ Odgovorio je imenujući svoju zemlju koja se nalazila na Srednjem Istoku. Tako sam mu rekao, „Na osnovu te informacije, pretpostavljam da si Musliman. Jesam li u pravu?“

„Da, u pravu ste,“ rekao je trznuvši se malo.

Nastavio sam, „Znači, ti si odani Musliman? Da li ozbiljno shvataš svoju veru? Mislim, da li planiraš da odeš u Raj kada umreš?“ Malo se zakašljao i kao da nije znao šta da kaže, pa sam nastavio.

„Vidiš, ja sam ozbiljni hrišćanin, i uvek sam se pitao, pa, možda bi mogao to da mi objasniš: Zašto sledite učenja mrtvog čoveka?“

Tada je umalo izleteo iz krivine na putu. Bilo mi je sasvim jasno da sam privukao njegovu punu pažnju!

„Ha?“ rekao je. „Kako to mislite?“

„Pa,“ rekao sam. „Znam da obožavate Alaha, i verujete da je Muhamed Alahov govornik. Ali on je mrtav. Ustvari, mogli bismo sada da odletimo tamo i vidimo njegov grob – pa zašto onda sledite mrtvog čoveka?“

Činilo se da pokušava da nađe reči, pa sam dodao, „Znaš, Biblija veoma jasno uči da je Isus Hristos ustao iz groba. Moja porodica i ja sledimo nekoga ko je danas živ.“

„Da li Biblija stvarno kaže da je Isus ustao iz mrtvih?“ pitao je. „Jednom sam pokušao da čitam Bibliju, i nisam to tamo pronašao.“

 

Izdvojeni tekst:

Način na koji pokrećete verske teme zavisiće od vaše ličnosti, teme o kojoj volite da razgovarate sa ljudima, i od vašeg ličnog evanđeoskog stila.

 

„Pa, izgleda da ti je neko dao Bibliju kojoj fale neke strane,“ rekao sam. „Mogu da ti nabavim jednu sa svim stranama i možeš sam to da pročitaš. Veruj mi; to piše u Bibliji. Isus je vaskrsnuo, Muhamed je mrtav i, po mom mišljenju, trebalo bi dobro da razmisliš o tome!“

Kada smo stigli do našeg hotela, bilo mi je drago što smo imali još nekoliko trenutaka za razgovor. Uverio sam ga da moj cilj nije da dovodim u pitanje iskrenost njegove vere niti ideju da je Muhamed iskreno verovao u ono što je govorio.

Ali pre nego što smo otišli, izazvao sam ga činjenicom da ne možemo obojica da budemo u pravu.

Možete li da razumete zašto se moja žena povlači kada počnem da razgovaram sa ljudima o ovakvim temama? Kako je jedna nežna, topla duša kao Lin uspela da se uda za nekoga kao što sam ja, nikada mi neće biti jasno!

Kasnije je u hotelu moja kćerka tinejdžerka Šona rekla, „Šta to bi? Da li to zoveš evangelizmom?“

To je pitanje koje i vi možete da postavite!

Ali nemojte da promašite svrhu: Bez obzira na naše pojedinačne stilove, svi moramo da budemo budni, tražeći prilike da sa ljudima razgovaramo o Hristu. A ponekada će to podrazumevati preuzimanje rizika, zajedno sa spremnošću da budemo kreativni u načinima pokretanja veoma važnih tema u razgovoru. Način na koji sam ja to uradio u ovakvoj situaciji nije jedini način, a možda nije ni najbolji.

Ali taj način mi je odgovarao, kao što sam kasnije objasnio Šoni, bio je prikladan vozaču taksija, s obzirom na njegov karakter i ličnost. Nisam mislio da bi bilo šta drugo osim snažnog i pravog pristupa moglo da privuče njegovu pažnju. Ko zna, možda je Bog to upotrebio da ovog čoveka pretvori u ozbiljnog tragača za istinom, onoga koji će na kraju da prihvati Hrista. Zar to ne bi bila uzbudljiva vest?

 

Kažite to rečima

Dok započinjemo ovu celinu, dozvolite da vas podsetim na nešto o čemu smo ranije razgovarali: Nije dovoljno da samo imamo visok potencijal i veliku bliskost; potrebno je da stignemo do sledećeg koraka u formuli ako želimo da pojačamo svoj duhovni uticaj na druge. Taj korak je JK, što predstavlja jasnu komunikaciju. Moramo da govorimo o svojoj veri, objašnjavajući duhovne ideje jednostavni svakodnevnim rečima.

Apostol Pavle bio je veoma nepopustljiv u ovome u Rimljanima 10, gde je upozorio da ljudi neće sami za sebe da shvate poruku. Čak i blisko posmatranje života nekog neodoljivog hrišćanina neće biti dovoljno. Neko mora da im izgovori jevanđelje tako što će im reći ko je Bog, kakvu štetu je izazvao naš greh i kako svako od nas treba da primi oproštenje i život koji Hristos nudi.

Ali da bi se to dogodilo, moramo da preuzmemo inicijativu i usmerimo razgovore ka duhovnim temama. Tu stvari postaju zaista uzbudljive. O tome govori ovo poglavlje.

Pre nego što počnemo detaljno da govorimo kako da započnemo duhovne razgovore, želim da vas upozorim na dve stvari. Najpre, samo ograničeni broj primera koje ću opisati mogu u stvarnosti da odgovaraju vama. Način na koji pokrećete verske teme zavisiće od vaše ličnosti, teme o kojoj volite da razgovarate sa ljudima, i od vašeg ličnog evanđeoskog stila.

Na primer, moj pristup vozaču taksija bio je prirodan za mene jer težim evanđeoskom stilu suočavanja. Meni je relativno lako da pređem na dublje nivoe razgovora sa strancima, iako bi moj razgovor sa taksi vozačem verovatno imao više uticaja da sam prethodno imao malo vremena za izgrađivanje prijateljstva.

Dok iznosim razne ilustracije o tome kako možete da započnete duhovne razgovore, molim vas da zapazite bilo koji pristup koji zaista možete da upotrebite, i da zapišete bilo koje drugi kojih se setite dok čitate. Moj osnovni cilj je da vas podstaknem na razmišljanje tako da pronađete načine koji vam odgovaraju.

Drugo, pre nego što budete u stanju da pokrenete ovakve razgovore, morate da počnete sa uverenjem u srcu da ne samo što je vaš život bolji sada nego u odnosu na period pre nego što ste upoznali Boga, već da će i život drugih takođe biti bolji, čak i u teškim trenucima. Bez ovog uverenja skoro je nemoguće da se motivišete i preduzmete bilo kakvu značajnu akciju. Takođe vam je potrebna i želja da širite Njegovu poruku koja je dovoljno snažna da vas pokrene da se redovno molite za prilike i da ih zatim očekujete svakog dana.

Moja pretpostavka je da ste čitali do sada zato što su ove prekvalifikacije uglavnom na mestu. Ako, ipak, osećate da vam je potreban čvršći temelj, predložio bih ove aktivnosti. Počnite tako što ćete imenovati neke prednosti poznavanja Hrista. Zatim ponovite obećanja koja nam je Bog dao u Bibliji za ovaj život i za onaj koji će doći. Konačno, zahvalite Mu i proslavite Ga za bezbrojne prednosti koje imate zato što Ga poznajete. Kada to radite neko vreme, čudićete se kako bilo ko može da se ne odazove Njegovoj ponudi oproštenja i božanskog vođstva!

Hajde da pogledamo tri metode kako možete da upravljate razgovore ka duhovnim temama. Nazvaćemo ih direktna metoda, indirektna metoda i metoda pozivanja.

 

Direktna metoda

 

Ovaj pristup za preusmeravanje razgovora je baš onakav kako zvuči. On ne čeka da se pojave prilike; on ih stvara. Njegov način delovanja je jednostavan. Vi direktno pokrećete duhovnu temu i zatim vidite da li je osoba zainteresovana da razgovara o njoj. Iako ne primoravate nikoga da razgovara o verskim temama, vi širom otvarate vrata za takvu mogućnost.

Ovo je pristup koji sam koristio sa taksi vozačem kada sam ga pitao da li je ozbiljni Musliman. Evo još jednog uvoda koji mi je često bio koristan, verovatno zato što izaziva radoznalost kod ljudi: Ako ikada želiš da saznaš razliku između religije i hrišćanstva, kaži mi to. Biće mi drago da sa tobom razgovaram o tome.

Ovo je savremeni primer onoga što je Isus uradio u Jovanu 4. On je izazvao interesovanje žene na studencu tako što joj je rekao da može da joj da žive vode. Ona nikada nije čula za to, ali bila je zainteresovana.

 

Izdvojeni tekst:

Pre nego što budete u stanju da pokrenete ovakve razgovore, morate da počnete sa uverenjem u srcu da ne samo što je vaš život bolji sada nego u odnosu na period pre nego što ste upoznali Boga, već da će i život drugih takođe biti bolji, čak i u teškim trenucima.

 

Koristio sam ovaj pristup dok sam džogirao u zdravstvenom klubu. Pritrčao bih pojedincima koje sam upoznao, rekao im to i zatim otrčao dalje. Oni su to možda zanemarili, spomenuli kasnije ili me stigli i zatražili objašnjenje. Ja na njih ne vršim pritisak niti ih primoravam. Jednostavno proveravam da vidim da li su zainteresovani.

Neki ljudi mi se kasnije obraćaju i kažu, „Šta si mi ono rekao o religiji i hrišćanstvu? Mislio sam da hrišćanstvo jeste religija.“ I onda bih odgovorio objašnjavajući centralnu razliku koja našu veru odvaja od drugih verskih sistema, koristeći ilustraciju „Uradi nasuprot urađeno“, o kojoj ću detaljnije govoriti u sledećem poglavlju.

Još jedna prilično direktna rečenica koja mi je bila korisna tokom godina je postavljanje uobičajenog pitanja, „Kako ide danas?“ Osoba bi refleksno odgovorila, „O, u redu je“, bilo da je sve odlično ili da im se život raspada. Zatim bih pokušao da odredim da li osoba izgleda imalo otvoreno, i brzo bih se pomolio da vidim kako me Sveti Duh možda vodi. Ako sva svetla izgledaju zeleno, pogledao bih osobu u oči i rekao, „Hajde, možeš meni da kažeš. Kako si stvarno?“

Retko sam razočaran njihovim odgovorom. Većinom oni pokušavaju da ispitaju moju iskrenost: „Jesi li siguran da želiš da znaš?“ A kada im kažem da jesam, oni kažu, „Čoveče, hvala ti što si pitao…“ i počnu da se otvaraju. Na kraju razgovora skoro uvek sam otkrio da mi je prirodno da ih uverim da nije stalo samo meni, već i da se Bog brine, i da bih uživao da im o Njemu više kažem kada budu spremni.

Ukratko, evo još nekoliko drugih direktnih početaka razgovora:

 

* Interesuje me, da li ikada razmišljate o duhovnim temama?

* Ko je, po vašem mišljenju, bio Isus Hristos?

* Iz kakvog verskog okruženja potičete? Da li se vaspitavani u određenoj religiji dok ste odrastali?

* Da li ikada razmišljate o onome što nam se događa kada umremo?

* Šta mislite šta je pravi hrišćanin?

* U kom pravcu idete na svom duhovnom putovanju?

 

Ono što me neprekidno čudi je kako tako jednostavne rečenice mogu da pokrenu proces koji na kraju menja život druge osobe. Nemojte da dozvolite da vas jednostavnost ovih pitanja izazove da odbacite njihovu korist. Ona bukvalno mogu da otvore vrata večnosti.

 

Izdvojeni tekst:

Oni koji se bave tržištem često pitaju jedni druge, „Kako ti ide godina?“ Ali umesto standardnog odgovora, zašto im ne odgovorite nešto ovako: „Pa, finansijski je u redu; što se tiče porodice, prilično dobro; a duhovno, stvari su odlične. O čemu želiš da razgovaramo?“

 

Indirektni metod

Pre nekoliko godina Mark i Hajdi su stajali u redu ispred jednog dobro poznatog restorana. Bilo je to dugo čekanje, a pošto su po prirodi društveni, uspeli su da upoznaju većinu ljudi koji su čekali sa njima. Čovek ispred njih bio je posebno zainteresovan. Bio je zadužen za upravljanje osvetljenjem u jednoj velikom televizijskom programu. Odlučivši da preduzme rizik, Mark je prebacio razgovor tako što je rekao, „Znate, pošto ste stručnjak za osvetljenje, možda biste mogli da mi objasnite nešto o osvetljenju koje smo koristili na posebnom koncertu u našoj crkvi.“

Kao što je očekivao, Mark nije video veliki stepen interesovanja u čovekovim očima, barem do sada. Ali je nastavio: „Vidite, iznajmili smo automatsko osvetljenje koje se montira na pozornici i samo se okreće, i prikazuje razne boje, a ponekada imaju i efekat lasera.“

Sada su se čovekove oči razrogačile. „Ta svetla nazivaju se Vari-lajts, i njih kompjuterski kontrolišu visoko obučeni tehničari. Nikada nisam upravljao njima… Kažete da ste imali jedno takvo u vašoj crkvi?“

Mark je nemarno odgovorio, „Ne, imali smo ih oko trideset. Bila su montirana na motorizovane delove koji su se spuštali sa plafona tokom programa. Bilo je prilično interesantno za posmatranje.“

Sada je čovek bio oduševljen. „To je neverovatno! A u kakvu to crkvu idete, uopšte?“

Mark je jedva čekao da pita! Odgovorio je, „To je crkva koja ima veoma savremen pristup u iznošenju veoma stare poruke, a to je jednostavno rečeno…“ i nastavio je da ukratko objašnjava jevanđelje.

Pre nego što su se rastali, ovaj čovek dao je Marku svoju posetnicu kako bi mogao da mu pošalje video kasetu programa koji je opisao. A sve je počelo jednostavnim komentarom o nekim svetlima u crkvi!

Kao što ovaj primer ilustruje, za indirektnu metodu potrebni su neki elementi teme za razgovor, koja može da preokrene razgovor ka Bogu, crkvi ili veri. Skoro da nema granice načinima na koje ovo može da se radi. Uz malo planiranja i vežbanja, skoro svako može da savlada ovaj pristup. Evo nekoliko drugih ilustracija.

 

Posao

Oni koji se bave tržištem često pitaju jedni druge, „Kako ti ide godina?“ Ali umesto standardnog odgovora, zašto im ne odgovorite nešto ovako: „Pa, finansijski je u redu; što se tiče porodice, prilično dobro; a duhovno, stvari su odlične. O čemu želiš da razgovaramo?“

Oni će možda biti spremni da razgovaraju na dubljem nivou, ili možda mogu da odgovore, „Pa, hajde da se vratimo na finansijski deo…“ To je u redu; makar ste posejali seme za buduće razgovore.

 

Preseljenja

Kada se poznanici presele na neko novo mesto prebivanja, prirodno je da pitamo da li su pronašli dobro mesto za kupovinu, servis za automobil, dobar restoran, i slično. Zašto da ne dodamo i pitanje da li su pronašli dobru crkvu? Čak iako vam kažu da nisu ni tražili, to je prirodan uvod za razgovor o duhovnim temamam.

Jedna posebno kreativna ideja dolazi od Džima, advokata kojeg poznajem i koji je svoju advokatsku praksu nedavno preselio na novu lokaciju. Od tada on govori ljudima, „Super je. Kancelarija je sada samo dvadeset minuta udaljena od moje kuće – a samo pet minuta od crkve.“ Čak i iz najobičnije kulture, ljudi često reaguju tako što ga pitaju o njegovoj vezi sa crkvom.

 

Hobiji i slobodno vreme

Kada sa nekim razgovarate o svom hobiju i šta radite u slobodno vreme, lako je da uključite neka aktivnosti vezane za crkvu u kojima uživate. Na primer, ako radite sa razglasom u crkvi, možete da kažete, „Pa, vikendom volim da vozim bicikl i da radim sa razglasom.“ Automatska reakcija većine ljudi je da zatraže detalje. Sličan pristup može da se koristi u bilo kom području, bilo da radite sa rasvetom, na izgradnji, dekoraciji, kuvanju, čišćenju, sa muzikom, sa decom ili u redarskoj službi.

Možda pomažete u programu za decu. Kada razgovarate sa prijateljima o njihovoj deci, lako je da kažete nešto ovako: „Otkrio sam da deca mogu da budu pravi izazov. Moram da budem stvarno bistar kada svakog vikenda pazim na njih četrdesetoro.“ Nakon što im vilica padne do poda od iznenađenja, možete da im objasnite da ste deo učiteljskog tima u crkvi i kažete, „Uz put, treba da vidite neke uzbudljive programe koje radimo sa decom.“

Uz malo kreativnosti, bilo koja služba u crkvi može da se opiše interesantnim rečima koje izazivaju radoznalost. A potreban je samo jedan kratak korak da sa svoje uključenosti u crkveni život pređete na Božju ljubav koja pokreće crkvu.

 

Priroda

A šta je sa upotrebom stvorenja koja ukazuju na Stvoritelja? Ako se nalazite sa nekim prijateljima u zoološkom vrtu, dovoljno je da pogledate žirafu i kažete, „Znate, Bog se sigurno smejao kada je stvarao ovu životinju. On sigurno ima odličan smisao za humor!“

Mark je upotrebio sličan pristup kada je jednom sa rancem na leđima prolazio Stenovite planine i upoznao se sa čovekom koji je kampovao sam. Dok su zajedno hodali, zapazili su zadivljujuću raznolikost divljeg cveća duž puta. Mark je konačno rekao, „Kakvu maštu Bog ima, kada je stvorio toliko mnogo različitih oblika i boja cveća.“ Bio je to jednostavna, dobronameran komentar – sa kojim možemo da se složimo, prepiremo ili da ga zanemarimo. Njegov prijatelj je odgovorio, „Pretpostavljam da to ima smisla ako verujete u Boga, ali ja ne verujem.“

Odgovor kao što je ovaj ne znači neuspeh. Setite se da je cilj da pokrenete temu, a ne da izazovete pozitivnu reakciju. Ustvari, ova situacija je sasvim ispunila svoj cilj jer, kada je rekao da ne veruje u Boga, ovaj čovek je širom otvorio priliku za razgovor. Setite se da Mark najviše voli intelektualni stil evangelizma, i zato uživa da sa ateistom razgovara o Bogu!

Bilo mu je prirodno da kaže, „To je interesantno. A zašto ne verujete u Boga?“ I tako se kratak komentar pretvorio u razgovor koji je trajao čitavo poslepodne sve do kasno uveče – dok se logorska vatra nije ugasila.

 

Muzika

Možda pratite muzičke top liste i znate dosta popularnih pesama i izvođača. To znanje lako može da se primeni u privlačenju pažnje na savremene hrišćanske muzičare ili svetske muzičare koji su poverovali u Hrista. Emi Grant, Bibi i Sisi Vinans i Majkl V. Smit su hrišćani koji su poznati i poštovani u muzičkoj industriji. Svetski muzičari koji otvoreno govore o svojoj veri su Keri Livgren iz grupe Kanzas, Mark Farner iz Grand Fanka, Filip Bejli iz Ert, vind end fajer, kantri pevač Riki Skags, tvorac hitova iz šezdesetih Dion DiMuči, i kanadski roker Brus Kokburn.

 

Izdvojeni tekst:

Uz malo kreativnosti, bilo koja služba u crkvi može da se opiše interesantnim rečima koje izazivaju radoznalost. A potreban je samo jedan kratak korak da sa svoje uključenosti u crkveni život pređete na Božju ljubav koja pokreće crkvu.

 

Drugi pristup je da govorite o poruci u tekstovima popularnih pitanja koja pokreću duhovne teme, čak iako je reči možda napisao ili pesmu izvodi nehrišćanski umetnik. Primeri iz prošlosti mogu da budu „Pokaži mi put,“ koju je pevao Denis Dejung iz grupe Stiks. „Kiri“, od Mister Mistera, i „Nešto za verovanje“ od Pojzona. Ovo može da pokrene razgovor o odgovorima koje ste pronašli na važna pitanja koja pesme postavljaju.

 

Sportovi

Ova kategorija slična je poslednjoj i ima sve veće mogućnosti jer toliko mnogo poznatih sportista postaju hrišćani. Tokom nedavnih godina bezbroj biografija, članaka i televizijskih programa opisivali su ovaj uzbudljivi preokret. Ustvari, sada u Americi postoji časopis posvećen hrišćanskim sportistima i zove se Sports Spektrum.

Što se tiče hrišćana koji prate sport, prilično je lako da preusmerimo nedavnu utakmicu ili događaj i kažemo prijateljima za određenog sportistu u ekipi koji je vernik. To će se često proširiti u dublju diskusiju o tome šta to znači. Prilika može još više da se produbi ako im damo primerak knjige, članak ili kasetu o tom sportisti, ili čak im uputimo pozivnicu na misionsko događanje gde će ta osoba pričati svoju priču.

 

Ujedinjeni napori

Kada otkrijete da imate zajedničke poteškoće sa još nekim, prirodno je da toj osobi kažete kako vam je pomogla mudrost iz Biblije, brižni hrišćanski prijatelji ili božanska intervencija. Vernici koji se nalaze u programima Dvanaest koraka koristili su ovaj pristup godinama: „Mogu li da vam ispričam o višoj sili koja je promenila moj život?“

Ovaj metod može da bude uspešan, bilo da se radi o velikoj krizi ili nekom manjem problemu. Možda se radi o nedostatku komunikacije u vašem braku, pitanjima u vezi vaspitanja dece, ili potrebe na naučite da upravljate hranom, vremenom ili finansijama.

Nije potrebno da rešite problem. Treba samo da ste pronašli praktičnu pomoć i načinili neki napredak. To je dovoljno da preokrene razgovor o izvoru očajanja na duhovna rešenja koja su vama bila korisna. Na primer, „Moja žena i ja imali smo slične probleme u našoj komunikaciji. Mogu li da vam ispričam neke biblijske principe koje sam naučio a koji su stvarno imali uticaja na naš brak?“ Ili, „Znam kako se osećate kada kažete da biste najradije odustali od svog tinejdžera, ali voleo bih da vam pokažem jednu knjigu koju je napisao jedan hrišćanski savetnik. Njegovi saveti zaista su pomogli meni i mom bračnom drugu da prebrodimo tu krizu sa našom decom.“

Kaže se da očajanje voli društvo. Mislim da je to još istinitije kada društvo može da ukaže na izvor natprirodne pomoći.

 

Praznici

Tokom svojih godina službe primetio sam da su ljudi često otvoreniji prema Bogu za vreme prazničnih sezona kao što su Božić ili Uskrs. Ovi praznici pružaju odlične prilike za pokretanje duhovnih razgovora: „Šta je to sa bebom u jaslama – da li verujete da je On bio Božji Sin?“ Ili, „Prilično je jasno da Isus nije bio obična beba. Šta mislite, zašto se Bog toliko potrudio da pošalje svoga Sina na zemlju?“

Prilikom Uskrsa možete da pitate, „Mislite li da je proslava Uskrsa zasnovana na činjenici ili fikciji?“ Ili, ako znate da je osoba skeptična prema vaskrsenju, možete da pitate, „Šta misliš šta se dogodilo Isusovom telu – jasno je da u nedelju ujutro nije bilo u grobu?“

 

Izdvojeni tekst:

Kada otkrijete da imate zajedničke poteškoće sa još nekim, prirodno je da toj osobi kažete kako vam je pomogla mudrost iz Biblije, brižni hrišćanski prijatelji ili božanska intervencija.

 

Ako znate da vaši prijatelji potiču iz nekog crkvenog okruženja, mogli biste da pitate da li im praznici pobuđuju sećanja. Slični pristupi obuhvataju pitanje da li smatraju da zaista postoji nešto veliko na Veliki petak, ili za šta su zahvalni na Dan zahvalnosti, itd. Takođe možete da razgovarate o prazničnoj tradiciji koju njihova porodica ima, i šta im ta tradicija znači. To može da se pretvori u priliku da pozovete svoje prijatelje na praznični događaj u crkvi ili u društvu.

Da li vidite da možemo da idemo dalje i dalje, navodeći ideje za još mnogo područja? Odlično. To znači da verovatno ne moramo to da radimo. Ali vi treba to da uradite. Potrebno je da uzmete teme o kojima često pričate sa ljudima i, kao u gore navedenim primerima, smislite kreativne načine da stupite u razgovor o veri.

 

Metoda pozivanja

Pozivanje prijatelje na posebna bogosluženja u crkvi ne samo što ih ohrabruje da dođu već može i da pokrene duhovne teme u razgovoru. Pošto znamo da će ljudi često odbiti, zašto jednostavno ne planiramo tu mogućnost i budemo spremni da je maksimalno iskoristimo? Kulturno prihvatite njihovu odluku, ali zatim ih zamolite da vam ispričaju o svom duhovnom nasleđu.

Evo jednog primera kako možete da reagujete u takvoj situaciji. „To je u redu, Bobe. Znam da ti se sada događa mnogo toga. Postojaće još prilika da uradimo ovako nešto. Ali baš me interesuje tvoje versko nasleđe. Da li si vaspitavan u nekoj određenoj religiji?“ Ako učinite da je to dovoljno opušteno, ljudi će osećati slobodu da vam ispričaju svoju perspektivu – pozitivnu ili negativnu – i to može da bude odličan početak razgovora.

Kada već govorimo o temi pozivanja ljudi na razne događaje, dozvolite da ponudim nekoliko saveta koji će povećati vaše izglede za uspeh. Najpre, budite veoma pažljivi u biranju događanja – bilo da se radi o koncertima, dramama, filmovima, bogosluženjima ili društvenim okupljanjima – treba da budete sigurni da su oni pripremljeni odlično i da su osetljivi prema onima koji nisu vernici. Nažalost, mnogi dobronamerni misionski programi nanose više štete nego koristi.

Drugo, stavite u njihove ruke nešto što će im pružiti detalje o događanju. To može da bude štampana brošura ili rukom pisani podsetnik, ali važno je da imaju vizuelni podsetnik koji će im pomoći da se pojave u pravo vreme i na pravom mestu.

Treće, ponudite im prevoz. Predložite da posle događanja zajedno večerate ili popijete čaj. Ove dodatne aktivnosti pokazaće prijateljstvo i pružiće dobar kontekst za razgovor o onome što ste upravo videli i čuli.

 

Sveobuhvatni principi

Koji god metod da koristite u pokretanju duhovnih razgovora, imajte na umu sledeće stvari:

 

Vredno se molite

Nema zamene za istrajnu molitvu. Zatražite od Boga ne samo da vam da mudrosti i da vodi vaše reči, već takođe da pomogne drugima da budu otvoreni i zainteresovani.

 

Pojedinačno razgovarajte sa ljudima

Pritisak vršnjaka nije fenomen samo kod mladih. Otkrio sam da je uvek lakše razgovarati u četiri oka kako se oni ne bi postideli ili brinuli da li ih neko sluša.

 

Izazovite radoznalost

Nemojte misliti da uvek morate da iznesete svoju veru na direktan način. Dajte neke nagoveštaje i izazovite radoznalost, kao što je Isus uradio kada je živu vodu spomenuo ženi na studencu. Neka oni prodube razgovor tako što će vas pitati šta ste hteli da kažete.

 

Oslonite se na recipročne reflekse

To je zgodan način da kažemo da, ako želite da nekome pričate o svojim interesovanjima ili verovanjima, počnite tako što ćete ih pitati za njihovo. Oni će prirodno odgovoriti na vaša pitanja i zatim vam postaviti slična.

 

Iskoristite prilike koje nastaju u deliću sekunde

Svakog dana vodimo razgovore sa ljudima koji nam daju priliku da pokrenemo verske teme, ali većina nas nije spremna za to. Kada nas drugi pitaju kako smo, većina nas odgovara na standardan, bezbedan način.

Moramo da budemo voljni da stanemo na granu i kažemo neočekivano. Jedno je da vidimo priliku koja nastaje u deliću sekunde, a sasvim je druga stvar da je iskoristimo. Ne znam način da se to zaobiđe – potrebna je određena hrabrost da lopta počne da se kotrlja i da se zaista pokrenu duhovni razgovori. Za hrišćanstvo koje je zaista neodoljivo potrebna je hrabrost.

 

Tako kada vas sledećeg puta neko pita šta planirate za vikend ili šta planirate da radite sledećeg leta, morate da donesete odluku. Da li da napustite avanturu pre nego što počne tako što ćete samo govoriti o plevljenju bašte ili posećivanju rođaka u Škotskoj? Ili ćete duboko udahnuti i dati Bogu priliku da vas zaista upotrebi dok opisujete kritično važne teme koje učite u crkvi, ili dok govorite o uzbudljivom vikendu koji planirate sa decom u omladinskoj grupi?

 

Izdvojeni tekst:

Ne znam način da se to zaobiđe – potrebna je određena hrabrost da lopta počne da se kotrlja i da se zaista pokrenu duhovni razgovori. Za hrišćanstvo koje je zaista neodoljivo potrebna je hrabrost.

 

Postoji dvoje vrata kroz koje možete da prođete. Jedna su bezbedna, poznata i bez događanja. Druga su rizična, neucrtana i puna duhovnog potencijala. Koja vrata ćete da izaberete?

 

Nemojte da potcenite njihov stepen interesovanja

Većina nas rutinski pravi grešku i pretpostavljamo da ljudi nisu stvarno zainteresovani za duhovne teme. Ali mnogi ljudi danas su umorni od života bez krajnjeg cilja: mnogi sati u kancelariji, plaćanje računa i sastavljanje kraja s krajem, zabavljanje sebe stvarima koje rđaju, propadaju i troše se. Sve više i više njih dolazi do tačke kada kažu, „Mora biti da postoji još nešto u životu pored ovoga!“ Ustvari, mnogi od njih aktivno traže odgovore, mada često na pogrešnim mestima. Zato verske sekte i kultovi tako brzo rastu.

I evo nas, držimo ključeve značenja u ovom životu i nade u budući. Moramo da dodirnemo one kojima je očajnički potrebno ono što mi imamo. Onda je potrebno da pokrenemo duhovne razgovore i otkrijemo ko je zainteresovan.

Kada počnete ovaj proces, predviđam da ćete se iznenaditi kada vidite koliko ljudi je ne samo otvoreno, već istinski zainteresovano. Znam to, jer se i ja stalno iznenađujem.

Još nešto: Možda se pitate šta da stvarno kažete ljudima kada jednom započne razgovor. Odlično pitanje! To je tema našeg sledećeg poglavlja, koje je verovatno najvažnije u ovoj knjizi.

 

Poglavlje 11

 

Kako da poruka bude jasna

 

 

Trenutak je neizbrisivo zabeležen u mojoj memoriji.

Lin i ja nalazili smo se na jedrenju. Nakon što smo bacili sidro u luci, pripremajući se za noć, počeli smo da razgovaramo sa nekim ljudima koji su nas pozvali da kasnije dođemo na njihov brod i malo se družimo sa njima i nekim njihovim prijateljima.

Prihvatili smo poziv, i to veče ušli smo u naš čamac i dovezli se do njihove jahte. To je bila veoma gostoljubiva grupa ljudi, i uživali smo u upoznavanju sa njima. Uskoro je postalo jasno da oni nisu vernici. Ali kada su u toku razgovora upitali kako zarađujem za život, niko od njih nije bio iznenađen činjenicom da sam pastor jedne crkve. Bili su jednostavno učtivi i prijateljski raspoloženi i lepo smo se proveli.

Dogodilo se to u procesu kada smo odlazili sa broda. Lin se već spustila sa merdevina u čamac, a ja sam se nalazio na pola puta kada je jedan od ljudi rekao, „Kaži, Bile, pre nego što odeš, možeš li da odgovoriš na jedno pitanje? Uvek sam želeo da nekog hrišćanina pitam šta to znači biti hrišćanin. Možeš li svima nama da to objasniš?“

Stajao sam tako, sa jednom nogom u čamcu a drugom na brodskim merdevinama, gledajući na gore u sve te ljude koji su stajali i držali svoje piće i čekali da čuju šta ću da kažem. Znao sam da imam njihovu nepodeljenu pažnju – za otprilike četrdeset i pet sekundi – da zaključim šta to znači postati pravi hrišćanin.

 

Obuj svoje cipele

Hajde da ovde malo zastanemo kako bih mogao da vam postavim pitanje: Da ste bili na mom mestu, kako biste vi odgovorili? Da li biste bili spremni da pružite jasan i nedvosmislen odgovor na tako važno pitanje?

Ako je vaš odgovor ne, znajte da niste sami. Bilo da ste novi vernik ili veteran u sleđenju Hrista, ovakva situacija stavlja vas na probu. Često se događa da vam se mozak odjednom isprazni, ili mučite se da nađete pravi početak, a sve to vreme osećate pritisak neba i pakla koji vise u ravnoteži.

 

Izdvojeni tekst

Mi smo bespomoćni da pokrenemo bilo koju akciju koja može da promeni našu situaciju. Ponekada to opisujem kao „moralni bankrot“, kada na svom računu nemamo ništa čime bismo mogli da platimo dugove. Srećom, priča se tu ne završava.

 

Ipak, Biblija nas upozorava: „A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje“ (1.Petrova 3,15). Na drugom mestu piše: „Propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme“ (2.Timotiju 4,2). A Isus nas je nazvao „svetlost svetu“. Kao što smo ranije videli, to ne znači samo življenje kao sjajni primeri za Hrista, već i bogato širenje Njegove poruke kako bi drugi mogli da vide istinu jevanđelja.

Mislim da je krajnje vreme da mnogi od nas ozbiljno shvate ova uputstva. To nisu samo predlozi, to su božanska naređenja koja je sam Bog dao radi izgubljenih koji su Mu veoma važni. A stepen do kojeg poslušamo ova uputstva ima večni ishod za ljude koji se nalaze oko nas.

Ono što će ovi ljudi u stvarnosti uraditi sa porukom je pitanje koje se tiče njih i Boga. Ali naša je odgovornost da im je što više razjasnimo. Dozvolite mi da vas pohvalim za vaše napore da ne samo pročitate već i da primenite sadržaj ovog poglavlja. Reći ću vam šta je jevanđelje, a zatim ću vam dati neke ideje kako da ga prenesemo drugima.

 

Četiri tačke za razmišljanje

Ovo poglavlje ima dvostruki cilj. Prvo, želim da se postaram da sami razumemo poruku jevanđelja. Drugo, želim da se postaram da znamo kako da je ilustrujemo onima sa kojima razgovaramo.

Hajde da počnemo sa sobom. Kratko ćemo pregledati četiri tačke koje treba da znamo da bismo u potpunosti razumeli jevanđelje. To su Bog, mi, Hristos i vi. Nakon ispitivanja ovih tačaka, razgovaraćemo o načinima na koje jasno i koncizno možemo da prenesemo poruku drugima.

 

Bog

Postoji mnogo vidova Božje prirode koje možemo da istražujemo, ali On ima tri osobine koje su posebno važne u jevanđelju. Prva je da je On ljubav. Iz svog saosećanja On nas je stvorio i želi da ima zajednicu sa nama. Iako smo grešnici koji su se pobunili protiv Njega, On nastavlja da nam strpljivo pruža svoju ljubav.

Mnogi ljudi najviše vole da ovde stanu, ali ima još toga što treba da kažemo. Vidite, Bog je takođe svet. To znači da je On apsolutno čist, i odvojen od svega što je nečisto.

To sam shvatio jednoga dana nakon što smo sagradili glavnu salu u Vilou Krik crkvi, i došlo je vreme za poslednju inspekciju. Pre nego što su stigli predstavnici kompanije za izgradnju, jedan član našeg osoblja postavio je reflektor i obasjao mračna područja plafona, iznad greda. Određeni broj prethodno nevidljivih nesavršenosti sada je postao bolno jasan.

Onda su se pojavili ljudi iz kompanije. Čim su videli reflektor, strogo su nam rekli da ne možemo na taj način da ispitujemo građevinu. Čak su izvadili i naš ugovor, koji je određeno govorio da poslednja inspekcija treba da se obavi pod normalnim osvetljenjem.

Taj incident uvek me je podsećao na Božju svetost i uticaj koji ona ima na nas. Pod normalnim svetlom, naš život kao da izgleda prilično dobro, bez nekih ozbiljnih moralnih mana ili mrlja. Ali onda dolazi Bog i obasjava naša dela, naše misli i namere sjajnim svetlom svoje svetosti, i ono što se vidi nije baš lepo.

To nas vodi do Božje treće osobine: On je pravedan. Drugim rečima, On je kao dobri sudija koji jednostavno ne može da zažmuri pred prekršenim zakonom. On mora da sprovede pravdu.

Pre nekoliko godina u Škotskoj, jedan čovek ubio je člana svoje porodice. Ali do trenutka kada je stigao na sud, sudija je odlučio da je on već sam sebe dovoljno kaznio i pustio ga je da ode. Nije potrebno mnogo mašte da pogodimo kako je javnost reagovala: „Šta? To nije pošteno: Hoćemo pravdu! Hoćemo da taj sudija ode, i zamenite ga nekim dobrim, koji poštuje zakon.“

Pa, Bog je savršeni sudija koji će svakome pošteno suditi.

Kada nas je Bog najpre stvorio, On nas je stvorio dobrima, bez greha. Ali mi smo zloupotrebili našu slobodu, pobunili se protiv Njega i postali zli.

Šta više, kao što smo videli, Božja svetost nas pokazuje onakvima kakvi jesmo i Njegova pravda pošteno se ponaša prema našem grehu. Nažalost, ozbiljnost našeg greha zahteva od Boga da nad nama prizove smrtnu presudu. To znači i fizičku smrt i duhovnu smrt, koja je odvajanje od Boga.

Povrh svih loših vesti, mi smo bespomoćni da pokrenemo bilo koju akciju koja može da promeni našu situaciju. Ponekada to opisujem kao „moralni bankrot“, kada na svom računu nemamo ništa čime bismo mogli da platimo dugove. Srećom, priča se tu ne završava.

 

Hristos

Samo je Isus Hristos u stanju da reši našu dilemu, jer je On bio i Bog i čovek. Kao Bog, On je imao moć i autoritet da osmisli plan za naše spasenje. Kao čovek, On je bio u stanju da sprovede taj plan tako što je na sebe preuzeo kaznu koju smo mi zaslužili.

Centralna istina jevanđelja je da je Hristos umro umesto nas, kao naša zamena. On je pretrpeo smrtnu kaznu radi nas. Čineći to, On je izrazio Božju ljubav, uzdigao Božju svetost i zadovoljio Božju pravdu.

On je sve to učinio da bi mogao da nas preobrati i ponudi nam svoje oproštenje, prijateljstvo i vođstvo kao dar. Mi to ne zaslužujemo, nismo platili za to i ne možemo da to zaradimo. Jedini način na koji možemo da to primimo jeste da se ponizno poklonimo pred Njim, priznamo svoje grehe i kažemo da Njegovoj neverovatnoj ponudi.

Kada to učinimo, naš dug greha plaćen je u potpunosti i primamo obećanje večnog života na nebu. Takođe stičemo trajnu zajednicu sa samim Životodavcem, koji će biti tu da nas vodi, da nas usmerava i da nas s ljubavlju ispravlja kada je to potrebno.

Pre nego što pređemo na poslednju tačku, hajde da pogledamo nekoliko pitanja koje ljudi često postavljaju o ulozi koju je Hristos imao u sticanju našeg spasenja. Najpre, neki ljudi pitaju zašto je bilo koja cena morala da se plati. „Zašto Bog jednostavno nije mogao da oprosti i zaboravi, kao što mi radimo?“

Ali pretpostavimo da ste ispred svoje kuće parkirali novi novcati automobil, i da je komšija slučajno udario u njega. Iako ste mu oprostili i oslobodili ga svake odgovornosti, i dalje imate problem: Ko će platiti štetu? Pošto ste oslobodili komšiju, vi ćete sami morati da platite popravku.

 

Izdvojeni tekst

Zbunjuje me činjenica da bez obzira što Biblija naglašava da moramo pojedinačno da prihvatimo Hrista i Njegov dar spasenja, to je najviše zanemareni deo poruke u većini crkava danas.

 

Slično tome, mi smo načinili štetu sagrešivši protiv Boga. I On je bio spreman da nam oprosti i obnovi našu zajednicu sa Njim. To možemo da dobijemo ako zatražimo. Ali On je i dalje morao da plati štetu. On je ostao sa računom u rukama – smrtnom kaznom – koju je platio tako što je došao kao jedan od nas i umro na krstu umesto nas (Dela 20,28).

Drugo pitanje koje neki ljudi pitaju je, zašto je Hristos morao da plati tu kaznu: „Kakva je pravda u tome što je Isus, nevini posmatrač, stradao umesto mene?“ Neki ljudi su ovo čak uporedili sa starim običajem „dečka za šibanje“, strašnim i nepoštenim sistemom zamenjivanja kazne koji se koristio u srednjevekovno doba. Kada bi mladi član neke carske porodice prekršio neko pravilo, detetovi učitelji nisu se usuđivali da ga direktno kazne. Umesto toga, oni bi pred krivcem išibali nekog dečaka roba. To je trebalo da učini da se dete oseća dovoljno loše da bi se popravilo i bilo kako treba. Naravno, to je veoma nepošteno i ni na koji način nije zadovoljavalo pravdu.

Kako je to drugačije od onoga što je Hristos uradio? Odgovor leži u Njegovom identitetu. On nije neki nevoljni posmatrač koga je Bog gurnuo na poprište kao dečka za šibanje da primi našu kaznu. On je u stvarnosti Bog protiv koga smo sagrešili.

Filibljanima 2,6-8 govori o tome kada kaže: „Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.“

On nam kaže: „Ja vas volim, Ja sam dragovoljno platio vaš dug, i želim da vam oprostim. Hoćete li da Mi verujete i da Me sledite?“

 

Vi

Lopta je sada na vašem terenu, i vi treba da odlučite šta ćete sa njom. Isus je platio cenu spasenja za čitav svet, ali samo oni koji Mu kažu da primiće u stvarnosti Njegovo oproštenje.

 

Izdvojeni tekst

Ljudi uživaju da slušaju tuđe priče. Koncizan i dobro promišljen opis vašeg putovanja vere može da ima snažan uticaj na vaše slušaoce. Sa time teško mogu da se prepiru.

 

Zbunjuje me činjenica da bez obzira što Biblija naglašava da moramo pojedinačno da prihvatimo Hrista i Njegov dar spasenja, to je najviše zanemareni deo poruke u većini crkava danas. Mnogi ljudi imaju utisak da ako idu u crkvu, ili ako su rođeni u hrišćanskoj porodici, ili ako pokušavaju da budu moralni i religiozni, onda je između njih i Boga automatski sve u redu. Ali to nije istina. Ko god se oslanja na svoje lične napore da bi ušao u Božju porodicu na kraju će doživeti najgoru noćnu moru na svetu. Slušajte upozorenje koje je Isus dao u Mateju 7,21-23: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje.“

Radi onih do kojih treba da dođemo, moramo da budemo kristalno jasni uvezi činjenice da je lični odgovor od suštinske važnosti. Svako od nas pojedinačno mora da primi Hristovo oproštenje i vođstvo. Kada to učinimo, Biblija nas uverava da će Sveti Duh odmah da se useli u nas i počne da nas menja.

Ne možemo da donesemo tu odluku za druge i ne treba da ih guramo da je prerano donesu. Ali moramo da budemo sigurni da oni razumeju da nema drugog načina. Šta više, moramo da se pripremimo da im pomognemo da načine taj korak preko linije vere, što je tema o kojoj ćemo govoriti u trinaestom poglavlju.

Nadam se da ste prelaskom preko ove četiri tačke – Bog, mi, Hristos i vi – bili u stanju da poboljšate svoje znanje osnovnih elemenata poruke jevanđelja. Sada ćemo preći na drugi cilj ovog poglavlja, a to je davanje praktičnih oruđa koje možete da koristite u prenošenju ove poruke drugima.

 

Ilustracije koje pomažu da poruka bude jasna

Sledeće ilustracije iznose četiri tačke jevanđelja koristeći izraze i slike koje će pomoći vašem slušaocu da to razume i upamti. Iznosim nekoliko različitih ilustracija kako biste imali mogućnosti da izaberete, zasnovano na vašim okolnostima i prema osobi sa kojom razgovarate. Posvetite posebnu pažnju onoj za koju mislite da će biti dobra za ljude na vašem Spisku uticaja.

 

Uradi nasuprot urađeno

Ovo je najjednostavnije i sažeto oruđe koje poznajem za govorenje drugima o Hristu. Ono odlazi pravo do srca teme koja buni toliko mnogo ljudi. To jest, ona odgovara na pitanje o tome kakvu ulogu naš trud ima u sticanju Božjeg spasenja.

Pošto je ilustracija verbalna, bez upotrebe bilo kakvih pomoćnih i vizuelnih sredstava, ona lako može da se koristi u svakodnevnom razgovoru, uključujući i telefonske razgovore.

Ona je takođe odlična u trenucima kada znate da morate brzo i jasno da kažete – kao kada se nalazite na merdevinama, na pola puta između jedrenjaka i čamca, gledajući u šačicu pomalo pijanih slušalaca! To sam pokušao da uradim u toj prilici.

„Pa, najpre morate da shvatite razliku između religije i hrišćanstva,“ počeo sam. „Religija govori „URADI“. Ona se trudi da bude dovoljno dobra da bi ugodila Bogu, da bi zaradila Njegovo oproštenje i stekla pravo ulaska na nebo.

„Ali problem je što nikada ne znamo kada smo učinili dovoljno. To je kao trgovac koji zna da mora da ispuni svoju kvotu a ne zna kolika je ona. Nikada ne možete da budete sigurni da ste dovoljno uradili. Još gore,  Biblija kaže da nikada ne možemo dovoljno da uradimo. Rimljanima 3,23: „Jer je plata za greh smrt…“ Jednostavno rečeno, plan „URADI“ ne može da nas pomiri sa Bogom, pa čak ni sa sobom.

„Ali, hvala Bogu,“ nastavio sam. „Hrišćanstvo znači nešto drugo. Hrišćanstvo govori „URAĐENO“. Drugim rečima, Hristos je za nas uradio ono što mi nikada ne bismo mogli. On je živeo savršenim životom kojim mi ne možemo da živimo. On je umro na krstu da bi platio SVE naše grehe. Sada On besplatno nudi svoj dar oproštenja i vođstva u našem životu.

„Da bismo postali pravi hrišćani, moramo da PRIMIMO ono što je On uradio za nas. To činimo kada tražimo Njegovo oproštenje i vođstvo u našem životu. Onda nas On usvaja u svoju porodicu i počinje da nas menja.“

Bilo mi je drago što imam tako koncizno oruđe kao što je ilustracija „Uradi nasuprot urađeno“. Dozvolite mi da vas ohrabrim da je dobro savladate. Ona je laka za učenje, a ipak veoma uspešna kao oruđe za pomaganje ljudima da razumeju centralnu temu hrišćanske vere, posebno kod onih koji misle da mogu da stignu na nebo ako su dovoljno dobri.

 

Ilustracija Most

Ovo je verovatno najpoznatija i najčešće korišćena ilustracija jevanđelja, i za to postoji dobar razlog. Ona grafički prikazuje ljudima njihovu sudbinu i Božje rešenje.

Mnogi evanđeoski traktati i knjižice sagrađeni su oko ove ilustracije. Možda ćete otkriti da su oni korisni u objašnjavanju jevanđelja, iako više volim da to učinim lično i nacrtam ilustraciju na listu papira. Čak iako se odlučite za štampanu verziju, ipak predlažem da naučite kako da je crtate kako biste bili spremni da bilo kada koristite ilustraciju. Takođe, budite svesni da neki ljudi mogu da budu odbijeni ako izvučene neki štampani materijal.

Kada ste započeli duhovni razgovor, obično možete da kažete osobi da ste saznali za jedan korisni dijagram za razumevanje centralne poruke Biblije, i onda upitajte da li bi voleli da ga vide. Otkrićete, kao i ja, da su mnogi ljudi zaista zainteresovani.

Obično počinjem rečima, „Mi smo Bogu važni. On nas je stvorio i želi da ima zajednicu sa nama.“ I napišem „Mi“ na jednoj strani papirne salvete, maramice ili bilo kog drugog papira koji vam je na raspolaganju, i „Bog“ sa druge strane.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zatim objašnjavam problem: „Mi smo se pobunili protiv Boga, i svi smo Mu bili neposlušni, naši gresi su nas odvojili od Njega i prekinuli zajednicu. Pored reči crtam linije tako da čine zid velike provalije koja nas odvaja od Boga:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

„Do različitog stepena, većina nas svesna je naše udaljenosti od Boga, pa počinjemo da radimo razne stvari, na primer, postajemo ljubazni susedi, plaćamo porez, idemo u crkvu, dajemo novac u dobrotvorne svrhe – sve to da bismo se vratili Njemu. Nema ništa loše u svemu tome, ali Biblija jasno kaže da ništa od toga ne može da nam zaradi Božje oproštenje niti ponovno uspostavljanje zajednice sa Njim.“

Zatim nacrtam strelice koje idu preko strane ponora „mi“. To označava naše bezuspešne pokušaje da dođemo do Boga. Ponekada napišem „Rimljanima 3,23“ pored strelica tako da osoba može da vidi biblijski izvor za ilustraciju.

Zatim dodajem: „Šta više, gresi koje smo počinili moraju da budu kažnjeni, a ta kazna je smrt. To je fizička smrt, kao i duhovno odvajanje od Boga tokom večnosti.

Ovde dodajem reč „Smrt“ na dnu ponora, koja označava i fizičku smrt i duhovno odvajanje od Boga za večnost, a ponekada napišem „Rimljanima 6,23“ pored reči „Smrt“:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovde priznajem da slika izgleda prilično sumorno. Važno je da prikažemo stvarnost u kolikoj smo nevolji kada smo odvojeni od Hrista. Ljudi treba da shvate koliko su izgubljeni pre nego što postanu zainteresovani da budu pronađeni.

Ali ne ostavljam ih dugo sa lošim vestima. „Dobra vest je da smo Bogu važni. Ustvari, On nas toliko voli da je uradio za nas ono što sami nikada ne bismo mogli. On je načinio most preko kojeg možemo da pronađemo Njegovo oproštenje i obnovimo našu zajednicu sa Njim. On ga je izgradio kada je došao na zemlju kao jedan od nas i kada je umro na krstu da bi platio kaznu koju smo mi dugovali. Evo kako most izgleda.“

Zatim crtam krst tako da on dodiruje obe strane provalije, a ponekada pored krsta dodam „1.Petrova 3,18“.

Zaključujem: „Ovo je slika o centralnoj poruci Biblije. To je ono što Bog želi da svako od nas razume. Ali nije dovoljno da to samo znamo, ili da se čak slažemo sa tim. Moramo da odgovorimo. Bog želi da pređemo na drugu stranu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

f To možemo da učinimo kada ponizno priznamo Bogu da smo se pobunili protiv Njega, i da nam je potrebno Njegovo oproštenje i vođstvo. To jednostavno delo poverenja i poslušnosti ima za rezultat oproštenje naših greha i plaćanje našeg duga. Naša zajednica sa Bogom čvrsto se uspostavlja jer smo odmah usvojeni u Njegovu porodicu kao Njegovi sinovi ili kćeri.“

Dok to objašnjavam, crtam figuru na strani ponora „Mi“, zatim strelicu od figure do strane ponora „Bog“, zatim još jednu figuru na strani ponora „Bog“. Ponekad dodajem „Jovan 1,12“.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Onda pitam moje prijatelje da li ilustracija ima nekog smisla za njih, ili da li postoji neki deo o kome bi želeli da razgovaraju. Konačno, upitajte ih gde se oni nalaze na crtežu, i ako deluju otvoreno, upitajte ih da li bi želeli da pređu preko mosta tako što će pozvati Hrista da im oprosti, da bude njihov vođa i prijatelj.

Dozvolite mi da ovde ubacim najčešću reakciju koju ljudi imaju prilikom ovakvog iznošenja jevanđelja. „Hmmm… Morao bih malo o tome da razmislim.“ To je u redu. Većini zainteresovanih potrebno je određeno vreme da prerade poruku, izmere šta ona podrazumeva, proračunaju trošak, baš kao što je Isus predložio u Luci 14,28-33.

Ponekada Bog koristi čudo i trenutno menja Savla u Pavla, ali to je izuzetak a ne pravilo. Drugi put On je već pripremio osobu posredstvom truda nekog drugog. Ali opšte pravilo glasi da ljudima treba vremena da razmisle.

Potrebno je da im damo tu slobodu. Ako ih guramo ili požurujemo, oni će ispasti iz procesa. Ali ako im dozvolimo da se kreću u sopstvenom ritmu, bićemo u stanju da im pomognemo da postepeno napreduju sve dok ih, konačno, Bog ne dovede do tačke prelaska preko mosta i verovanja u Hrista.

 

Rimski put

Ovo je jedna od najuspešnijih ilustracija za ljude koji su čuli poruku, ali potrebno je da vide jevanđelje objašnjeno crno na belo u Bibliji, i ovo je dobar način za to. Ona je zasnovana na tri stiha iz Poslanice Rimljanima. Predlažem da ih podvučete u svojoj Bibliji kako biste lako mogli da ih pronađete i pokažete drugima.

Ilustracija je prikazana sa stihom i dijalogom koji možete da imate sa svojim prijateljem. Prvi stih koji treba da pokažete svom prijatelju je Rimljanima 3,23: „Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju.“ Objašnjavam: „Biblija nam kaže da smo svi sagrešili. To ne obuhvata samo velike grehe kao što su silovanje i ubistvo, već i one kao moralne mane, laži, okrutnost, neosetljivost prema drugima, varanje i egocentričnost. Ja sam spreman da priznam nešto od toga, a ti?“ Većina ljudi nema problema da prizna da su uradili nešto od ovoga.

Zatim otvaram drugi tekst, Rimljanima 6,23: „Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem.“ Kažem, „Prema ovom stihu, ti sitni gresi koje smo upravo priznali dovoljni su da zaradimo kaznu. Kazna je smrt.“

 

Izdvojeni tekst

Kada neko pokaže određeno zanimanje za vašu veru, to ne znači neophodno da oni žele sve detalje. Uglavnom ljudi žele da dobiju samo neke teze.

 

Ali onda privlačim pažnju na drugu polovinu stiha i kažem, „Ovde se spominje dar. Bog nam je ponudio dar večnog života. Možemo slobodno da primimo Božje oproštenje i oslobađanje od smrtne presude. Isus je svojom smrću na krstu platio našu kaznu. Kao i svaki drugi dar, ne možemo da ga zaradimo, možemo samo da ga dobijemo.“ Onda kažem osobi da pročita Rimljanima 10,13: „Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.“

„Vidite li kako jednostavno da primimo Božji dar? Sve što treba da uradimo je da priznamo činjenicu da smo sagrešili i zaslužili smrt, i da zatim ponizno prizovemo Boga i zatražimo oproštenje i novi život koji On nudi. To sam ja uradio pre više godina i želeo bih da vas ohrabrim da učinite isto.“

 

Ilustracija sa avionom

Ovo je dobra ilustracija koja pomaže samozadovoljnim tragačima i nazovi hrišćanima da razumeju da nije dovoljno da samo veruju u ispravne stvari o Bogu ili da samo idu u crkvu.

To je slično proučavanju nauke o avionu i gubljenje vremena po aerodromima. Možete sve da naučite o fizici leta, da znate koji avioni imaju najbezbedniju statistiku, da izaberete najbolji avion, rezervišete svoj let, odvezete se na aerodrom, prođete kroz izlaz, proverite dva puta preporuke pilota. Ali to ništa ne vredi ukoliko se ne ukrcate u avion.

Znanje vas nigde neće odvesti. Morate da postupate prema onome što znate. Morate da se popnete u avion, verujući da će vas odvesti tamo gde želite da idete.

Slično tome, nije dovoljno da sve znate o hrišćanstvu. Možete da proučavate dok ne postanete stručnjak, možete da idete u crkvu, da radite a da nemate zajednicu sa Hristom. Konačno morate da preduzmete korak vere i da se „ukrcate“ tako što ćete primiti oproštenje koje je On kupio na krstu i poverite Mu svoj život i budućnost. To znači postati pravi hrišćanin.

 

Vaša lična priča

Postoji poslednji metod koji treba da spomenem a sačuvao sam najbolje za kraj. To je vaš lični izveštaj o tome kako je Bog promenio vaš život. O tome smo ukratko govorili kada smo pričali o stilu svedočenje, ali činjenica je da svaki vernik ima priču da ispriča.

Ljudi uživaju da slušaju tuđe priče. Koncizan i dobro promišljen opis vašeg putovanja vere može da ima snažan uticaj na vaše slušaoce. Sa time teško mogu da se prepiru. Ako vaš život prikazuje onakav neodoljivi karakter o kome smo govorili u drugoj celini, to će učiniti da ljudi žele da saznaju šta se nalazi iza toga.

Evo primera kako možete da upotrebite svoju priču. Recimo da na poslu imate prijateljicu koja se zove Barbara. Družile ste se i imate prilično blisku zajednicu. Redovno se molite za nju.

 

Izdvojeni tekst

Sa ljubavlju u srcu, duboko udahnite, pogledajte ih u oči, recite im direktno i gledajte gde vas Bog vodi.

 

U toku razgovora otkrivate da Barbara misli da je hrišćanka, iako prema njenom načinu za života vidite da nije ozbiljna. Tako za vreme ručka jednoga dana osećate kako vas Sveti Duh podstiče, i možda ćete reći nešto ovako: „Barbara, čitavog svog života mislila sam da sam hrišćanka zbog svog verskog vaspitanja. Bila sam krštena kada sam bila mala, redovno sam išla na bogosluženja, pružala malu finansijsku podršku i povremeno pomagala tu i tamo. Povrh svega, pokušavala sam da živim pristojnim, moralnim životom.

„Ali, otkrila sam, Barbara, da me sve to ne čini hrišćankom. To je kao odlazak na Olimpijadu. To što si tamo ne znači da si sportista. Ali onda sam pre nekoliko godina otkrila šta to znači biti pravi hrišćanin, i to sam i postala. Ako bi ikada htela da čuješ nešto više o tome, bilo bi mi drago da ti objasnim, jer je to bila najvažnija odluka u mom životu.“

Za taj primer potrebno je samo jedan ili dva minuta. On je jednostavan i ličan, bez nametljivosti ili optuživanja. Lopta je sada na Barbarinom terenu. Ako vam kaže da je zainteresovana, možete da nastavite tako što ćete joj ispričati više o svom iskustvu i upotrebiti neke ilustracije jevanđelja koje sam opisao. Ako nije zainteresovana, to je u redu. Možda će kasnije postati više otvorena. Barem ste posejali seme za buduće razgovore.

Lična priča je oruđe koje je apostol Pavle koristio tri puta u Delima apostolskim. I ja sam je koristio bezbroj puta. Ohrabrujem vas da razmislite o tome kako najbolje možete da ispričate svoju priču. Napišite je i vežbajte da je pričate, ne radi učenja napamet i prepričavanja reč po reč, već zato da se dobro upoznate sa onim što želite da prenesete. Nemojte da priča bude dugačka i komplikovana. Jednostavno dodirnite najvažnije tačke Božje aktivnosti u vašem životu, na način koji će imati značaja za vaše prijatelje.

Zatim to ispričajte drugima – i gledajte kako Bog deluje.

 

Saveti za komunikaciju

Dok se približavamo kraju ovog poglavlja, evo nekoliko opštih saveta da bi vaša prezentacija bila uspešnija.

 

Nemojte da držite govor

Ljudi žele da razgovaraju SA vama, a ne da im vi govorite. Ponekada kada dobijemo priliku da govorimo o svojoj veri, malo se uzbudimo i počnemo da držimo monolog o onome što mi mislimo da oni treba da čuju. Ali sada kada ste svesni te opasnosti, uradite sve što možete da to sprečite.

Najbolji način da izbegnete prebacivanje u monolog je da najpre postavite pitanja i da zatim pažljivo slušate odgovore. Kada bude vaš red da govorite, posmatrajte drugu osobu da vidite da li vas prati. Ako su zbunjeni, zastanite i pitajte ih da li razumeju to što govorite. Neka kažu šta misle o toj temi. Čineći to, smanjićete napetost, pokazati poštovanje prema drugoj osobi, saznati više o onome što oni veruju i zaraditi pravo da izrazite više svojih misli.

 

Govorite u dozama

Još jedan problem sa kojim možemo da se sretnemo je davanje previše informacija. Neko je rekao da hrišćani imaju dva problema kada se radi o prenošenju njihove vere: Početak i kraj! Pa, naše poslednje poglavlje govorilo je o početku, i želim da naglasim da je ponekada najbolje što možete da učinite da stanete.

Kada neko pokaže određeno zanimanje za vašu veru, to ne znači neophodno da oni žele sve detalje. Uglavnom ljudi žele da dobiju samo neke teze. Ipak, vremenom njihova radoznalost može da naraste i da se proširi njihovo interesovanje za duhovne stvari.

Ali dok se to ne dogodi, moramo da im damo tek dovoljno da zadovolje svoju žeđ – bilo da se radi o jednom minutu ili o jednom satu – i da se zatim povučemo. To će im staviti do znanja da lako mogu da razgovaraju sa nama i učiniće da se vrate da razgovaraju još.

 

Izdvojeni tekst

Verujem da će vas ljudi poštovati ako ne okolišate. Oni traže nešto što ima smisla, i žele da čuju to od nekoga ko stvarno veruje u ono što govori.

 

Budite hrabri

Konačno, kada ste se spremili i molili za prilike, doći će trenutak. Daću jedno predviđanje: Verovatno se nećete osećati potpuno spremni za zadatak. I ja se retko osećam spreman.

Tada se oslanjate na snagu i mudrost koju daje Sveti Duh. Sa ljubavlju u srcu, duboko udahnite, pogledajte ih u oči, recite im direktno i gledajte gde vas Bog vodi.

Verujem da će vas ljudi poštovati ako ne okolišate. Oni traže nešto što ima smisla, i žele da čuju to od nekoga ko stvarno veruje u ono što govori.

Ta osoba možete da budete vi.

 

Kako će, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne

čuše? A kako će čuti bez propovednika?“ (Rimljanima 10,14).

 

 

Poglavlje dvanaest

 

Slamanje prepreka ka verovanju

 

 

„Jednostavno odustanite, hoćete li? Zar smatrate da sam glupav? Morao bih da gurnem prste u rane na Njegovim rukama i nogama, i gurnem ruku na Njegov bok pre nego što poverujem da je On ustao iz mrtvih!“

„Možete da fantazirate o vaskrsenju koliko god hoćete,“ nastavio je Toma, „Ali meni se čini da sam već protraćio tri godine života. Neću više ni jedan jedini dan da posvetim bilo čemu što ima veze sa Isusom. Zar ne shvatate? Gotovo je!“

Učenici su se zbijali zajedno u jednoj kući pokušavajući da razumeju protekle događaje. Nekoliko dana nakon Tominog izliva Isus se iznenada pojavio u sred prostorije. Uskoro je postalo očigledno da nije došao samo radi hrišćanskog druženja. Pažljivo je gledao po sobi, kao da traži određenu osobu.

Zatim je pogledao Tomu u oči.

Kada puštam svojoj mašti na volju, prisetim se onih starih vestern filmova u kojima dva čoveka stoje jedan nasuprot drugom u salunu. Dok tako zure jedan u drugoga, svi ostali počinju da se sklanjaju iza stolova i stolica kako bi bili nevidljivi, jer znaju da će nastati određena akcija.

Pa, mogu da zamislim kako Isus tako gleda Tomu. I mogu da zamislim kako se drugi učenici, sećajući se Tomine tirade od pre nekog dana, sklanjaju sa puta. Možda su mislili, Sada će dobiti ono što je zaslužio. Pokajaće se što je ikada otvorio svoja velika usta.

Strahujući od najgoreg, oni prekrivaju oči dok Isus prilazi Tomi. U prostoriji vlada mrtva tišina. Zatim čuju kako Isus izgovara dve reči, „Dodirni me.“

Ne, „Gubi se,“ ili „Umri,“ ili „Odlazi.“ Čak ne ni „Sredi se.“ Ne, ništa ni malo slično tome. Samo „Dodirni me.“

Te reči otkrile su mnogo o Hristovom karakteru. Toma i drugi učenici su toga dana mnogo naučili o Isusu. A tu pouku treba da nauče i mnogi naši prijatelji danas.

 

Božanska perspektiva

Moramo da pomognemo ljudima da razumeju da Bog nije ljut niti se plaši iskrene sumnje od strane onih koji pokušavaju da otkriju istinu o Njemu. Ustvari, On toplo poziva svakoga ko ima iskrena pitanja da dođe, da traži, da pita, jer želi da im pomogne da raščiste zbrku. Deo našeg izazova je da im pomognemo da shvate koliko je Isus drugačiji od verskih vođa divljeg pogleda u našem svetu koji zahtevaju slepu odanost od svojih sledbenika i koji diskvalifikuju svakoga ko ima dovoljno drskosti da sumnja u njih. Ovi samo-postavljeni gurui pokušavaju da manipulišu i zastraše ljude koji ništa ne sumnjaju da se pridruže njihovoj stvari.

Uz razoružavajuće poštovanje prema našoj ljudskoj sklonosti da sumnjamo, Isus jednostavno kaže, „Dodirni me. Uradi sve što je potrebno da otkriješ da sam stvaran.“

To je dobrodošla vest za prijatelje i poznanike kojima pokušavate da razjasnite jevanđelje. Dok prolaze kroz proces razmišljanja o odluci za Hrista, oni će neizbežno doživeti talase nesigurnosti o čitavoj toj stvari.

 

Izdvojeni tekst:

Moramo da pomognemo ljudima da razumeju da Bog nije ljut niti se plaši iskrene sumnje od strane onih koji pokušavaju da otkriju istinu o Njemu. Ustvari, On toplo poziva svakoga ko ima iskrena pitanja da dođe, da traži, da pita, jer želi da im pomogne da raščiste zbrku.

 

Možemo da očekujemo da se to dogodi, i kada se dogodi, treba da imitiramo Isusa. Ne smemo pokušavati da ih postidimo ili požurimo zbog njihove zbunjenosti. Umesto toga, treba da hodamo sa njima kroz njihove sumnje, saosećajući duž puta sa onim što oni razmišljaju i osećaju, i nudeći odgovore kada to izgleda prikladno.

Sve je to deo poslednjeg elementa u prvoj polovini naše jednačine – jasna komunikacija, koja počinje duhovnim razgovorom. Postepeno će ovi dijalozi stvarati prilike da objasnimo i ilustrujemo jevanđelje. Ali u vremenu između prvog razumevanja poruke i kasnijeg predanja Hristu, našim prijateljima biće potrebna sigurnost u istinitost hrišćanstva i onoga šta ono znači u njihovom životu.

Zato nemojte da očajavate kada vaši prijatelji koji traže istinu izraze sumnju duž puta. To je ustvari pozitivan znak. To pokazuje da su oni iskreno zainteresovani za istinu i da zato pažljivo ispituju.

 

Prepreke u verovanju

Hajde da pogledamo neko kamenje spoticanja koje sprečava ljude da veruju: pogrešno shvatanje, intelektualne prepreke i moralne sumnje. Usmerite se na one za koje smatrate da se primenjuju na ljude sa kojima pokušavate da radite.

 

Pogrešna shvatanje

„Ako predaš svoj život Hristu, možeš da uzmeš svoju slobodu, svoju individualnost, svoj smisao za avanturu i bilo kakvu nadu koju imaš u ovom životu, i da se lepo pozdraviš sa njima. Konačno, pridružuješ se gomili ispranih mozgova, koji svi jednako izgledaju, slično se ponašaju, i gubitnici su koji nemaju ništa drugo da rade u životu.

„Ali ti nisi takav. Ti imaš pameti, talenta i potencijala. Treba da odeš na neka mesta, ima toga što treba da uradiš i ciljeva koje treba da postigneš. Šta god da uradiš, prestani sa ovim glupim pričama o kretanju uskim putem i veri. Ovo je jedini život koji ćeš ikada imati!“

Mislim da nisam jedini koji je čuo ovakve reči. Mislim da je to poznato i vama. Što je još važnije, neki vaši neverni prijatelji slušaju kako takva muzika svira u njihovoj glavi kao beskrajna traka.

Ironija je što je ova poruka potpuno suprotna istini o hrišćanskom životu i, na dubljem nivou, istini o Božjoj prirodi i karakteru. Sve dok se ljudi drže iskrivljenih slika o Bogu, oni će biti veoma ograničeni u svojoj motivaciji da Ga potraže. To je zato što naše izmišljene slike o Bogu nikada ne mogu ni da se približe Njegovoj stvarnosti.

Prema tome, odakle dolaze ova pogrešna shvatanja i šta možemo da uradimo da ih suzbijemo? Mislim da potiču iz nekoliko izvora: loši primeri, loše učenje i prirodni strahovi. Istražićemo svaku kategoriju, i predložiti nekoliko načina za reakciju.

 

Loši primeri

Većina nas boravila je sa nekim naivnim, uskogrudim i pesimistički raspoloženim ljudima koji – u ime Boga, Biblije ili crkve – osuđuju sve što im se ne dopada. Oni izbacuju biblijske stihove i na pitanja od milion dolara daju odgovor od dva centa. Ponosni su što svima oko sebe mogu da ispričaju sve o strašnim stvarima koje oni nikada ne rade.

Tipični tragač za istinom reaguje sarkastično: „Misliš, ako želim da postanem ozbiljan hrišćanin, treba da doživim smrt mozga? Treba da stavim tamne naočari, treba da postanem prost, i da zatvorim oči pred životnim stvarnostima? Au, a gde treba da se prijavim?“

Šta možemo da uradimo da uklonimo ovu prepreku? Najpre, stavite vašim prijateljima do znanja da razumete njihovo oklevanje. Pokušajte da i sami izgovorite neke takve strahove, kao što sam ja upravo uradio. Ispričajte im o neosnovanim brigama koje su vas jednom morile kada ste razmišljali da sledite Boga. Njih razoružava kada čuju kako govorite o njihovim brigama, posebno o onima za koje su mislili da nikada ne možete da ih razumete. To im stavlja do znanja da se nalazite na njihovoj talasnoj dužini, da shvatate da su neki hrišćani promašili cilj u svojim verovanjima i ponašanju. To vas stavlja u položaj da naslikate tačniju sliku hrišćanskog života.

Drugo, živite tako da vaš život bude model koji razbija stereotipove i daje im novi pogled na hrišćanstvo. Iako vaša dela mogu mnogo da urade po pitanju omekšavanja njihovih predrasuda, ono što vi radite na kraju će preoblikovati njihovo shvatanje. Vaš primer može da postane živa ilustracija koja slama ovu prepreku tako što ih uverava da hrišćani daju ljubavi prednost nad držanjem zakona, da više cene istinu nego sitničavost, i svoju veru nego pomamnu versku aktivnost.

Šta više, sve što možete da uradite da te prijatelje dovedete u dodir sa autentičnim hrišćanima predstavljaće dobro potrošenu energiju. Potrebno je da oni vide da vi niste izuzetak, već jedan od mnogih koji žive uzbudljivim životom kroz Hrista.

 

Loše učenje

Mnogi ljudi imaju netačnu sliku o Bogu jer su, formalno ili neformalno, naučeni pogrešnim idejama.

Sve dok se Bog predstavlja kao bespomoćni starac, strogi div, ili nezainteresovano božanstvo, ubica radosti u kosmosu, ko bi pri zdravoj pameti postao oduševljen da Ga upozna? Pogrešne mentalne slike uspešno zaustavljaju ljudsku motivaciju da se kreću prema Bogu.

Ponovo, treba da se poistovetimo sa brigama naših prijatelja. Možete to da uradite ako spomenete svoje ranije pogrešne ideje, ili da spomenete one koje ste videli kod drugih, i da zatim objasnite kako to može da spreči naš duhovni napredak. Dopada mi se način na koji Džej Kesler to objašnjava. On kaže osobi: „Ispričaj mi o Bogu u koga ne veruješ. Možda ni ja ne verujem u Njega!“ Na kraju, jedini uspešan protivotrov za loše učenje je njegovo ispravljanje dobrim učenjem, menjanje pogrešnih ideja sa tačnima. A najbolji način da to uradimo jeste da proučavamo Bibliju i da izazovemo ljude da je sami proučavaju. Oni će otkriti da je Božje otkrivenje o sebi iznenađujući drugačije od pogrešnih ideja koje ljudi imaju o Njemu.

Još jedan način da pomognemo prijateljima da prilagode svoj pogled na Boga je da ih ohrabrimo da čitaju knjige koje verno prikazuju Njegov karakter, onako kako je opisan u Bibliji.

 

Izdvojeni tekst

Sve dok se Bog predstavlja kao bespomoćni starac, strogi div, ili nezainteresovano božanstvo, ubica radosti u kosmosu, ko bi pri zdravoj pameti postao oduševljen da Ga upozna? Pogrešne mentalne slike uspešno zaustavljaju ljudsku motivaciju da se kreću prema Bogu.

 

Prirodni strahovi

Kada razmišljamo o odluci koja menja život, prirodno je da oklevamo dok se približavamo tački odluke. To važi za kupovinu kuće ili stupanje u brak, a još više važi kada se radi o predavanju našeg života nekome – čak i kada je taj neko Bog! Naši prirodni strahovi i brige mogu da zamagle sliku onoga o čemu razmišljamo.

Razlog za poremećenu sliku koji mnogi imaju o hrišćanstvu je pogrešno shvatanje da će izgubiti više nego što će dobiti. Pre izvesnog vremena razgovarao sam sa jednim čovekom koji se borio sa ovim problemom. Konačno je očajno rekao, „Razumem poruku, i ona počinje da ima sve više smisla. Ali pre nego što donesem odluku, morate da mi kažete: Kakav je Božji plan za moj život nakon što načinim taj korak? Znam šta je On rekao da će učiniti za mene u večnosti, ali šta mogu da očekujem sada, između sada i neba?“

Mogao sam da vidim da je stvarno zabrinut zbog ovoga, pa sam pokušao da odgovorim tako što sam ga šokirao da vidi ono što stvarno govori. Uzvratio sam, „U redu, reći ću vam šta je Božji plan. On će da vas zaključa u manastir sa gomilom kaluđera koji meditiraju i baciće ključ! Umotaće vas u ludačku košulju pravila i propisa tako čvrsto da nećete moći da dišete! Možda će vam narediti da budete misionar – u Iraku!“ Njegov osmeh mi je rekao da shvata da želim da naglasim činjenicu.

Zatim sam mu postavio nekoliko pitanja: „Šta mislite, kakav je On Bog? I zašto ste tako sigurni da On uzima više nego što daje?“

Ljudi koji se brinu da će mnogo više morati da daju Bogu nego što će dobiti, podcenjuju Njegov karakter. Oni Mu čine nepravdu. Potrebno je da znaju da u Psalmu 34,8 piše: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čoveku koji se uzda u Nj.“

 

Izdvojeni tekst:

U suštini, Biblija kaže da hrišćanstvo nije samo odličan način da se umre, već i najbolji način da se živi. Potrebno je našim prijateljima pomognemo da ovo razumeju kako bi savladali svoje prirodne strahove.

 

Isus se u svoje vreme bavio istim temama. Jovan 10 govori nam o vremenu kada je osetio da se ljudi oko Njega brinu o Božjem planu za njihov život. Zato im je rekao, „Već postoji mnogo zbrke oko ove teme. Želim da to razjasnim jednom i zauvek. Đavo dolazi da uništi vaš život. Ali Ja nisam kao on. Došao sam da možete da pronađete život i da ga doživite u svoj njegovoj punini.“

U suštini, Biblija kaže da hrišćanstvo nije samo odličan način da se umre, već i najbolji način da se živi. Potrebno je našim prijateljima pomognemo da ovo razumeju kako bi savladali svoje prirodne strahove.

 

Intelektualne prepreke

Druga vrsta prepreka ka verovanju jesu intelektualne sumnje: pitanja i protivljenja koja izazivaju sumnje u verodostojnost hrišćanstva.

Nemojte nikada da počistite ove teme ispod tepiha. To je veoma štetno za one koji traže istinu ako njihova pitanja o veri olako shvati neki odani hrišćanin. Još je gore kada vernik pokazuje svoj nedostatak znanja tako što prijatelju kaže da „mora to da prihvati verom.“

Kada to uradimo mi smo direktno neposlušni Božjoj zapovesti u 1.Petrovoj 3,15, gde piše: „A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje.“ Kao što je pokojni Valter Martin upozorio, ako propustimo da damo racionalan odgovor, rizikujemo da postanemo samo još jedan izgovor zašto ta osoba ne veruje.

Ozbiljno shvatite pitanja i protivljenja svojih prijatelja. Zahvalite Bogu što su zainteresovani i dovoljno uključeni da pokrenu tako važne teme, i dajte sve od sebe da im pružite vredan odgovor.

Nećete uvek imati spreman odgovor. U mnogim slučajevima, najbolje je da im kažete da su postavili dobro pitanje i da u ovom trenutku nemate dobar odgovor. Uverite ih da ćete uraditi domaći zadatak i da ćete im zatim odgovoriti. Na njih može da ostavi utisak to što ste se potrudili da proverite i da im odgovorite, nego da ste odmah imali odgovor.

Kada vidim ljude koji izazivaju hrišćansku veru na intelektualnom polju, uradim dve stvari. Prvo, pokušavam da im pomognem da shvate bankrotstvo takmaca veri – kakvi god da su oni. Drugo, pokušavam da im pomognem da kao kontrast vide nadmoćnost biblijskog stava.

Nadam se da znate da nemamo čega da se bojimo od svetskih učenja. Da bismo podstakli poverenje u tu činjenicu, u našoj crkvi držao sam seriju pod naslovom „Alternative hrišćanstvu.“ Uporedio sam neke tvrdnje pokreta Novo doba, neke kultove i svetske religije sa Biblijom. Nedavno je naša crkva imala javnu debatu između vodećih predstavnika ateizma i hrišćanstva. To je pomoglo prisutnima da načine informisana poređenja i mnogi su doneli odluke za Hrista.

Lako je da površinski gledamo alternativne mogućnosti i da budemo privučeni njima. Ali što dublje gledate, to slabije one postaju. A što se dublje bavite dokazima za hrišćanstvo, to će više rasti vaša vera. Moramo da uradimo svoj domaći zadatak kako bismo učvrstili naše verovanje. Zatim treba da uradimo sve što možemo da pomognemo našim prijateljima da shvate istinu i prihvate je za sebe.

Evo nekoliko primera intelektualnih dilema sa kojima se vaši prijatelji možda suočavaju i nekih načina na koje možete da pomognete da se one razreše.

 

Istorijska tačnost Biblije

Moramo da im pokažemo bogatstvo drevnih spisa, i iz verskih i svetovnih izvora, koji podržavaju verodostojnost hrišćanskih Svetih spisa, kao i mnoga potvrdna otkrića savremenog arheološkog istraživanja.

Šta više, potrebno je da znaju da drugim verama ozbiljno nedostaje ovakva istorijska verodostojnost. Na primer, suprotno pismenom izveštaju svedoka, Islamska učenja kažu da Isus nikada nije tvrdio da je Božji Sin, i većina savremenih Muslimana negira dokumentovanu činjenicu da je Isus umro na krstu. Mormonska nauka uči da su napredne civilizacije postojale u Americi u Hristovo vreme, što je tvrdnja za koju nema nikakvog pouzdanog istorijskog ili arheološkog dokaza.

 

Logika vere

Racionalnost naše vere potvrdili su i ponovo potvrdili mnogi najveći umovi tokom istorije. Ustvari, neki od najjačih branitelja vere započeli su kao skeptici, proučavajući kako bi odbacili hrišćanstvo i u tom procesu postali su vernici.

Suprotno tome, mnogi naši prijatelji koji se brinu zbog ovog pitanja mogli bi da se iznenade ako otkriju da se učitelji Istočnjačkih religija rutinski prepiru oko vrednosti same logike!

 

Problem zla

Potrebno je da naši prijatelji shvate da ako su biblijski izveštaji o poreklu ljudi, slobodi i pobuni protiv Boga tačni, svet treba da izgleda sličnije onome što svako veče gledamo u dnevniku. Ne postoji ništa logički nepodudarno između postojanja svemoćnog Stvoritelja i moralne pobune na svetu, posebno u svetlosti činjenice da je On obećao da će na kraju suditi svem zlu.

Veći izazov je za one koji kažu da je sve Bog, kao što uče Istočnjačke religije i pokret Novo doba. Kako oni mogu da imaju smisla ili da pronađu nadu u neizbežnom zaključku da je zlo, prema tome, ustvari deo Boga?

A ni ateistički stav nije ništa bolji, jer bez Boga nema nikakvog objektivnog standarda o dobru i zlu: ništa nije stvarno zlo, već samo neukusno za neke pojedince. Ali ako smo prepušteni svom ličnom ukusu, ko onda može da kaže da su ubistvo ili silovanje nerazdvojivo zli?

Hrišćanstvo pobija ove tvrdnje i tvrdi da je zlo stvarno, da nije deo Boga i da je protiv Njegovih standarda i da je zato pogrešno, i da smo odgovorni za ono što radimo. Možda nam ne govori sve što želimo da znamo o toj temi, ali ono što nam govori ima mnogo smisla.

 

Hrišćanstvo nasuprot nauke

Iako Biblija nije pisana kao priručnik o nauci, njena učenja pokazuju božansku mudrost i istinu kada dodiruju teme naučne prirode. Njena sloboda od folklora i mitoloških misli, koje se nalaze u toliko mnogo drugih verskih spisa, impresivna je.

Šta više, mnogim ljudima biće interesantno da znaju da sve veći broj vrhunskih biologa, geologa, paleontologa i astronoma pronalaze dokaze o božanskom Stvoritelju u fenomenu fizičkog sveta. Dobra nauka i dobra teologija ukazuju na iste istine o stvarnosti.

 

Izdvojeni tekst:

Ozbiljno shvatite pitanja i protivljenja svojih prijatelja. Zahvalite Bogu što su zainteresovani i dovoljno uključeni da pokrenu tako važne teme, i dajte sve od sebe da im pružite vredan odgovor.

 

Savladavanje prepreka

Potrebno je da pomognemo ljudima da vide da, iako hrišćani imaju pitanja na koja treba da odgovore, oni u alternativnim logorima imaju zagonetke iz kojih nema logičnog izlaza. Nakon pažljivog proučavanja drugih mogućnosti, iskreni prijatelji dolaze do zaključka da je potrebno više vere da se hrišćanstvo odbaci nego da se ustvari prihvati.

Tako treba da ohrabrimo naše duhovno ljubopitljive prijatelje da postavljaju pitanja i izgovaraju svoje sumnje, ali da zatim urade svoj domaći zadatak, uzmu u obzir dokaze, istraže Bibliju, pročitaju knjige, pogledaju istoriju, izmere činjenice i slušaju učene ljude koji su svoj život posvetili određivanju vrednosti hrišćanske vere.

Kada naši prijatelji obave svoje istraživanje i izmere činjenice, treba da ih ohrabrimo da postupe prema onome što su otkrili. To znači da im ne lažemo o njihovim otkrićima, ili da se sakrivamo iza izgovora da nisu razmotrili svako moguće pitanje. Podsetite ih da porota tek treba da donese presudu zasnovano na dokazu koji im je na raspolaganju.

Jednom sam vodio jedan interesantan razgovor sa jednim prijateljem ateistom. Na kraju našeg dugog i živog razgovora, on je rekao, „Pa, Bile, ti veruješ ovako, a ja to vidim na drugi način. Zašto se onda jednostavno ne složimo da se ne slažemo i ostavimo to tako?“

„Ali, Kite,“ rekao sam. „Dolazi dan – i on nije daleko – kada ćemo obojica otkriti ko je u pravu. Mi gradimo svoj život i svoju sudbinu na potpuno suprotnim idejama. Ne možemo obojica da budemo u pravu. Jedan od nas dobiće premiju a drugi će se večno kajati. Kit, ja sam uradio svoj domaći zadatak po pitanju ove teme, ali stvarno se pitam da li si ti uradio svoj. Zašto se direktno ne suočiš sa svojim sumnjama i postaraš se da si našao prave odgovore?“

To je Toma uradio. I on je sumnjao. Ali takođe je izmerio dokaze i na kraju je pao pred Isusa i izgovorio one reči iz srca koje su zapisane u Jovanu 20,28: „Gospod moj i Bog moj!“ On je poverovao, zasnovano na činjenicama, kao što je učinilo na hiljade iskrenih tragača za verom od tada.

 

Moralne sumnje

„To je bio prilično dobar govor, ali ne mogu da prihvatim hrišćanski stav zato što u njemu ima previše rupa.“

„To je interesantno,“ odgovorio je Mark, „Jer ja ih još nisam otkrio. O kojim temama se radi?“

Teško je reći ko je od njih dvojice bio više uzbuđen zbog ovog razgovora. Sledećih četrdeset i pet minuta ovaj čovek je upućivao svoje izazove Marku. A Mark je, za uzvrat, crpeo iz svog teološkog okruženja i apologetike odgovore na protivljenja, i suočavao je ovog čoveka sa istinom jevanđelja.

Kada se dim malo raščistio, Mark je osećao da se ovde događa nešto mnogo dublje. Zato je pogledao čoveka u oči i rekao: „Postavljate dobra pitanja, ali hteo bih da znam o čemu se stvarno radi. Šta se to toliko bojite da ćete morati da promenite ili da se odreknete ako predate svoj život Hristu?“

Na njegovo iznenađenje, čovek je ranjivo priznao da u njegovom životu postoje moralne teme kojima ne želi da se bavi. „Onda je, bojim se, to vaše pravo pitanje,“ objavio je Mark. „I dokle god niste spremni da dozvolite da Bog promeni to područje u vašem životu, stalno ćete pronalaziti svaki mogući izgovor da otpišete hrišćanstvo.“

I ja sam se nagledao toga tokom godina. Neki tragači imaju ozbiljno intelektualna pitanja koja sprečavaju njihovo napredovanje prema Hristu. Drugi se samo ponašaju kao da je to njihova situacija i koriste protivljenja sa filozofskim prizvukom trudeći se da fokus skrenu sa svog običnog, starog greha.

Često se događa da takva osoba počne sa nekoliko iskrenih pitanja. Ali kada vidi da postoje dobri odgovori, postaje nervozan. Onda mora da donese odluku. Ili će da se otvori i bude iskren, kao čovek sa kojim je Mark razgovarao, ili može da počne da pokreće svaku nasumičnu temu koja mu padne na pamet kako bi vas – i Boga – zadržao na dovoljnoj udaljenosti.

 

Izdvojeni tekst:

Iako hrišćani imaju pitanja na koja treba da odgovore, oni u alternativnim logorima imaju zagonetke iz kojih nema logičnog izlaza. Nakon pažljivog proučavanja drugih mogućnosti, iskreni prijatelji dolaze do zaključka da je potrebno više vere da se hrišćanstvo odbaci nego da se ustvari prihvati.

 

Kada osetite da neko navlači dimnu zavesu, moj vam je savet da direktno istupite i kažete da ste prozreli njegov blef. Otvoreno mu recite da izgleda ulaže mnogo više energije da pronađe pitanja a ne odgovore, i zatim pitajte da li se boji da će Bog želeti da ga promeni ili da će ga naterati da se odrekne nečega da bi sledio Hrista. Ako prizna da je to istina, onda ćete imati priliku da mu pomognete da odluči koliko je ta stvar zaista vredna.

Drugim rečima, pomozite mu u analizi troška. Na primer, ako osoba prizna da uživa da provodi vikende tako što pije alkohol bez kontrole, i nije spremna da se toga odrekne da bi sledila Boga, sada imate nešto što možete da merite. Uz saradnju te osobe, možete tu temu da stavite na mentalnu ili pisanu tabelu i da mu pomognete da iskreno pogleda šta će dobiti a šta će izgubiti ako se toga drži.

„U redu,“ možete da počnete. „Hajde da navedemo sve ono što dobijate kada ste pijani. Uzećemo još listova papira, ako bude potrebno. Vi pričajte a ja ću da pišem.“

„Ima dobar ukus,“ počinje on. „I zabavno je. Uostalom, svi moji prijatelji to rade.“

„Odlično. Šta još?“ Tišina. „Ima li još nešto?“ ponovo pitate. On se već muči, „I… uh, pomaže mi da se opustim.“

„Dobro, ako se setite još nekih prednosti, dopisaćemo ih. Hajde da sada pogledamo nedostatke. Neće vam smetati ako ja navedem neke, zar ne?“ I u kratkom redosledu treba da imate dugačak spisak kao što je sledeći:

* „Događa se da kažem ono što ne mislim i kasnije se često kajem zbog toga.“

* „Mamurluk je zaista bolan.“

* „To me košta dosta novca, a da ne spominjem vreme i energiju.“

* „Rizikujem oboljenje jetre (ili barem pivski stomak!)“.

* „Postoji visoka verovatnoća za zavisnost od alkohola.“

* „To ometa moju sposobnost da vozim, što dovodi u rizik ne samo moju imovinu, već nekoga može i da košta života.“

Ovakva evaluacija znači još više kada svom prijatelju istaknete koliko je on važan Bogu. Objasnite mu da se Bog toliko brine za njega da pokušava da ga sačuva od svih ovih problema. On će steći pogled na ljubaznog i brižnog Boga.

A još nismo ni istražili sve prednosti koje će izgubiti ako ne sledi Hrista. Kada analizi koju ste već uradili dodate spisak kratkoročnih i dugoročnih načina na koje Bog blagosilja naš život, to jednostavno nema premca.

Ovaj pristup može da bude koristan kada se primenjuje na bilo koje područje kojeg osoba ne želi da se odrekne. Ne kažem da će oni pogledati ovu jednostavnu računicu i doneti odluku samo prema tim podacima. Ali može da posluži kao uspešno sredstvo za otvaranje očiju koje im pomaže da konačno pređu ovu prepreku moralnih sumnji dok ih Sveti Duh vuče ka Hristu.

 

Slamanje prepreka

Proces može da bude kratak, a može da bude i dugačak, ali moramo da ga se držimo, da pomognemo našim prijateljima da očiste bilo koje prepreke koje stoje između njih i Hrista.

Duž puta, možemo da ih ohrabrimo tako što ćemo im ukazati na dve stvari: molitva i obećanje. Molitva se nalazi u Marku 9, gde je jedan čovek zamolio Isusa da izleči i izbavi njegovog sina. Isus mu je rekao da bi to bilo moguće, samo kada bi on verovao. Ovaj čovek je u 24. stihu odgovorio, „Verujem, Gospode! Pomozi mom neverju.“

U molitvi ove osobe koja sumnja otkrivam dve interesantne stvari. Najpre, Isus nije ukorio čoveka zato što se koleba u svojoj veri. Drugo, On je ipak odmah uslišio njegovu molitvu! To nam mnogo govori o Bogu, i daje nam snažan uvid u način na koji možemo da Mu pristupimo.

Često ohrabrujem prijatelja koji traži da uzme onoliko vere koliko može da skupi, zajedno sa svim sumnjama sa kojima se suočava, i da otvoreno razgovara sa Bogom o tome. Vodio sam ljude u molitvi povodom toga, ohrabrujući ih da izraze svoja izmešana osećanja Bogu. Oni kažu nešto slično ovome, „Bože, nisam čak ni siguran da li postojiš. Ali ako postojiš, voleo bih da mi to staviš do znanja. Ako si stvaran, ja to želim da znam.“

To je, verujem, molitva koju Bog ozbiljno shvata. Što nas vodi do obećanja. Isus je u Mateju 7,7.8 rekao: „Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.“

A u Jeremiji 29,13 Bog je rekao: „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“ Iako je ovo bilo upućeno određenoj grupi ljudi u određeno vreme u istoriji, mislim da nas obaveštava kako da vodimo svoje prijatelje ka Isusovo obećanju o traženju, iskanju i kucanju. Potrebno je da oni to urade iz celog srca. Da to bude goruća tema. Da shvate da je ova odluka toliko važna da zahteva apsolutni prioritet.

Ako se potrude na taj način, prevazići će sve prepreke koje ih sprečavaju da poveruju. Neverovatna je prednost da pomognemo nekome u ovom procesu, i da ih konačno povedemo preko linije vere, dok prihvataju Hrista kao svog vođu, prijatelja i onoga koji im je oprostio. U sledećem poglavlju istražićemo kako to možete da uradimo, i započećemo celinu o maksimalnom uticaju.

 

Celina 5

 

Isplata:

maksimalni uticaj

VP+VB+JK=MU

 

 

Poglavlje 13

 

Prelazak preko linije vere

 

 

Pre nekoliko godina jedan moj prijatelj svratio je u crkvu da mi kaže kako je izgubio posao i da pita da li mogu nešto da uradim da mu pomognem. Rekao sam mu da ću uraditi sve što mogu. Kasnije tokom sedmice pozvao sam jednog drugog mog prijatelja koji je imao svoj biznis i preuzeo sam rizik – odigrao sam posrednika. Kao što možda znate, takve stvari obično ne ispadaju veoma dobro. Ni ovaj put nije bio izuzetak.

Prijatelj koji je bio vlasnik biznisa je rekao, „Naravno, ako misliš da je dobar čovek, pošalji ga kod mene. Potreban mi je novi prodavac.“ Tako sam poslužio kao posrednik i izgledalo je da su svi srećni. To jeste, sve do nekoliko meseci kasnije, kada sam saznao da je moj prijatelj postao višak.

Kada sam sledeći put razgovarao sa vlasnikom biznisa, pitao sam ga zašto moj prijatelj nije uspeo u njegovoj kompaniji. „Pa,“ rekao je. „Tvoj prijatelj je bio savestan, agresivan na poslu, vredan, i mogao je čak i da održi pristojne prodajne prezentacije…“ Zastao je.

„Pa u čemu je onda bio problem?“ pitao sam.

„Čovek nikako nije mogao da zatraži narudžbe! Doveo bi klijente u sobu, izneo svoju prezentaciju, ali izgledalo je da je potpuno nesposoban da od bilo koga zatraži da kupi robu. Kakve koristi od prodavca ako ne ume da obavi prodaju?“

Ponekada mi pastori širom zemlje šalju kasete sa svojim propovedima i traže kritiku. To je proces sa kojim sam veoma upoznat, jer kada god propovedam u Vilou Krik crkvi, postoje četvoro ili petoro ljudi koji procenjuju moje propovedanje i daju mi pismene reakcije da me posavetuju kako da sledeći put budem bolji.

Često na kraju kažem nešto ovako, „Imali ste dobar sadržaj, čiste teze, snažne ilustracije, bilo je biblijski i popunili ste čitavih trideset minuta.“ Ali mnogo puta moram da dodam, „Ali šta ste hteli da vaši slušaoci urade? Ako ste se nadali ili očekivali da će poruka da ih promeni, onda niste uspeli.“ Ustvari, ja im govorim, „Zaboravili ste da tražite narudžbu!“

Vidite, dobra poruka pomaže ljudima da nešto razumeju, ali takođe ih nadahnjuje da nešto i urade: da donesu odluku o nekom području u njihovom životu koje je stvarno važno. Govornik treba da informiše svoje slušaoce o istini iz Božje Reči i da zatim kaže, „Sada preduzmite neku akciju!“

Razgovarali smo o tome kako da postanemo neodoljivi hrišćani: sledbenici Hrista koji razvijaju visoko potencijalne osobine karaktera, koji dolaze u veliku bliskost sa onima kojima žele da svedoče, i koji zatim prenose jevanđelje na jasan i privlačan način. Ali ako tu stanemo, nismo ispunili cilj formule, a to je MU, Maksimalni uticaj.

Postoji mnogo vernika koji su očajni u svojim naporima da šire veru. Oni se mole, postavljaju dobre primere u načinu života i osetljivi su u načinu propovedanja poruke. Ali retko doživljavaju da se život menja jer se tu zaustavljaju. Negde duž puta izgubili su iz vida cilj i, kao rezultat, propuštaju da zatraže od ljudi da preduzmu akciju povodom onoga što su čuli.

Tako mnogo hrišćana steklo je pogrešnu ideju da je cilj evangelizma da jednostavno što većem broju ljudi o Hristu. „O,“ kažu oni, „Kada bih samo preduzeo više prilika da delim jevanđelje sa drugima, Bog bi bio zadovoljan i ja bih se bolje osećao.“

Ali cilj nije samo da ljudima govorimo o Hristu. To je samo proces koji koristimo da bismo stigli do cilja, a to je vođenje ljudi ka Hristu. Setite se Isusovih reči iz Velikog naloga u Mateju 28,19: „Idite dakle i naučite sve narode…“ Proces komunikacije poruke je važan, ali krajnji proizvod – formiranje novih vernika koji rastu – to je ono što je Isus naglasio.

Zato, slično mom prijatelju koji je pokušavao da doživi uspeh u prodaji, moramo da prevaziđemo prezentacije i počnemo da tražimo narudžbe od ljudi. Slično nekim propovedima koje procenjuje, ne treba samo da pomognemo našim slušaocima da razumeju, treba da ih nadahnemo i izazovemo da nešto urade, određeno, da pređu preko linije vere.

 

Van svih poređenja

Volim avanturu. Ponekada otkrivam da ona dolazi u prilično tihim oblicima, kao jedrenje ili letenje avionom. A, moram da priznam, ponekada sam je otkrio u intenzivnijim oblicima, kao što je skakanje iz čamca u brzini i skakanje sa padobranom.

Ali naučio sam da ne postoji avantura kao što je lično vođenje nekoga da donese odluku za Hrista. Postoji nešto divno i nezaboravno kada smo uključeni u čudo koje menja večnost koje sam Bog čini u životu te osobe.

Tu pred vašim očima, nevidljivo a ipak sasvim sigurno, Bog oprašta, menja, nastanjuje se, upravlja i usvaja vašeg prijatelja. I On je upotrebio vas kao Njegov osnovni instrument da se to dogodi. Ne znam šta vi mislite, ali ja to nazivam avanturom!

Ali mnogi vernici nikada ne dožive ovaj konačni cilj neodoljivog hrišćanstva jer su im potrebni neki pokazatelji kako da završe proces. To je cilj ovog poglavlja: da istražimo praktične ideje o tome kako svako od nas može da postane uspešniji u pomaganju svojim prijateljima da načine korak vere ka Hristu koji menja život. Ali pre nego što uđemo u detalje, voleo bih da nešto kažem.

Čuli ste upozorenje: „Opreznost: nemojte ovo da pokušate kod kuće. Ljudi koje ćete videti su obučeni profesionalci.“ Pa, voleo bih da preokrenem temu i kažem, „Pokušajte ovo kod kuće, na poslu, u restoranu ili na klupi na plaži. Nemojte da čekate obučene profesionalce; oni se možda nikada neće pojaviti. Uostalom, vaši prijatelji imaće više poverenja u vas.“

Moja je molitva da barem jednom osetite uzbuđenje koje nastaje kada nekoga dovedete u zajednicu sa Hristom. Hajde da istražimo načine kako to može da se dogodi.

 

Izdvojeni tekst:

Cilj nije samo da ljudima govorimo o Hristu. To je samo proces koji koristimo da bismo stigli do cilja, a to je vođenje ljudi ka Hristu.

 

Pristupanje liniji

Prvi korak u pomeranju ljudi ka tački odluke je jednostavno otkrivanje gde se oni sada nalaze. Možete to da uradite tako što ćete primeniti svoju poruku, bilo da se radi o ilustraciji jevanđelja ili vašoj ličnoj priči, na njihovu duhovnu situaciju. Postavite ovakvo pitanje; „Pa, da li si ikada došao do tačke da shvatiš da treba da:

* prestaneš da radiš i počneš da veruješ u ono što je Hristos uradio za tebe?

* Prestaneš da svojim ličnim naporima pokušavaš da pređeš preko ponora greha, i pređeš preko mosta koji je Bog obezbedio?

* priznaš platu koju si zaradio kroz greh i primiš dar koji Hristos dragovoljno nudi?

* suočiš se sa činjenicom da nikada ne možeš da budeš slobodan od krivice i da moraš da zamoliš Hrista da bude tvoja zamena?

* prevaziđeš samo proučavanje o avijaciji i da se stvarno ukrcaš u avion?

* oslobodiš ideje da odlazak u crkvu i to što si dobra osoba može da te pomiri sa Bogom, i da od Njega zatražiš Njegov dar oproštenja i vođstva u svakodnevnom životu?

Ova pitanja u stilu tačke preokreta skrenuće fokus sa vas i vaših reči na njih i njihov stav prema Hristu. Dok odgovaraju, morate da shvatite njihovo interesovanje, njihovo razumevanje i njihovu spremnost, kako biste prikladno mogli da nastavite.

 

Shvatanje interesovanja

Ako vaš prijatelj odgovori na vaše pitanje na odbrambeni ili nezainteresovan način, oprezno nastavite razgovor. Oni će možda biti otvoreni da razgovaraju o tome zašto su tako reagovali, i to može da bude korisna informacija. Ali nemojte da vršite pritisak.

Ponekada najmudrije što možete da uradite je da im zahvalite što su vam dali priliku da objasnite nešto što vam je toliko važno, i onda ih zamolite da razmisle o tome radi nekih budućih razgovora. Vaša spremnost da se povučete može da bude baš ono što smanjuje njihovu odbrambenost. Oni treba da znaju da ste oduševljeni zbog svoje vere, i da niste fanatik koji samo želi da zakucava temu u zemlju.

S druge strane, ako vaši prijatelji pokažu zanimanje da čuju više, spremni ste da pređete na sledeće područje.

 

Shvatanje razumevanja

Reakcija vaših prijatelja na vaše pitanje, zajedno sa razgovorom koji će slediti, otkriće vam mnogo o njihovom nivou duhovnog razumevanja. Neki ljudi imaće jasno razumevanje jevanđelja, ali nisu spremni da odgovore na njega. Drugi su veoma otvoreni i možda čak i spremni da poveruju u Hrista, ali i dalje su zbunjeni oko poruke. Dijagnoza razlike je od ključne važnosti.

Nemojte da dozvolite da vas zavara jednostavnost ilustracija iz poglavlja jedanaest. Biblijska poruka koja je prikazana u njima je tako radikalno odvajanje od onoga što većina ljudi veruje da je ustvari potrebno dosta vremena da je oni shvate. Ustvari, otkrio sam da je mnogim tragačima za istinom potrebno da to više meseci slušaju, prerađuju, postavljaju pitanja i razmišljaju pre nego što budu spremni da reaguju na pozitivan način.

Pošto je mnogim ljudima teško da shvate poruku, važno je da imate nekoliko ilustracija spremno. Nekim ljudima neće odgovarati ilustracije sa mostovima ili avionima, ali neke druge im sasvim odgovaraju. Često isprobam dva ili tri ugla, obično tokom određenog vremenskog perioda, da bih im pomogao da sagledaju stvarnu sliku.

Zato budite spremni da to govorite stalno iz početka, ponekada na nov način. Zatim zatražite od njih da vam to objasne. Bilo da su spremni da se predaju Hristu ili ne, važno je da stvarno znaju o čemu treba da razmišljaju.

 

Izdvojeni tekst:

Moja je molitva da barem jednom osetite uzbuđenje koje nastaje kada nekoga dovedete u zajednicu sa Hristom. Hajde da istražimo načine kako to može da se dogodi.

 

Shvatanje spremnosti

U toku vašeg razgovora, videćete barem jedan stepen otvorenosti kod mnogih ljudi. Oni su spremni da priznaju da nikada nisu primili – ili, da barem nisu sigurni da su primili – Hristovo oproštenje i vođstvo.

Dozvolite da ovde naglasim važnost da od Boga tražite da vam da stav očekivanja. Vaše reči i dela treba da im prenose da je poznavanje i služenje Bogu ono za šta smo stvoreni. Vi ste izabrali da Mu predate svoj život, bezbroj drugih ljudi uradilo je to isto, i to je nešto što i oni treba da urade. Ova poruka negovaće pouzdanje da je to pravac u kojem treba da idu.

Očekivanje nadahnuto od strane Svetog Duha je ono što vas osposobljava da pređete na sledeći korak. I u svojoj ličnoj i javnoj službi često sam bio u iskušenju da ljudima ne ponudim priliku da donesu odluku za Hrista. Ali onda sam u poslednjem trenutku osećao kako me Bog nagovara da idem napred, i video sam kako, kao rezultat toga, menja živote.

Zato, šta je sledeći korak za one koji deluju spremno? Postavite još jedno pitanje: „Postoji li neki razlog zbog kojega ne želite sada da se molite sa mnom kako biste bili sigurni da ste primili Božje oproštenje i postali deo Njegove porodice?“

Volim ovaj pristup jer je jednostavan, i ostavlja im dva načina za odgovor. Mogu da kažu da, postoji razlog da čekamo. Ili mogu da kažu ne, što govori da su spremni da nastave. Hajde da istražimo šta treba da uradimo u oba slučaja.

 

Ako nisu spremni

Ako vaši prijatelji nisu spremni da prime Hrista, onda je prirodno da pitate zašto, nadajući se da ćete moći da im pomognete u njihovom problemu. To može da bude jedna od prepreka o kojima smo govorili u prethodnom poglavlju.

Ako je tako, potrebno je da uložite vreme i trud da im pomognete da prevaziđu tu prepreku. Ali to je u redu. Vi im pomažete da reše svoje prave probleme, tako da kasnije mogu da poveruju u Hrista. Ta pomoć može da ima oblik pružanja pomoćnih materijala koji odgovaraju na njihova pitanja, odvajanje vremena za dalje razgovore, ili jednostavno davanje prilike da razmisle o ovoj važnoj odluci.

 

Izdvojeni tekst:

Često sam bio u iskušenju da ljudima ne ponudim priliku da donesu odluku za Hrista. Ali onda sam u poslednjem trenutku osećao kako me Bog nagovara da idem napred, i video sam kako, kao rezultat toga, menja živote.

 

Evo još jedne ideje za one koji nisu spremni: Ponudite da se molite za njih i njihov duhovni napredak baš tu i sada, uveravajući ih da ćete vi pričati a da oni mogu samo da slušaju. Ako pristanu, preduzeće preliminarni korak u dobrom pravcu, a vi ćete znati da će Bog čuti i odgovoriti. Ako su otvoreni da izgovore molitvu sumnjičave osobe, onda još bolje!

U prošlom poglavlju videli smo da postoje prirodni strahovi sa kojima se osoba suočava dok se približava trenutku odluke. Ali ponekada ti strahovi narastu do neobično velikih proporcija. Kada se to dogodi, problem je u tome što sotona uzima njihove brige i daje im mlazni pogon. Njegovo najveće oružje je strah, pa tako ima smisla da on pokušava da poveća zabrinutost koju ljudi već imaju.

Ako mislite da se to događa, mirno objasnite toj osobi da Bog ima duhovnog neprijatelja koji je, još od Edemskog vrta, šaputao u uho ljudi sve vrste iracionalnih ideja o tome šta mogu da izgube, propuste ili promene ako slede Boga. Kada jednom ljudi razumeju kako ovaj neprijatelj deluje, lakše im je da zanemare njegove pozive.

Dobra je ideja da to podržite tihom molitvom za zaštitu. Efescima 6,12 kaže: „Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas.“ Nemojte zaboraviti ni Jakov 4,7.8. gde kaže: „Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama.“

 

Ako su spremni

Češće nego što očekujete, ljudi će pozitivno odgovoriti na vaše pitanje o veri u Hrista. „Ne, ne mogu da se setim nekog razloga zašto sada ne bih načinio taj korak. Kako mogu to da uradim?“ oni mogu da kažu.

Ukoliko ne osetite da postoje druge teme o kojima treba da razgovarate, bezbedno je da pretpostavite da je ta osoba spremna. A potrebno je da i vi budete spremni. Hajde da pogledamo neke praktične pristupe koje možete da upotrebite.

 

Prelazak preko linije

„Ja sam prilično nov u crkvi,“ jedan čovek je telefonom rekao Marku, „I interesuje me da zakažem sastanak i da razgovaramo o nekim stvarima o kojima je taj Hajbels govorio preko vikenda.“ Bio je to zahtev koji Mark nije mogao da odbije, pa je odvojio vreme da se te sedmice sastane sa Džimom.

Kada su se sastali, jevanđelje je bilo izlagano i objašnjavano, definisano i branjeno, dok je Mark odgovarao na mnoga pitanja koja je Džim postavljao o hrišćanskoj veri. Konačno, oko sat i po vremena kasnije, Džim se opustio u svojoj stolici i rekao, „Mislim da ste odgovorili na većinu mojih pitanja. Šta sada treba da uradim?“

Zamislite sebe u ovakvoj situaciji. Da li vam kolena klecaju? Evo nekih uputstava koja će vam pomoći u ovom procesu.

 

Opustite se

Baš kao što vas je Bog vodio u razgovoru koji ste već imali, sada će vam pomoći da ovu osobu dovedete ka veri. Ohrabrujuće je kada shvatimo da je Bog radio sve vreme na ovog prijatelja dovede do ove tačke. On neće sada da napusti proces i da vam dozvoli da napravite fatalnu grešku koja će sve zabrljati!

 

Zaboravite na formule

Jedna od situacija koja čini da su hrišćani nervozni u ovakvim situacijama je što osećaju da ne poznaju savršenu molitvu za dovođenje ljudi ka Hristu. Oni su gledali kako Bili Grejam to izgovara na televiziji, ali ne mogu da se sete reči. Čitali su molitvu na poleđini evanđeoskih traktata, ali njih kao da nikada nema kada su vam potrebni.

Istina je da nema nikakve magične formule oko koje treba da se brinete. Sve što je osobi potrebno je stav pokajanja, što označava želju da ostavi svoje grehe, i malo pomoći sa vaše strane da uputi iz srca zahtev Bogu za Njegovo spasenje.

Džej Alen Peterson priča o čoveku koji je bio zaglavljen u sred saobraćaja u Njujorku, a Sveti Duh je delovao na njega. Konačno, u očajanju, rekao je Bogu: „Dobro, evo me – sa svim strahovima, i tako tim. Uzmi me!“ I Hristos je promenio život tog čoveka.

Setite se reči razbojnika na krstu u Luci 23,40-43. Najpre je branio Isusovu nevinost, a zatim Mu je rekao, „Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u carstvo svoje. I reče mu Isus: Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u raju.“

 

Molite se zajedno

Prigrabite priliku tako što ćete predložiti da pronađete neko mirno mesto i odmah razgovarate sa Bogom. Pošto većina prijatelja nije sigurna kako treba da se mole, oni će rado dočekati vašu spremnost da im pomognete da formalno načine taj korak. To im takođe pomaže da imaju više pouzdanja kasnije pošto imaju vas kao svedoka da su zaista primili Božje oproštenje i počeli da slede Hrista.

Treba da dodam da u retkim prilikama ljudi će oklevati da odu kući da se mole sa roditeljima, bračnim drugom ili prijateljem koji je bio veliki duhovni uticaj u njihovom životu. Bilo bi dobro da ih ohrabrite da to urade to veče, i da vas sledećeg dana pozovu i kažu vam šta se dogodilo. To će ih motivisati da to urade. Takođe, ako vas ne pozovu sledećeg dana, vi ih pozovite sami da čujete priču ili da ih pozovete da više ne odlažu ovaj važan korak.

 

Molite se naglas

Najviše zbog jasnoće, mislim da je najbolje da se zajedno glasno molite. Tako možete da čujete šta oni zaista govore Bogu i da im pomognete na dole opisane načine. To je takođe još jedan način da im pomognete da znaju šta su uradili, to jeste, da su tražili Božje oproštenje i vođstvo, jer su čuli sebe kako izgovaraju reči!

Otkrio sam da, ako ponudite pomoć, mnogi ljudi su spremni da se glasno mole. To takođe postavlja pozornicu za njihov molitveni život u ulozi novog vernika. Kažite im da su odlično uradili što su vam izrazili svoje misli, i da sada to isto mogu da kažu i Bogu. Takođe, ohrabrite ih da nastave da koriste običan jezik i da ne kite reči ili ne pokušavaju da koriste poeziju. Bog voli da čuje njihove reči.

 

Izdvojeni tekst:

Ohrabrujuće je kada shvatimo da je Bog radio sve vreme na ovog prijatelja dovede do ove tačke. On neće sada da napusti proces i da vam dozvoli da napravite fatalnu grešku koja će sve zabrljati!

 

Vodite u molitvi

Kada ste sve ovo razumeli, jednostavno pognite glavu i počnite molitvu prirodnim tonom koji će im prikazati kako treba da razgovaraju sa Bogom. Ja počinjem tako što Mu zahvaljujem što ih je doveo do ove tačke, i tražim od Njega da im pomogne da ponizno i čitavim srcem prihvate Njegovo oproštenje i vođstvo.

 

Predajte to njima

Dalje, kažite im da krenu i razgovaraju sa Bogom svojim rečima. Ohrabrite ih da se usmere na dve stvari: njihovu potrebu za Božjim oproštenjem, koje je Hristos platio na krstu, i za Njegovim vođstvom. Onda samo slušajte.

Možda će im biti potrebno par minuta da skupe hrabrost da progovore. Ali ako čekate, oni će konačno izgovoriti molitvu iz srca, koja će, prema mom iskustvu, biti najautentičnija i najdirljivija molitva koju ćete ikada čuti.

Ipak, važno je da pratite šta govore kako biste bili sigurni da su na pravom putu. Na primer, postarajte se da kažu „Sagrešio sam i potrebna mi je tvoja milost“, umesto „Nisam bio dobar, ali sada ću više da se trudim.“ Ako osećate da skreću sa puta, nežno prekinite i razgovarajte koliko god je neophodno, dok oni ne budu spremni da nastave.

Ako postoji neki određeni greh koji su vam priznali da ih muči u životu, možete predložiti da Bogu određeno govore o tome, tražeći od Njega da oprosti taj greh i da im pomogne da ga savladaju.

Zatim, kada osetite da su prikladno govorili Bogu o oproštenju, podstaknite ih da pređu na sledeće područje, a to je Božje vođstvo u njihovom životu. Ohrabrite ih zamole Hrista da vodi njihov život, i da traže da Božji Duh dođe i promeni ih iznutra. Opet, slušajte šta se mole. Ako je neophodno, dodajte ono što mislite da treba da čuju ili razumeju.

Kada vam se učini da ste prekrili to područje, kažite im da treba da se mole za još nešto. To ima veze sa onim što su upravo tražili: Božje oproštenje i Njegovo vođstvo. Ako stvarno misle ono za šta su se molili, onda je Bog to već uradio! Zato je treće područje zahvaljivanje: izražavanje zahvalnosti Bogu za darove koje im je upravo dao. Uživajte da slušate dok oni izražavaju zahvalnost iz srca.

 

Završite molitvu

Kada završe sa zahvaljivanjem Bogu, otkrićete da sasvim prirodno i sami želite da im se pridružite i zahvali te Bogu. Nemojte da se uzdržavate! Prikladno je da u ovom trenutku oduševljeno proslavite Boga za čudo koje je upravo uradio u njihovom životu i za radost koju osećate kao rezultat toga. Zatim dodajte kratku molbu da On štiti i vodi ovog novog sina ili kćer kroz uzbudljive ali teške dane promene koji su ispred njih.

Mark je pratio ove korake u razgovoru sa Džimom. Za molitvu je bilo potrebno samo nekoliko minuta, ali bila je to verska transakcija sa Bogom koja je Džimov život usmerila u novom pravcu. Sada, nekoliko godina kasnije, on i dalje raste u svojoj zajednici sa Hristom i aktivan je u našoj crkvi.

Ova priča može da se ispriča hiljadu puta, koristeći drugačija imena. Samo se nadam da će se ona uskoro opet ispričati, ovoga puta vi ćete je ispričati, a imena novih hrišćana biće imena vaših prijatelja ili članova porodice. Njihov život zauvek će biti promenjen – a i vaš takođe.

 

 

Prelazak preko linije

Naravno, hrišćanski život se ne završava sa „amin“. Hajde da ukratko pregledamo šta treba da uradite posle molitve kako biste se postarali da je vaš prijatelj utvrđen u svojoj novopronađenoj veri.

 

Proslavite

Nakon što ste nekoga poveli u molitvi predanja, važno je da odvojite malo vremena da proslavite i razgovarate o tome. Možda ćete želeti da ukažete na Luku 15,10: „Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.“ Ovo je uzbudljiv trenutak i vaš stav treba to da pokazuje.

Naravno, način na koji ljudi izražavaju svoje uzbuđenje zavisi od njihove ličnosti. Nemojte da se iznenadite ako jednom budu zagrljaji i suze radosnice, a drugi put osoba vam jednostavno pruži ruku i kaže „Hvala“.

 

Utvrdite njihovu odluku

Važno je da ponovite važnost onoga što su upravo uradili. Potvrdite da su doneli najveću odluku u životu, i da će večno biti zahvalni Bogu. Ali znajte da neki ljudi neće biti duboko pokrenuti emocijama kao što ste možda očekivali. To je u redu. Ono što je važno jeste da misle ono što su se molili. Osećanja će doći, kod nekih ljudi jače nego kod drugih.

 

Prikažite realnu sliku

Objasnite im da će postojati usponi i padovi u njihovom nivou intimnosti sa Hristom, i u nivou uzbuđenja koje osećaju u služenju Njemu. To je normalno u bilo kojoj zajednici ili predanju. Važno je da odluče da ostanu u komunikaciji sa Njim, u dobru i zlu, a sigurno će doživeti i jedno i drugo.

 

Objasnite korake za duhovni rast

Lako je da zaboravimo razgovor o osnovnim navikama koje nam pomažu da rastemo kao hrišćani. Ali bilo da to uradimo odmah ili kroz nekoliko dana, od vitalne je važnosti da provedemo određeno vreme dajući praktične predloge o sledećim područjima:

 

 

Molitva

Objasnite da treba svakog dana da odvoje vreme da razgovaraju sa Bogom. Ohrabrite ih da nastave da razgovaraju sa Njim koristeći svakodnevni jezik, i da budu iskreni i otvoreni o onome što im je na umu svakog dana. Čak i kada ne osećaju želju da se mole, dobro je da to kažu Bogu!

Da bi se održala ravnoteža u molitvi, objasnite im da ona treba da sadrži obožavanje Boga i to je odličan način za početak. Zatim treba da priznaju grehe koje su učinili, i Bog im daje oproštenje. Treba da zahvaljuju, što je prirodna reakcija na Njegovo oproštenje i na mnoge druge znake Njegove ljubavi i staranja u njihovom životu. Na kraju, treba da upućuju molbe. Bog želi da to činimo i obećao je da će čuti i odgovoriti.

Zajednička molitva tokom budućih sastanaka je odličan način da se ilustruje važnost i naglasi navika razgovaranja sa Bogom.

 

Čitanje Biblije

Podvucite činjenicu da je osnovni način na koji nam se Bog obraća Njegovo pisano otkrivenje, Biblija. To je Njegovo pismo čovečanstvu, koje nam govori o Njemu, Njegovoj ljubavi prema nama, priča o našem grehu i Njegovom spasenju i predstavlja Njegovo vođstvo kako treba da Mu služimo i ugodimo.

Ohrabrite naviku da svakog dana pročitaju makar jedno poglavlje, počevši sa nekim novozavetnim jevanđeljem. Takođe, unapred im kažite da će im se pojavljivati pitanja dok čitaju, i da treba da ih zapišu i razgovaraju o njima sa vama ili sa nekim drugim odanim vernikom.

 

Zajednica sa drugim hrišćanima

Naglasite važnost razvijanja dubokih i iskrenih prijateljstva sa drugim hrišćanima i redovno provođenje vremena sa njima. Ovi međuljudski odnosi biće važan izvor ohrabrenja, učenja i odgovornosti.

Postarajte se da pronađu crkvu koja precizno i sa važnošću uči iz Biblija, i koja neguje duhovno zdravlje i rast. Naglasite da crkva nije samo mesto na kome mogu da budu izazivani i poučavani, već i mesto gde Bog želi da ih upotrebi da služe drugima na način koji primenjuje duhovne darove koje im je On dao. Nadahnite ih činjenicom da su pozvani da budu važni igrači u Njegovom timu.

 

Odnosi sa onima koji nisu hrišćani

Nikada nije prerano da novim vernicima kažemo da Bog želi da oni postanu neodoljivi hrišćani, kroz koje će On dopirati do drugih. Podelite neke principe koje ste naučili o ovome, ali upozorite ih da budu strpljivi prema bliskim prijateljima i članovima porodice. Ovim ljudima biće potrebno vreme da ih posmatraju i vide da li je promena u njima stvarna, pre nego što ozbiljno razmisle da primene jevanđelje u svom životu.

 

Obezbedite dugotrajnu duhovnu negu

Područja koja smo upravo obradili daju početnu orijentaciju u hrišćanskom životu, kako bi vaši prijatelji ispravno krenuli. Problem je što se često ovde zaustavljamo, nadajući se da će oni nekako da prežive sami za sebe. Ali znajući da su duhovna novorođenčad, moramo da se postaramo da primaju pravilnu duhovnu negu. Postoje dve dobre mogućnosti za to. Prva je prirodno roditeljstvo, a druga je usvajanje.

 

Izdvojeni tekst:

Znajući da su oni duhovna novorođenčad, moramo da se postaramo da primaju pravilnu duhovnu negu. Postoje dve dobre mogućnosti za to. Prva je prirodno roditeljstvo, a druga je usvajanje.

 

Prirodno roditeljstvo znači da ćete vi, osoba koja ih je prevela preko linije vere, preuzeti odgovornost da se redovno sastajete sa njima kako biste ih učili i ohrabrivali. Prednost ovog pristupa je što među vama već postoji zajednica poverenja, i prirodno je da dozvolite da se to razvije u sledeću fazu rasta.

Ali često razlike u starosti, ličnosti, životnom dobu, polu ili lokaciji mogu da učine da druga mogućnost – duhovno usvajanje – bude bolji izbor. To ne znači da ćete ih ostaviti na vratima neke crkve. Umesto toga, treba pažljivo i sa molitvom da potražite prikladnog roditelja, zrelog hrišćanina, sa kojim vaš prijatelj ima sličnosti i koji je spreman da posveti vreme i energiju koja je potrebna da bi oni rasli u svojoj zajednici sa Hristom.

Kao što sam ranije rekao, moja je molitva da vi doživite ovo uzbuđenje, barem jednom, da lično povedete prijatelja preko linije vere. To može da bude nakon samo jednog ili dva razgovora o duhovnim temama, ili će možda biti potrebne godine strpljenja i molitve. Ali kada se to konačno dogodi, vaša vera i pouzdanje i duhovno oduševljenje će rasti, i onda će sledećeg puta biti lakše da pomognete nekome. Duž puta postaćete veoma neodoljivi hrišćanin.

 

Četrnaesto poglavlje

 

Neodoljivi hrišćani i neodoljive crkve

 

 

„Sigurno se šališ!“ Uzviknuo je Fred. „Ja – da pohađam evanđeoski seminar? Moram da ti kažem da od svih načina na koje sam mislio da provodim vreme utorkom uveče, priprema za svedočenje definitivno nije bio jedan od njih!“ Fred je bio zaprepašćen što ga je bilo ko ohrabrivao da razmisli o takvoj stvari.

Ali moj prijatelj je bio uporan. „Samo ti govorim da mislim da bi mogao da budeš uspešan u širenju svoje vere drugima, uostalom, to bi ti pomoglo da napreduješ u svom ličnom razumevanju hrišćanstva.

Konačno je Fred popustio. Kako je ispalo, seminar je zapalio duhovnu iskru u njemu koja gori od tada. Skoro trenutno je ovaj čovek, koji je tek kratko vreme bio hrišćanin, počeo aktivno da prenosi svoju veru ljudima koje je poznavao.

Najpre, pomogao je prijateljima da dođu do tačke kada su spremni da pređu preko linije i zatim ih je doveo u crkvu kako bi im Mark ili jedan od njegovih drugih „trenera“ pomogao da se mole molitvu predanja. Posle nekoliko puta, Fred je otkrio kako da to sam uradi, i počeo je nezavisno da dovodi ljude ka Hristu.

Od tada je oko tridesetoro ljudi došlo Hristu, uglavnom zbog Fredovog uticaja. Sada on voli malu grupu u kojoj uči druge vernike da šire svoju veru kao što on čini. Sada su neki od njih nedavno doživeli uzbuđenje da povedu svoje prijatelje preko linije vere.

Fred je direktni poslovni čovek koji ne trpi gluposti, koji koristi stil suočavanja u evangelizmu. On uživa u izazovu bavljenja sa teškim, nereligioznim tipovima čiji život skoro da češe dno i koji ne znaju gde drugo da pogledaju osim gore. Nije potrebno da kažemo da je Fred neodoljivi hrišćanin.

Džuli nije ni malo slična Fredu. Ona je stidljiva žena iz predgrađa, tihog govora, sa dve kćerke tinejdžerke i velikim, prijateljski nastrojenim psom. Ona i njen muž Bob su nekada išli u jednu udobnu crkvu na sred puta u kojoj se jevanđelje nije jasno iznosilo.

Onda je jednoga dana, posredstvom serije događaja, Džuli predala svoj život Hristu. Potražila je crkvu koja funkcioniše prema Bibliji i odlučila da se pridruži Vilou Kriku. Uskoro je počela da dolazi u dodir sa nekim vernicima koji su na umu imali svedočenje. Slično Fredu, Džuli je pohađala seminar o ličnom evangelizmu i uzbudila se zbog prilike da utiče na druge radi jevanđelja.

Od tada je pomogla svom suprugu, roditeljima, kćerkama, nećacima, susedima i mnogim drugim ljudima koje je upoznala u crkvu da postanu utvrđeni u rastućoj zajednici sa Hristom. Za samo jednu godinu, Džuli je Bogu lično dovela četrnaestoro ljudi kroz molitve predanja.

Zbog njene tihe ličnosti i nenametljivog pristupa, većina ljudi ni ne shvataju šta im se događa. Naše odeljenje za evangelizam o njoj govori kao o „Božjem tajnom oružju“. Džuli je tako uspešna zato što ni na koji način ne predstavlja stereotip evanđeliste. Ona je jednostavno ono što jeste, i zato je uspešna u zadobijanju drugih.

 

Izdvojeni tekst:

Neodoljivi hrišćani dolaze u širokom spektru oblika, veličina, boja, uzrasta, ličnosti, temperamenta i nivoa iskustva. Baš kada mislite da znate kako oni izgledaju, nailazi nova vrsta i razbija kalup.

 

Džuli ipak ima nešto zajedničko sa Fredom: i ona je postala neodoljivi hrišćanin. To su dvoje posebnih ljudi. Ali oni su takođe obični hrišćani, kao vi i ja. Oni su obični grešnici koji su otkrili Hristovo oproštenje i koji su razvili vrednosti, karakter i veštine koje su potrebne da bi duhovno uticali na život drugih.

I baš kao što se njih dvoje razlikuju jedno od drugog, neodoljivi hrišćani dolaze u širokom spektru oblika, veličina, boja, uzrasta, ličnosti, temperamenta i nivoa iskustva. Baš kada mislite da znate kako oni izgledaju, nailazi nova vrsta i razbija kalup.

Ova raznolikost postaje još uzbudljivija kada shvatite da nema dva duhovna tragača koji izgledaju isto. Oni dolaze u mnogim kombinacijama verskog okruženja, etničke pripadnosti, društvenog položaja, obrazovanja i nivoa otvorenosti prema Bogu, crkvi i biblijskom učenju.

U svojoj mudrosti, Bog je stvorio sve vrste hrišćana i stavio ih u krugove uticaja raznih vrsta duhovnih tragača. Kroz te krugove Božja ljubav i istina može da se prenosi na načine koji prirodno odgovaraju i jednima i drugima. Ali da bi se to dogodilo, potrebno je da naučimo osnove širenja naše vere i da zatim ono što smo naučili sprovedemo u delo. Kada to činite izvesno vreme, i iz grešaka duž puta steknete mudrost, doći ćete do tačke kada ćete od začuđenosti moći da pređete na zahvalnost, od napetosti do pouzdanja, od straha na avanturizam.

To je slično učenju bilo kog hobija, sporta ili veštine. Uvek postoji određeni stepen nelagodnosti koji nastaje kada isprobavamo nešto novo. Vrlo malo skijača impresivno izgledaju tokom svog prvog spusta. Nema mnogo igrača golfa koji na prvoj utakmici postignu odlične rezultate. A kako je bilo kada ste prvi put vozili rolšue? Sećate li se kako su vas noge nosile u dva različita pravca?

Posle nekoliko početnih udaraca i modrica neki ljudi odustanu, a drugi se samo potrude još više. Oni koji istraju postaju sve bolji i bolji, i aktivnost im donosi sve više nagrada.

Slično tako se postaje i neodoljivi hrišćanin. Ljudi koji padaju u svom trudu da izgrade međuljudske odnose i prenesu poruku o Hristu, ali koji zatim ustaju, brišu prašinu sa sebe i ponovo počinju, mogu da očekuju dan kada će postati stručni i pouzdani.

Fred i Džuli su samo dva od mnogih primera – a vi možete da budete među njima.

 

Eksponencijalni uticaji

Moram nešto da priznam. Volim kada posmatram kako vernici dobijaju viziju o dosezanju izgubljenih za Hrista. Divno je posmatrati ih kako prevazilaze svoje početno oklevanje i razvijaju nivoe spretnosti koje, uz uticaj Svetog Duha, donose rod novih hrišćana. Posebno uživam kada slušam kako je neko od njih po prvi put doveo nekoga Hristu, jer znam da će to iskustvo da proširi njihovu veru i uveri ih u još veći stepen uspeha.

Ali više od toga, volim da gledam kako neodoljivi hrišćani prenose klicu drugima u svom društvu, koji je zauzvrat prenose na još ljudi, sve dok u čitavoj njihovoj crkvi ne izbije evanđeoska epidemija.

Razmislite o tome: Ako Bog tako uspešno može da upotrebi jednog neodoljivog hrišćanina, šta se događa kada čitava crkva postane neodoljiva? Kada se to dogodi, mi govorimo o eksplozivnom duhovnom uticaju u čitavom društvu. Koliko god da je važan naš pojedinačni trud, na kraju će Bog dopreti do sveta kroz udružene napore i aktivnosti svih nas koji radimo zajedno u crkvi.

Nije potrebno da vam kažem da većina crkava nisu takve. Hvala Bogu, postoje neki svetli primeri, ali previše njih samo tavore iz sedmice u sedmicu, pokušavajući da zadrže svoje članove, ispune svoj budžet i održe status kvo. Oni nemaju nikakvu stvarnu viziju za zadobijanje izgubljenih i pokazivanje puta ka Bogu jer su previše zauzeti debatama o unutrašnjoj politici i bavljenju sa svim mogućim vrstama borbi u crkvi.

Verujem da je to parodija. To nije ono o čemu je Hristos mislio kada je u Mateju 16,18 govorio o građenju crkve koju vrata paklena neće savladati. Njegova vizija o crkvi bila je da će ona biti aktivna, dinamična sila koja se širi i koju ozbiljno treba uzeti u obzir (Dela 1,8). Centralno u njenoj misiji biće spasavanje, iskupljivanje i traženje ljudi koji su zaglibljeni u grehu.

Sa misijom ove veličine, svi treba da se čuvamo od samozadovoljstva. Čak iako ste u crkvi koja u nekoj meri teži ka tom cilju, važno je da se ne usmerite na broj koji ste već dosegnuli, već na mnoštvo bespomoćnih ljudi koji će se suočiti sa Božjim sudom.

Da, treba da proslavljamo obraćenja kada se ona dogode, ali nikada ne smemo da budemo zadovoljni i da prestanemo da posežemo za drugima. Naš posao trajaće sve dok čitav svet ne upozna Hrista.

 

Karakteristike neodoljive crkve

Da li želite da budete deo crkve koja je celim srcem prihvatila ovaj cilj? Zar ne biste voleli da učestvujete u trudu da vaša crkva postane više neodoljiva? Pa, da produbim vaše razmišljanje o tome kako to može da izgleda, navešću petnaest karakteristika koje ćete otkriti u evanđeoski uspešnim crkvama. Upotrebite ih kao spisak za proveru da vidite da li važe u vašoj crkvi. Nadam se da ćete vi i ostali vernici u vašoj crkvi ne samo ceniti snagu vaše crkve, već i početi da razgovarate o tome kako da rešite njene slabosti.

 

Evangelizam je osnovna vrednost

Većina ljudi u crkvi mogu da citiraju Jovan 3,16. Činjenica da „Bogu tako omilje svet“ nije informacija koja nedostaje u našim redovima. Problem je što to možemo da znamo u svojoj glavi, a da ne dozvolimo da nam stigne do srca. Iako je to teologija u koju treba da verujemo, takođe mora da postane i vrednost po kojoj treba da živimo.

Ovu karakteristiku stavio sam na prvo mesto jer tu često padamo. Dozvolite mi da to kažem drugim rečima: Ja tu često padam. Bez obzira na činjenicu da sam godinama učio druge da su ljudi važni Bogu, lako mi je da zaboravim tu činjenicu kada se nađem u sred radne sedmice prepune obaveza. Iznenada hvatam sebe kako se prema nekome ponašam kao prema predmetu a ne kao prema osobi koju Bog voli i za koju se stara.

Opasnost za vođe koji žele da imaju neodoljivu crkvu je što mogu da zanemare potrebu da neprekidno naglašavaju ovu temeljnu vrednost. Umesto toga, oni započinju nove programe, ili eksperimentišu sa najnovijim evangelizacionim trendovima, ili, u očajanju, koriste krivicu u pokušaju da vernike nateraju da svedoče.

Ali rezultati ovih pristupa obično su plitki i privremeni. Boje je da počnemo sa osnovnim verovanjima crkve i da, kroz učenje, ilustracije, pričanje priča, obrazovanje i primerom, pokušamo da tokom vremena usadimo u vernike Božje srce prema nereligioznim ljudima.

 

Izdvojeni tekst:

Činjenica da „Bogu tako omilje svet“ nije informacija koja nedostaje u našim redovima. Problem je što to možemo da znamo u svojoj glavi, a da ne dozvolimo da nam stigne do srca. Iako je to teologija u koju treba da verujemo, takođe mora da postane i vrednost po kojoj treba da živimo.

 

Izgubljeni imaju prioritet

Možete da kažete da crkva ceni izgubljene ljude prema načinu na koji postavlja prioritete i donosi odluke. Ovo posebno važi ako se lične želje vernika sudaraju sa potrebama duhovnih tragača izvan crkve.

Kasnih 1960tih godina, kada je pokret Isus počeo da raste, tradicionalne crkve u južnoj Kaliforniji suočile su se sa jednom dilemom. Problem je bio što su na njihova bogosluženja dolazili dugokosi, bosonogi hipi tipovi, i njihove prljave noge prljale su tepihe u njihovim crkvama.

To je izazvalo nemir među vođama crkava. Neki su želeli da zabrane ovim ljudima odbačenima od društva da dolaze u njihove zgrade. Ali jedan pastor, Čak Smit, ustao je i izazvao takvo razmišljanje, objavljujući da ove ljude treba voleti i pokazati im gostoprimstvo. Hvala Bogu, njegova crkva prihvatila je njegovo mišljenje i mudrost. Kalvari Čepel iz Kosta Mese u Kaliforniji, je služba koja je od tada dodirnula živote hiljade duhovnih tragača, i njihov pristup službi prihvatile su i druge crkve širom zemlje.

I naša crkva suočila se sa sličnom odlukom. Nastala je prilika da budemo domaćini debati između veoma poznatog ateiste i visoko poštovanog hrišćanina istoga dana kada je za naše osoblje već bila planirana proslava za kraj godine. Iako su oba događaja bila važna, odlučili smo se za onu koja je imala potencijal da ljude dovede ka Hristu. Debata je na kraju bila jedan od najuzbudljivijih događaja u istoriji crkve, sa skoro osam hiljada prisutnih ljudi a četrdeset i sedmoro odlučilo se za Hrista.

Bilo bi lako da kažemo, „Pa, naravno da su ljudi vredniji od tepiha, i evanđeoski događaji važniji su od proslava. Zašto je uopšte pojavilo takvo pitanje?“ Ali nije sve tako jasno kada se sudare prioriteti i vernici crkve se ukopaju i brane svoje sitničave brige.

 

Izdvojeni tekst:

Život će se menjati posle razgovora na parkingu, pitanja o veri postavljaće se preko telefona i u restoranima, ideje za nove oblike svedočenja nastajaće u hodnicima, i niko neće govoriti, „Oh, evangelizam, to je posao toga i toga.“

 

Šta ima prednost, na primer, kada se godišnji crkveni izlet sudari sa retkom prilikom da se organizuje misionski događaj sa govornikom koji će samo jedan dan da bude u gradu? Ili šta se događa kada je omladinskom odeljenju potreban novac da bi organizovali evanđeoski koncert za svoje prijatelje, a vi ste želeli taj novac da upotrebite za krečenje odeljenja za bebe ili betoniranje parkinga, a povrh svega još i ne volite glasnu muziku koju ti klinci sviraju?

To su stvarni sukobi kojih ste već možda bolno svesni. Sada vidite zašto sam započeo ovaj spisak sa potrebnom da cenimo evangelizam i izgubljenima damo prednosti? Ne govorim da će ove karakteristike biti oštra i jasna uputstva za svaku odluku. Ali to su vodeći principi koji mogu da vode računa o našim sklonostima ka duhovnoj egocentričnosti, i da nam pomognu da donesemo odluke koje će našu crkvu veoma pokrenuti ka pravoj neodoljivosti.

 

Svedočenje je deo celokupne strategije

Još jedna važna karakteristika ovih crkava je da je svedočenje integralni element njihove celokupne crkvene strategije. Drugim rečima, evanđeosko obučavanje i događaji nisu sporedna tema, dodeljeni samo jednoj osobi, odeljenju ili jednoj večeri u sedmici. To je sastavni deo onoga što crkva predstavlja.

Kada se to dogodi, biće vam teško da odredite gde se tačno „to“ događa, jer „to“ će se događati na sve strane. Život će se menjati posle razgovora na parkingu, pitanja o veri postavljaće se preko telefona i u restoranima, ideje za nove oblike svedočenja nastajaće u hodnicima, i niko neće govoriti, „Oh, evangelizam, to je posao toga i toga.“

 

Proces potrage se poštuje i neguje

Postoji opasnost da se crkve obruše na bilo kog prijatelja koji se pojavi na vratima. „Možda ćemo dobiti samo jednu priliku,“ misle oni, „pa je najbolje da je zgrabimo i da ih sada dovedemo ka Hristu.“

Na kraju se događa da takvi hrišćani zaista i dobiju samo jednu priliku. To se događa zato što su prebrzo nastupili i pokušali da posle jednog kontakta dovedu osobu ka Hristu. Prijatelj se jednostavno uplaši zbog njihove taktike visokog pritiska.

Ali postoji nešto što sam naučio tokom svojih godina u službi. Kada poštujete i cenite proces kroz koji ljudi prolaze u dolasku ka Hristu, mnogi od njih biće spremni da počnu. Vaš pristup govori im da zaista razumete kroz šta oni prolaze dok čine te teške korake ka veri.

U svom vođstvu uvek sam pokušavao da ohrabrujem ovaj proces potrage na dva osnovna načina. Najpre, ohrabrivao sam naše vernike da grade autentične međuljudske odnose sa ljudima koje žele da dosegnu. Tako će stalno biti prisutni kao prijatelji koji će im pomagati u usponima i padovima na njihovom duhovnom putovanju.

Drugo, osmislili smo naša bogosluženja da osetljivo govore o temama sa kojima se ljudi suočavaju kada ispituju hrišćansku veru. Takođe im stavljamo do znanja da od njih nećemo tražiti da pevaju, potpišu, kažu ili daju bilo šta dok su još u svojoj fazi potrage. To im daje priliku koja im je potrebna da prikladno proslave Isusovu zapovest da „izračunaju trošak“ hrišćanstva pre nego što se zaista potpišu na isprekidanoj liniji.

 

Pitanja prijatelja su važna i na njih se odgovara

Jedan od najvećih strahova sa kojim se prijatelji suočavaju je da će se od njih tražiti da pristanu na nešto što ne razumeju ili sa čime se ne slažu. Od toliko mnogo njih čujem kako ih je vođa crkve osramotio zato što su izrazili iskrenu sumnju ili im je s visine rekao da najpre treba da prihvate hrišćansku veru pa tek onda mogu da pronađu unutrašnju sigurnost da je to zaista istina. Promišljenom tragaču ovakvi odgovori kažu, „Ovim ljudima nije stalo do istine. Oni samo pokušavaju da zaštite svoje redove. Bilo bi bolje da se spakujem i tražim na drugom mestu!“

Biblija nam u 1.Petrovoj 3,15 kaže: „A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje.“ Šta više, 1.Solunjanima 5,20 kaže: „A sve kušajući dobro držite.“ Treba da budemo više zainteresovani za istinu od bilo koga drugog, pošto obožavamo Boga istine i On nam je naredio da je proučavamo i poznajemo.

Crkve koje žele uspešno da dođu do iskrenih duhovnih tragalaca treba da načine udružene napore kako bi otvoreno pokrenuli i odgovorili na pitanja koja ljudi postavljaju. Oni će pokazati pouzdanje u Bibliju i verovanja koja brane svojim životom, i to pouzdanje rašće dok stalno ispočetka gledaju kako i najteže izazove upućene veri postoje dobri odgovori.

 

Vođe prikazuju model rada sa izgubljenima

„Uradite ono što govorim, a ne ono što radim,“ nije dobar način za izgrađivanje crkava koje su orijentisane ka svedočenju. Ako ljudi vide da je evangelizam samo otrcana fraza a ne stvarni običaj vođstva, pozivi na svedočenje ući će na jedno uho a izaći na drugo. Pastor, starešine i bilo koje drugo vođstvo treba da savladaju i prikazuju vrednost ulaganja vremena i truda u strateško povezivanje sa neobraćenim ljudima.

Ovo posebno važi za starijeg pastora. Iz iskustva znam koliko je beskorisno da izazovem svoje slušaoce da urade nešto što ja sam ne radim. Nemoguće je da govorimo sa pravim ubeđenjem. Reči nemaju sile i zvuče samo kao lepe ideje koje neko negde treba da pokuša nekada da sprovede.

Ovde, kao i na drugim mestima, važi pravilo, „Brzina vođe je brzina tima.“ Ljudi u vašoj crkvi treba da vide da ste ispred njih, da živite životom koji je pun avanture i akcije u spasavanju izgubljenih. Oni će početi da govore sebi, „Pastor je spreman da preduzme rizike i upusti se u to, pa možda je vreme da i ja počnem to da radim.“

 

 

Vernici su osposobljeni da šire svoju veru

Kada vođe kao modeli postanu uobičajena stvar, ljudi u crkvi počeće da traže pomoć kako bi i sami postali više neodoljivi. U znak odgovora na njihovo oduševljenje i glad, crkva može da ponudi praktične oblike obučavanja koji su smišljeni za razvijanje veština za uspešno prenošenje poruke o Hristu.

To može da se obavi na posebnim časovima i seminarima, kao i putem propovedi sa propovedaonice i razgovora u malim grupama. Vernici će prisustvovati a da nisu na to naterani, jer je ono što uče važno za vrednost koja se već ukorenila u njihovom srcu.

 

Izdvojeni tekst:

Kada obični hrišćani u crkvenom tkanju postanu obučeni i aktivni u širenju svoje vere, onda se bolje čuvajte! Čitava nova era aktivnosti i promene života doživeće eksploziju. Ako to niste ranije doživeli, osetićete izvanredno oduševljenje što ste deo neodoljive crkve.

 

Kada se to dogodi – kada obični hrišćani u crkvenom tkanju postanu obučeni i aktivni u širenju svoje vere, – onda se bolje čuvajte! Čitava nova era aktivnosti i promene života doživeće eksploziju. Ako to niste ranije doživeli, osetićete izvanredno oduševljenje što ste deo neodoljive crkve.

 

Međuljudski odnosi sa nevernim ljudima doživljavaju maksimum

U obučavanju koje se odigrava u neodoljivim crkvama, stalno se naglašava važnost izgrađivanja autentičnih međuljudskih odnosa sa nevernim poznanicima. Tu će se bitka osvajati ili gubiti. Bez ovih prijateljstva, mi se neizbežno vraćamo na stare taktike tipa „udari i beži“. Ove taktike mogu da pomognu nekolicini, ali oteraće mnogo više.

Da bismo uzdigli vrednost izgrađivanja ovih strateških međuljudskih odnosa, neodoljive crkve treba da paze da ne preopterete sedmični kalendar ili da vrše pritisak na ljude da sve svoje vreme provode u crkvenim aktivnostima. Umesto toga, one treba da odaju priznanje pokušajima vernika da provode kvalitetno vreme sa ljudima kojima je Hristos potreban.

Ove crkve takođe dozvoljavaju preduzimanje onakvog rizika u koji se Isus upuštao kada je išao na mesta na kojima su živeli nereligiozni ljudi. Shvatajući da u tome postoji opasnost, oni ohrabruju jedan drugoga u održavanju pobožnog života.

 

Proslavljaju se razni pristupi evangelizmu

Neodoljive crkve naglašavaju da uspešan evangelizam izgleda baš kao njihovi pojedinačni vernici. Može da uzme oblike koji odgovaraju ličnostima koje im je Bog dao.

Ovo je radikalno odstupanje od većeg dela onoga što se događalo u proteklim decenijama. Postojala je sklonost da se pastor oduševi prema evangelizmu na određeni način, i da zatim potajno ili otvoreno vrši pritisak na sve ostale da rade isto što i on. Na kraju se događa da postoji vrlo malo ljudi koji su po temperamentu isti kao i vođa, ali drugi primoravaju sebe da urade ono što im ne odgovara. Drugi se potpuno povlače iz crkve, ili ostaju tu gde jesu i osećaju krivicu. Možda kažu, „Voleo bih da sam duhovniji kako bih mogao radim to što oni rade.“

U tom procesu se povređuje mnogo dobrih ljudi i, što je jednako štetno, oni se ne primenjuju u dosezanju onih koji bi mogli da se povežu sa ljudima kao što su oni. Tako veliki broj vernika oseća da ih ne razumeju a veliki delovi stanovništva ostaju neobrađeni.

Istinski neodoljive crkve izbegavaju ove probleme tako što cene mnoge različite pristupe u širenju poruke. Dok vernici koriste svoje pojedinačne evanđeoske stilove i zatim udružuju snage u tim, misionski rad crkve doživljava veliki napredak.

Na primer, jedna žena pozvala je našu kancelariju u crkvi jer se brinula za svog muža koji se nalazio u procesu da postane Mormon. Ona nije znala kako da mu pomogne da sagleda probleme u Mormonstvu u suprotnosti sa istinom biblijskog hrišćanstva. Zato smo mi nadomestili njen trud sa intelektualnim pristupom od strane nekolicine ljudi u našoj službi za apologetiku. Oni su nastavili da se sastaju sa Robom sve tok on nije došao do tačke da preda svoj život Hristu. Zanimljivo je što se i on sada nalazi u istoj službi, primenjujući svoj intelektualni stil u pomaganju drugima koji imaju slične probleme.

 

Svaki položaj u službi gleda se kao ceo crkvenog svedočenja

U neodoljivim crkvama, svaka služba u crkvi – bez obzira na određeno odeljenje čiji je deo – ceni se kao važan doprinos sveobuhvatnom cilju dopiranja do izgubljenih.

Sam zadatak može da bude čišćenje i održavanje zgrade, upravljanje sistemom ozvučenja, pomaganje ljudima da pronađu slobodno mesto, učenje i negovanje dece, ili vođenje računa o budžetu i plaćanje mesečnih troškova. Ali svaki dodaje nešto evanđeoskoj uspešnosti crkve. Kada svi radimo zajedno, možemo da uradimo ono što niko sam ne bi mogao da uradi u dopiranju do izgubljenih. Zato je svaka uloga od vitalne važnosti.

 

Trud pojedinačnih vernika podržavaju veliki evanđeoski događaji

Čak i posle najboljeg obučavanja i ohrabrenja, većini vernika biće potrebna pomoć u dovođenju njihovih prijatelja do tačke predanja. Iako to može da ima razne oblike, jedna od najboljih strategija je da se organizuje veliki evanđeoski događaj na koji mogu da dovedu svoje prijatelje. Divno je posmatrati kako čak i jedno dobro smišljeno bogosluženje, koncert ili program, Bog može da upotrebi da ispravi pogrešna shvatanja o Njemu i da pripremi prijatelje da čuju nešto više.

 

Izdvojeni tekst:

Uz put, inovacija nije nova izmišljotina. Većinu dinamičnih pokreta u istoriji crkve vodili su ljudi koji su bili spremni da razbiju kalup i da pokušaju neki novi oblik službe. Samo pogledajte živote majstora kao što su Luter, Kalvin, Vesli, But i Mudi.

 

Neka vam bude jasno da ovde ne govori o bogosluženjima, iako ona mogu da budu korisna nekim vernicima koji su već uznapredovali na svom duhovnom putovanju. Govorim o događajima koji su od početka do kraja smišljeni imajući neverne na umu. Oni mogu da imaju razne oblike, od koncerta savremene hrišćanske muzike do kreativnih prezentacija koje obuhvataju dramu, multimedije i umetnost, do doručaka za muškarce i ručaka za žene, ili posebnih večeri na kojima poznati govornik govori ili priča svoje iskustvo.

U slučaju Vilou Krika, svakog vikenda imamo posebne događaje za prijatelje koji iznose osnovna hrišćanska verovanja kroz kombinaciju muzike, drame i izgovorene reči. Zatim, kao sledeći korak, nudimo bogosluženja preko sedmice, kada se vernici sastaju da provode vreme u proslavljanju Boga i učenju iz Njegove Reči.

Mnoge crkve imaju slične događaje za prijatelje nekog drugog dana ili ređe. Važno je da se održi visoki kvalitet, čak iako to znači manje događanja. Svrha je u tome da niko ne može da prepiše koliko ovakvih događanja treba da postoji ili kakav oblik oni treba da imaju, već da se crkve ohrabre da budu strateške u naporu da ljude zadobiju za Hrista. Ova kombinacija ličnog i zajedničkog evanđeoskog truda može da učini da crkva postane veoma neodoljiva.

 

Inovacija je cenjena i primenjivana

Kao što smo ranije videli, Matej nije svoju ideju o gozbi za svoje neverne prijatelje izvadio iz Priručnika iz prvog veka o odobrenim evanđeoskim idejama. Umesto toga, on je jednostavno video potrebu, pristupio svojim mogućnostima, postao kreativan i organizovao žurku!

Crkve koje utiču na kulturu oko sebe imaju mesta za gozbe kao što je Matejeva. One dozvoljavaju nove inovativne ideje za prenošenje poruke onima kojima je potrebno. One ozbiljno shvataju Isusovu zapovest iz Marka 7 da tradicijama ne dozvole da se ispreče na putu poslušnosti Bogu ili služenja ljudima. Kreativnost je deo njihovog razmišljanja, i promena je sastavni deo njihove strategije. Oni su spremni da preduzmu rizike radi izgubljenih, ali uče iz svojih grešaka i stalno ispravljaju svoj kurs.

A kada ih, u procesu, pogrešno razumeju drugi vernici, kao što su Isusa često pogrešno razumeli, oni slušaju i uz molitvu obraćaju pažnje na reči njihovih kritičara, ali takođe ostaju na kursu i završavaju trku, dovodeći što je više moguće novih obraćenika sa sobom.

Uz put, inovacija nije nova izmišljotina. Većinu dinamičnih pokreta u istoriji crkve vodili su ljudi koji su bili spremni da razbiju kalup i da pokušaju neki novi oblik službe. Samo pogledajte živote majstora kao što su Luter, Kalvin, Vesli, But i Mudi. Naš izazov nije da se ukorenimo u pristupima koje su oni pokrenuli, već da nastavimo da se prilagođavamo kako bismo stalno izvlačili maksimum iz uticaja naše službe.

 

Naglašava se važnost Biblije

Neodoljive crkve shvataju da oni koji su izvan vere strašno potcenjuju svakodnevne prednosti poznavanja i poštovanja Boga. Tako su oni naučili da naglase na samo centralnu evanđeosku poruku, već takođe i biblijsku mudrost za svakodnevni život, uključujući vođstvo u područjima braka, vaspitanja dece, porodice i radnih odnosa, rešavanju sukoba i problema koji su povezani sa etikom i moralom. Ove crkve znaju da ako ljudi otkriju da hrišćanska učenja stvarno deluju, oni će ostati dovoljno dugo da otkriju da su i hrišćanske tvrdnje takođe istinite.

Ove crkve razumeju da ne mogu samo da uče doktrinu i zanemaruju potrebe praktičnog života. Ali takođe moraju da izbegnu da padnu u iskušenje da jednostavno podele korisne savete a da ne obrate pažnju na dublje probleme greha i spasenja.

 

Izdvojeni tekst:

Neodoljive crkve su naučile da moraju da komuniciraju sa svojom kulturom a ne da čine kompromise sa njom. One znaju da ako se poruka o Hristovom krstu ikada zamagli ili sakrije, bitka će biti izgubljena.

 

Isus je prikazao ovu ravnotežu u Mateju 11,28-30. On je rekao: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.“ Umornim i istrošenim ljudima kojima se obraćao ovo je bio veoma privlačan poziv. Bio im je veoma važan u njihovoj trenutnoj situaciji. On im je rekao da će, ako Ga slede i uče od Njega, takođe pronaći i duhovni odmor za njihove duše.

 

Jevanđelje se nikada ne dovodi u kompromis.

Neodoljive crkve su naučile da moraju da komuniciraju sa svojom kulturom a ne da čine kompromise sa njom. One znaju da ako se poruka o Hristovom krstu ikada zamagli ili sakrije, bitka će biti izgubljena. Kakva je korist da naučimo da govorimo jezikom svetovnih ljudi ako u tom procesu izgubimo našu poruku?

Neki hrišćani pretpostavljaju da ako crkva želi da dođe do nekih ljudi, ona mora da se uzdrži od izazivanja da se oni primene i predaju svoj život Božjoj kontroli. Po mom iskustvu, tačno je sasvim suprotno.

Ljudi su jednostavno umorni od slušanja jadnih poziva sa pola srca koje upućuju verske vođe kojima nedostaje hrabrost da pucaju pravo i kažu im istinu. Mnogi od njih traže nekoga ko će im reći istinu bez izvinjavanja i izazvati ih da na to ulože svoj život. Stalno se iz početka iznenadim kada se suočim sa ljudima i pozovem ih da se pokaju i poveruju u Hrista, što se mnogi od njih zahvaljuju na tome i urade ono na šta sam ih izazvao.

Ovo je očigledni pokazatelj da Sveti Duh radi svoj posao. Ali o tome se i radi. On već radi svoj deo i čeka da mi uradimo naš. Neodoljive crkve rade upravo to, dok jasno i privlačno ukazuju ljudima da je spasenje na raspolaganju samo kroz Isusa Hrista.

 

Postoji opipljivi osećaj natprirodnog

Postoji osećaj čudesa, sličan onome koji je opisan u Delima 2, među ljudima koji su uključeni u crkvu koju sam opisivao. To samo po sebi čini da crkva bude još više neodoljiva. Bog jasno deluje dok se čudo za čudom događa u obliku promenjenog života. Skeptici postaju duhovni tragači. Tragači pronalaze Hrista. Hrišćani razvijaju pouzdanje i postaju aktivni i hrabri u prenošenju svoje vere. Intenzitet se umnožava dok se širi vizija i očekivanje daljih čuda. Crkve utiču na druge crkve i čitave veroispovesti, i uskoro se čitava nacija kreće ka Bogu.

Kroz silu Svetoga Duha i molitve i trud mnogih neodoljivih hrišćana, cilj formule – maksimalan uticaj – ispunjava se u divnom izobilju.

Za mene je to vredan cilj? Šta donosi više nagrada nego učestvovanje u ovakvom poduhvatu? Postoji mnogo toga bez čega bi mogao da živim, ali ovo nije jedna od tih stvari. Čistio bih podove samo da budem u neodoljivoj crkvi.

Ali sve se vraća na pojedince: na ljude kao vi i ja, koji znaju gde da ulože svoj život. U poslednjem poglavlju želim da govorim o najvećem strateškom ulaganju koje ikada možete da uradite.

 

Poglavlje 15

 

Uložite svoj život u ljude

 

 

„Evo nas,“ rekao je čovek toplo svojoj ženi. „Kopakabana plaža, gornji sprat, divni restoran i hotel prve klase. Trud se isplatio, zar ne dušo? Sve te godine rada i štednje sada su se isplatile.“

Slučajno sam čuo razgovor ovog para jer su sedeli za susednim stolom. Razmišljao sam o svemu što sam ja uradio u proteklih nekoliko meseci. Nalazio sam se na kraju putovanja dugog mesec dana, na kojem me je moj otac poslao širom Centralne i Južne Amerike, da odnesem novac misionarima koje je on tamo podržavao. Pošto sam već išao u tom pravcu, on mi je sastavio putni plan da posetim i nekoliko gradova u Južnoj Americi, kako bih mogao u potpunosti da doživim taj deo sveta.

Bilo je to veoma informativno vreme u mom životu. Imao sam devetnaest godina. Nedavno sam postao hrišćanin, ali još nisam znao šta ću da radim u ostatku svog života. Počeo sam putovanje sa jednim Indijanskim plemenom u sred centralno-američke džungle, gde je crkva veoma napredovala. Bilo je to uzbudljivo mesto. Sveti Duh je bio aktivan i životi su se menjali u čitavom području.

Od tada sam posetio nekoliko gradova, i na kraju stigao u Rio de Žaneiro u Brazilu, koji je u to vreme bio džet-set prestonica sveta. Sada sam večerao sam u ovom elegantnom restoranu, slušajući kako ovaj par diskutuje kako je divno što su konačno tu.

Skoro da mi se zamutilo u glavi dok sam razmišljao: „Čekajte malo. Ovi ljudi imaju oko šezdeset godina, i kažu da su čitavog života čekali da stignu ovamo? Ja imam devetnaest i već sedim ovde! Šta ću ja da radim u sledećih trideset ili četrdeset godina? Ako je ovo sve što postoji, onda sam u velikoj nevolji. Ovde je lepo, ali to sigurno nije sve u životu.“

Sećam se kako sam se vratio u svoju sobu razmišljajući, Šta da uradim sa svojim životom? Postoji li nešto dovoljno važno da u to uložim svoj život?

Dok sam razmišljao o godinama koje sam proveo radeći u očevoj kompaniji, mnoge prijatne uspomene dolazile su mi u sećanje. Ali takođe sam osećao da to nije karijera koja će ispuniti težnju mog duha da budem deo nečeg večnog i preobražavajućeg.

Upoređujući sve, pomislio sam na onu malu crkvu u sred džungle, i broj veoma pametnih ljudi koji su posvetili svoj život da služe među tim Indijancima. Oni su sagradili zadivljujuću zajednicu vernika koji sada vode svoje prijatelje Hristu. Sećam se kako sam sedeo na zemlji samo pre nekoliko dana, za vreme jednog njihovog bogosluženja, dok su pevali iz srca proslavljajući Boga.

To veče u Riju shvatio sam da je ono što sam video da se događa u plemenu mnogo stvarnije, mnogo trajnije i mnogo važnije od jednostavnog postizanja rezultata u poslovnom svetu. Bilo je nešto čiji sam deo želeo da budem.

Kako je ispalo, nikako nisam bio u stanju da se oslobodim te misli, bez obzira na primamljive prilike koje su me vukle u drugim pravcima.

 

Ribarski posao

To je vekovna borba. Nisam se samo borio oko profesije koju je trebalo da izaberem. Borio sam se da otkrijem gde da uložim svoju strast, svoje snove i energiju. Kasnije, kada sam pročitao u Novom zavetu kako su se i neki Isusovi učenici borili sa ovom temom, shvatio sam da se nalazim u dobrom društvu.

Iako su po zanatu bili ribari, Petar i Andrija su ozbiljno shvatili Isusov poziv u četvrtom poglavlju Jevanđelja po Mateju, gde im je rekao: „Razumem da ste zauzeti lovljenjem ribe. Ali, čujte šta želim da kažem i slušajte dobro. Ako verujete u Mene, i sledite Me, ako pokušate da razumete ko sam i šta treba da uradim na ovom svetu, onda ćete mi dozvoliti da od vas načinim lovce na ljude. Verujte mi, to je mnogo važnije od vašeg poduhvata lovljenja ribe!“

Važno je da razumemo da Isus ovde nije odbacivao ribarski posao, ništa više nego što bi odbacio posao izgradnje, od koga su On i Josif zarađivali za život. Nema ništa loše u tim zanimanjima, ili u poslu ishrane, turizma, osiguranju ili prodavanju kuća. Svi su ti poslovi u redu. Ali ni jedan zemaljski poduhvat nije toliko važan kao posao dovođenja izgubljenih ljudi do Hristovog krsta. To treba da bude centralan posao svakog Njegovog sledbenika, bez obzira na to kakvo je njihovo zanimanje.

Oni koji izaberu da slede Hrista konačno dolaze do zaključka da nema ničeg važnijeg od rada sa ljudima. A kada se to dogodi, njihove vrednosti menjaju se zauvek. Njih će obuzeti shvatanje da svaka druga zemaljska aktivnost bledi u poređenju sa pomaganjem ljudima da dođu u spasonosnu, oslobađajuću zajednicu sa Bogom svemira.

A kada razumeju da je najvažniji posao na svetu posao sa ljudima, pazite se! Oni će živeti drugačije, moliće se drugačije, voleće drugačije, radiće drugačije, davaće drugačije i služiće drugačije, jer su preokupirani ljudima i njihovim potrebama. Oni će postati obuzeti načinima na koje mogu da budu uspešniji lovci ljudi.

Da li vam se već dogodilo ovako nešto? Sedeo sam u očevoj prodajnoj kancelariji u njegovoj kompaniji u Mičigenu i čitao sam neke stihove iz trećeg poglavlja Druge Petrove poslanice koji su opisivali vatrenu sudbinu svih stvari koje sam se toliko trudio da steknem. Ta misao me je jednostavno savladala; kakvo uzaludno trošenje energije i ulaganje sebe u sticanje toliko mnogo privremenih stvari.

 

Izdvojeni tekst:

Kada razumeju da je najvažniji posao na svetu posao sa ljudima, pazite se! Oni će živeti drugačije, moliće se drugačije, voleće drugačije, radiće drugačije, davaće drugačije i služiće drugačije, jer su preokupirani ljudima i njihovim potrebama. Oni će postati obuzeti načinima na koje mogu da budu uspešniji lovci ljudi.

 

Onda sam se setio 1.Korinćanima 9,25, gde je Pavle rekao: „Svaki pak koji se bori od svega se uzdržava: oni dakle da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv.“ Pavle je ustvari govorio: „Oni su svi zagrejani oko pogrešne trke! Ja bih voleo da se svi vi vernici pripremite i vežbate i postavite cilj da pobedite u pravoj trci: onoj koja čini da se vaš život broji za večnost, uz pomoć načina na koji služite Bogu i načina na koji služite ljudima.“

Od samo nekolicine nas će se doslovno tražiti da ostavimo svoje mreže i napustimo svoje zanimanje. Neće Bog mnoge od nas voditi da načine karijeru u propovedničkoj službi. Od velike većine hrišćana tražiće se funkcionišu unutar svojih sadašnjih zanimanja, ali sa potpuno novim načinom razmišljanja koji odražava Božju perspektivu o večnoj važnosti ljudi.

Slično meni, siguran sam da ste zahvalni što su učenici odlučili da se pozabave ljudima umesto ribarskim poslom. I siguran sam da se radujete što u Jovanu 21, kada je Petar razmišljao da se vrati na lovljenje ribe, Isus mu prišao i obnovio svoj izazov da ostane preokupiran pomaganjem ljudima. Tri puta je rekao Petru, „Ostani u poslu sa ljudima.“

To je Petar i uradio, i Bog ga je upotrebio da utiče na čitav svet. Na mnogo skromniji način, to je ono što sam i ja radio, i pokušavam da izvršim uticaj na svoj ugao sveta. Jedino pitanje koje preostaje je, Šta ćete VI da uradite? Gde ćete vi da uložite svoj život?

 

Izdvojeni tekst:

Od samo nekolicine nas će se doslovno tražiti da ostavimo svoje mreže i napustimo svoje zanimanje. Neće Bog mnoge od nas voditi da načine karijeru u propovedničkoj službi. Od velike većine hrišćana tražiće se funkcionišu unutar svojih sadašnjih zanimanja, ali sa potpuno novim načinom razmišljanja koji odražava Božju perspektivu o večnoj važnosti ljudi.

 

Dozvolite mi da vas nagovorim, radi vaše lične koristi i radi vaših izgubljenih prijatelja, ako volite Boga svim svojim srcem, umom i dušom, ostanite u poslu sa ljudima. Svakoga dana kažite Svetom Duhu: „Dozvoli mi da danas uradim nešto više od lovljenja ribe. Pomozi mi da uradim nešto više od jednostavnog prodavanja proizvoda. Nadahni me da prevaziđem puko pružanje službe. Osposobi me da dodirnem ljudski život. Radi kroz mene na dopiranju do ljudi i žena za Tebe. Želim da budem u poslu sa ljudima!“ To je stanje uma neodoljivih hrišćana.

 

Isusov poslednji poziv

Pre nego što završimo ovo poglavlje, hteo bih da ponovimo i primenimo poslednji poziv koji je Isus uputio pre nego što je završio svoju zemaljsku službu i uzneo se na nebo. On se nalazi u Mateju 28,19.20: „Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, Učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka.“

Zapazite kome se Isus obraćao. On je govorio svojim učenicima, koji su se odrekli svega da bi išli za Njim i postali slični Njemu. Da to izrazimo uz pomoć naše formule, oni su dozvolili da se Njegov uticaj spira sa njih kako bi pokazao da su razvili ličnosti koje imaju visok potencijal. Oni su primili uputstva iz prve ruke i Isusov primer za život koji je bio pun autentičnosti, saosećanja i žrtve.

Drugi vid ovog izazova dolazi od reči, „idite dakle i naučite sve narode“. Jasno je da Isus nije očekivao da se to dogodi kroz diplomatiju ili politički trud. To će nastati kao rezultat kada oni zaista izađu i dođu u blizak dodir sa ljudima na koje žele da izvrše uticaj. Čineći to, oni će imati priliku da otpočnu prijateljstvo i da prirodno utiču na ljude koje upoznaju.

Zatim, Isus je rekao da oni treba da uče ljude na isti način kao što su i oni postali učenici. Iako je On u osnovi mislio na vođenje novih vernika u duhovnom rastu i poslušnosti Hristu, ovo vođstvo ima za cilj da bude nastavak učenja koje se sve vreme događalo. Drugim rečima, poučavanje je obuhvatalo jasnu komunikaciju o Hristovoj poruci jevanđelja. Trebalo je da učenici slede Njegov primer u započinjanju duhovnih tema u razgovoru, izgovaranju načina za primanje Njegovog spasenja, i u pomaganju ljudima da savladaju prepreke na svom putu verovanja.

Konačno, Isus je obećao da će biti sa njima – sa nama – „u sve dane do svršetka veka.“ Pored garancije o Njegovoj prisutnosti i zaštiti, ovo je i izričita sigurnost onoga što se navodi i na drugim mestima: ako uradimo svoj deo u ispunjavanju ovog „velikog naloga“, On će učiniti svoj deo i učiniti da taj trud donese rod. Ukratko, Isus nas uverava da ako sprovedemo Njegov plan u delo, imaćemo maksimalni uticaj na svet oko nas. Videćemo kako, jedni za drugima, ljudi dolaze i prelaze liniju vere, postaju neodoljivi hrišćani i pridružuju se neodoljivoj crkvi koja stalno raste.

Dobro je da to znamo, zar ne? Ali moj najveći strah je da ćete se ovde zaustaviti, da ćete samo povećati svoje znanje o onome šta se događa kada postanemo neodoljivi hrišćani i šta je potrebno da bi se proizveli novi vernici. Dobro znamo da to nije dovoljno.

Pogledajte još jednom ove Isusove reči. Sva akcija koju On želi da pokrene u svetu počinje sa tom malom reči, „Idite.“

„Idite,“ mogu da Ga čujem kako govori, „Širite vest da ljudi mogu da se pomire sa Bogom. Širite vesti da grešnici koji se kaju mogu da pronađu milost i oproštenje. Širite vesti da se otuđeni ljudi i žene mogu pomiriti sa Bogom i jedni sa drugima. Idite, i ljudi će odgovoriti. I znaćete da ispunjavate svoj deo u svetskom probuđenju.“

Mogu da zamislim kako su oči Isusovih sledbenika postale velike kao tanjiri. „Gospode, svetsko probuđenje sa takvima kao što smo mi? E, pa za to vredi svakog dana ustati iz kreveta. Kakav izazov! Kakva vizija! Ti ćeš tako da nas upotrebiš?“

To me podseća na priču o Stivu Džobsu, jednom od osnivača Epl Kompjutersa. On je shvatio da meteorski rast njegove korporacije zahteva zapošljavanje iskusnog izvršnog direktora koji će obezbediti celokupno vođstvo. Zato je prišao jednom vrhunskom izvršnom direktoru, Džonu Skaliju, koji je radio za Pepsi Kolu.

Nakon što ga je jedno vreme „obrađivao“, počeo je da oseća da će Skali odbiti njegovu ponudu. Zato ga je odveo na vrh jedne zgrade koja je gledala na Centralni Park u Njujork Sitiju, i uputio mu svoj poslednji napor pozivajući ga da se pridruži Eplu.

 

Izdvojeni tekst:

Svakoga dana kažite Svetom Duhu: „Dozvoli mi da danas uradim nešto više od lovljenja ribe. Pomozi mi da uradim nešto više od jednostavnog prodavanja proizvoda. Nadahni me da prevaziđem puko pružanje službe. Osposobi me da dodirnem ljudski život. Radi kroz mene na dopiranju do ljudi i žena za Tebe. Želim da budem u poslu sa ljudima!“

 

Ali ni to nije bilo dovoljno dobro. Konačno, u potpunom očajanju, Stiv Džobs je pogledao Džona Skalija u oči i rekao mu, „Da li želiš da do kraja života prodaješ zašećerenu vodu, ili želiš priliku da menjaš svet?“

U svojoj knjizi, Skali opisuje kako mu je ovaj izazov skoro isterao vetar iz stomaka. Konačno ga je podstaknuo da napusti Pepsi Kolu i pridruži se Eplu.

Slično Džonu Skaliju, svakome od nas Bog je usadio želju da menjamo svet. Ali personalni kompjuteri nikada neće uticati na svet toliko koliko vođenje nekoga u ličnu zajednicu sa Hristom.

Kada se osoba izgladnela za ljubavlju po prvi put upozna sa Božjom milošću, kada usamljena osoba konačno doživi bogatstvo zajednice sa Isusom Hristom, kada kriva osoba pronađe oproštenje i čistu savest, kada zalutala osoba iznenada pronađe cilj u životu, to je uticaj. I pokreće se snažan lanac reakcija.

Ta osoba utiče na ljude u svom svetu. Muž utiče na svoju ženu. Roditelji utiču na svoju decu. Prijatelji govore prijateljima. Saradnici pričaju sa kolegama. Stvaraju se male mreže hrišćana. Crkve se uspostavljaju i jačaju. Pokreću se nove službe. Uskoro, novi život izbija na sve strane. Siromašni počinju da primaju staranje, gladni su nahranjeni, bolesni su posećeni, usamljeni su voljeni, ranjenima se pomaže da pronađu ispunjenje. Pre nego što shvatite, taj ugao sveta upravo se malo promenio.

Ali lanac reakcija mora da pokrene neko ko je spreman da IDE. Neko ko je spreman da izađe iz svoje zone udobnosti i da izazove malo akcije. Neko ko je spreman da bez straha progovori o vaskrslom Spasitelju. Na veoma stvaran način, promena celog sveta zavisi od tog jednog glagola u Isusovoj zapovesti, „Idite.“

Zar danas nije dobar dan da odlučite da postoji više u životu od prodavanja zašećerene vode? Zar danas ne bi bio idealan dan da Bogu kažete, „Uz Tvoju pomoć ići ću, i pokrenuću neke lančane reakcije u mom svetu. Tvojom silom, menjaćemo živote?“

Početak nije lak, ali je vredan truda, i nikada nećete požaliti što ste sebe posvetili izgradnji Njegovog carstva.

 

Mudrost od starijih

Jedna nedavna anketa pitala je ljude koji su imali devedeset pet godina ili više šta bi uradili drugačije kada bi mogli da žive svoj život iz početka. Njihovi odgovori veoma su važni za našu temu. Evo tri glavne promene koju su ljudi navodili.

 

Više bi razmišljali

Provodili bi više vremena u miru od svakodnevne žurbe kako bi pažljivo ispitali pravac i značenje njihovog života. Čineći to, obezbedili bi izvesnu energiju koju bi potrošili na vredne ciljeve.

Mogu li da vas izazovem da učinite isto, posebno kada se radi o neodoljivom hrišćanstvu? Odvojte vreme da ponovo pregledate ovu knjigu i postavite sebi pitanje kako stojite u svakom delu formule. Da li razvijate karakter visokog potencijala koji će ljude privući Hristu? Gde treba da uložite više truda?

 

Više bi rizikovali

Kada bi imali još jednu priliku, ovi stariji ljudi jasno su rekli da bi bili hrabriji u istupanju iz svoje zone udobnosti. Oni bi preuzeli rizike kako bi povećali svoja dostignuća i život učinili interesantnijim.

Šta je sa vama? Ovaj život je vaša jedina prilika da uradite baš to. A gde biste mogli da preduzmete više strateških rizika nego u području propovedanja vere, koje nosi sa sobom toliko mnogo nagrada za svakoga?

Vaš hrišćanski život nikada neće biti zanimljiva avantura koju sam opisivao ukoliko niste spremni da rizikujete vere radi i ponizno gledate kako Bog ispunjava svoje obećanje da će voditi, štititi i upotrebiti vas u širenju svog carstva.

Ovo je pouka koju je Greg, relativno novi hrišćanin u našoj crkvi, naučio kada je pokušavao da o svojoj veri govori jednom skeptičnom članu porodice. Greg je pozvao Marka i rekao mu, „Zaključio sam da je jedini način da stvarno naučim čitavu ovu stvar sa ličnim evangelizmom, da izađem i okrvavim se. Najbolji način da otkrijete rupe u svom oklopu je da izađete i upotrebite ga!“

Ima mnogo istine u tome šta on govori. Pročitali ste ovu knjigu, razmišljali ste o toku akcije i sada, spremni ili ne, treba da stanete na prve linije borbe i borite se radi nekih voljenih osoba. Možda ćete se povrediti, ali videćete lični rast i sve veću evanđeosku uspešnost u tom procesu. A kada budete imali devedeset i pet godina, biće vam drago što ste preduzimali neke rizike i niste se štedeli!

 

Uradili bi više stvari koje će ostati posle njih

Da li je uopšte potrebno da komentarišem o ovome? Naravno, postoje neke stvari u koje možemo da uložimo svoj život i koje će trajati duže od naših šezdeset do osamdeset godina. Ali razmišljate o duhovnim nagradama večnog ulaganja. Lančana reakcija koju pokrenete danas može da se nastavi i u sledećem veku pa čak i sve do Hristovog dolaska. Razmislite o uticaju na nebu! Šta može da bude uzbudljivije od toga?

 

Bilo je to mračno područje mog života. Razneo sam Ahilovu tetivu dok sam igrao ragbi sa gomilom grubih nevernih momaka sa kojima sam pokušavao da izgradim prijateljstvo. Imao sam operaciju kako bi se spojilo oštećeno tkivo, ali nisam se pravilno oporavljao. Ustvari, toliko me je bolelo da su morali ponovo da operišu i vide da li je sve u redu.

Nakon što sam više od nedelju dana ležao u bolnici, konačno su me pustili. Iako smo Lin i ja otišli negde da se odmorimo i oporavimo, toliko me je bolelo iznutra i nalazio sam se u blagom stanju depresije.

Onda je zazvonio moj telefon. Pozvao me je izdaleka moj prijatelj sa jedrenja, Tom, zvao je sa Devičanskih ostrva, između dva putovanja jedrenjakom.

„Pa, uradio sam to!“ rekao je oduševljeno.

Moja prva pomisao bila je da je slupao prijateljev brod koji sam ja uredio da pozajmi. „Kako to misliš, uradio si?“ pitao sam.

„Predao sam svoj život Hristu,“ objasnio je. „Molio sam se sa Džonom, jednim od tipova iz tvoje crkve, koji je prošle sedmice putovao sa mnom.“

Jedva sam mogao da poverujem. Posle skoro tri godine pokušavanja, učenja, izazivanja, motivisanja i nadahnjivanja ovog neprikladnog kandidata za obraćenje, on je konačno prešao preko linije vere. Kakvo neverovatno ohrabrenje u mom tako teškom životnom trenutku!

 

Izdvojeni tekst:

Vaš hrišćanski život nikada neće biti zanimljiva avantura koju sam opisivao ukoliko niste spremni da rizikujete vere radi i ponizno gledate kako Bog ispunjava svoje obećanje da će voditi, štititi i upotrebiti vas u širenju svog carstva.

 

Od tada, bilo mi je uzbudljivo da posmatram kako se menjaju Tomovi stavovi i vrednosti. On i dalje ima takmičarski duh i pun je života kao i uvek, ali više nije izvan kontrole, kao što je bio u prošlosti. On sada ima unutrašnji poriv i cilj koji nikada pre nije iskusio.

Nemojte pogrešno da me shvatite: on i dalje ima neke grube ivice. Ali iskren je, i iskreno se trudi da otkrije šta to znači živeti životom koji je Bogu ugodan.

Na primer, pre kratkog vremena, bio je deo posade o kojoj sam tek kasnije čuo. Očigledno je previše popio i malo se zaneo. Ali posle toga je napisao pismo izvinjenja svakom članu posade i rekao im je da njegovo ponašanje nije bilo dosledno predanju Hristu koje je nedavno učinio, i zatražio je njihovo oproštenje. Mogu samo da zamislim kakav je to imalo uticaj na njih!

Jedan od Tomovih prijatelja koji je posmatrao njegovu promenu u početku je mislio da se samo radi o nekoj fazi. Zatim se zabrinuo da se Tom ne zanese i ne postane neki verski fanatik. Ali tokom vremena počeo je da ceni neke aspekte novog Toma, kao što su stabilnost, pravac i manje destruktivnih navika.

Tomov prijatelj je postao radoznao. Njih dvojica počeli su da se sastaju i da duboko razgovaraju o ovim temama. Tom je odgovorio na sva pitanja svog prijatelja koliko je mogao, zatim ga je ohrabrio da razgovara sa mnom i sa drugima koji bi mogli da mu pomognu u razumevanju istina hrišćanske vere. Tom je čak vozio svog prijatelja čak iz Mičigena do predgrađa Čikaga kako bi ga odveo na bogosluženje u našoj crkvi! Bio je to strateški korak. Boravili su u našem domu i razgovarali smo do kasno u noć.

Od tada smo Tom, njegov prijatelj i ja više puta zajedno ozbiljno razgovarali o jevanđelju i njegovoj primeni na naš život. Tomov prijatelj se otvara, ali još nije spreman da pređe preko linije vere.

Još nije. Ali Tom i ja se molimo.

 

Možete li da shvatite zašto sam vam na početku rekao da u životu ne postoji ništa tako uzbudljivo kao što je prijateljstvo, ljubav i vođenje zalutalih ljudi prema veri u Hrista? Ne postoji avantura koja je slična ovome, i ni jedna druga aktivnost se ni ne približava istom nivou nagrada.

Uzbuđen sam što vidim da Tom – neodoljivi, društveni, uvek na ivici Tom – postaje neodoljivi hrišćanin. Očekujem dan kada će i njegov prijatelj da se pridruži porodici, i za uzvrat, da sa nama radi trudeći se da širi Božju ljubav i istinu na sve više i više ljudi.

Šta je sa vama? Da li ste vi u tom timu? Da li ste spremni da preduzmete rizike i sprovedete u akciju ono što ste naučili o prenošenju poruke o Hristu?

Dozvolite mi da završim sa jednim delom pisma koje sam nedavno primio od Toma. Dok ga čitate, mislite na ljude koje biste voleli da zadobijete za Hrista. Zamislite da jednoga dana od nekoga od njih dobijete ovakvo pismo, i neka vas ono motiviše da uradite sve što je neophodno da biste postali iskreno neodoljivi hrišćanin.

 

Dragi Bile:

Želim da odvojim vreme da ti se zahvalim na svoj tvojoj pomoći, i duhovnoj i prijateljskoj. Zaista sam uživao u našim trenucima druženja i izazovima koje si mi upućivao. Molim se da naše prijateljstvo nastavi da raste i da nastaviš da me izazivaš.

Prošlo je skoro godinu dana od kada sam svoj život predao Hristu. Nikada ne bih ni sanjao da moj život može ovako da se promeni. Bog me zaista sluša i brine se za mene, i ja osećam Njegovo prisustvo. Svaki dan je nova avantura, i ja je s nestrpljenjem očekujem.

 

Ponovo hvala,

Tom

 

Tekst na zadnjoj korici

Postanite neodoljivi hrišćanin

 

„Postanite neodoljivi hrišćanin“ je dokazani akcioni plan za uticanje na duhovni život prijatelja, članova porodice, saradnika i drugih. Materijal potiče iz životnog iskustva Bila Hajbelsa, jednog od najvećih stručnjaka o radu sa nereligioznim ljudima, i Marka Mitelberga, evanđeoskog trenera Vilou Krik crkve.

 

Moćne priče i učenje pomoći će ljudima da:

* Steknu nadu da život njihovih prijatelja može da se promeni

* Se oslobode od pogrešnih shvatanja evangelizma

* Preduzmu korake da razviju „neodoljivi“ karakter

* Otkriju prirodan pristup u prenošenju svoje vere

* Do maksimuma povećaju prilike za izgrađivanje međuljudskih odnosa

* Nauče da jasnim jezikom iznose biblijske istine.

 

 

 

О otkrivenjejovanovo

Da li su krize slučajne? Da li su priče o katastrofama 2012 i slične tek tako došle na medije? Da li je baš sve onako kako nam se čini? Da li je sistemima stalo do naroda? da li su događaji u istoriji slučajni ili dirigovani? Da li vam se čini da nema nikakve nade? Šta je alternativa? Postanite Vi kreator svog života i svoj put odaberite sami...
Овај унос је објављен под Biblijska proročanstva. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s